I u NBA neko igra za siću: Ko su najpotcenjeniji plejmejkeri današnjice? (VIDEO)

Zvezde NBA lige zgrću ogromne količine novca, što od ugovora sa svojim klubovima, što zbog raznoraznih sponzorskih ugovora i reklamnih kampanja kompanija čija su zaštitna lica. Lebron Džejms je svojevremeno potpisao sedmogodišnji ugovor sa Najkom dok još njegova noga nije kročila na NBA parkete, a za taj potpis plaćeno mu je čak 96 miliona dolara. Treba li napomenuti da je tada još uvek bio maloletan?

Kralj Džejms je tokom prethodne sezone ukupno postao bogatiji za 72, 3 miliona dolara i čak i kada bi igrao košarku iz čistog zadovoljstva, superstar Klivlenda mogao bi obezbediti narednih 10 pokolenja samo od novca koji mu pripadne na osnovu sponzorskih ’’dilova’’. No, Lebron je odavno postao brend sam po sebi što ne važi za veliku većinu današnjih igrača u američkoj košarci.  Jednostavno, velike korporacije moraju biti ’’jedan kroz jedan’’ sigurne da će im vaše ime doneti profit da bi vam ponudile faraonski sponzorski ugovor, a da bi do toga došlo mora da se poklopi mnogo faktora. Morate biti velika zvezda koja igra u ogromnom gradu sa ozbiljnim tržištem ili možete zaboraviti na ekstra prihod pored onog koji vam pripadne na treninzima i utakmicama.Tek desetak košarkaša u Americi može da se pohvali da od različitih kompanija dobija približnu količinu zelenih novčanica onoj cifri koju mu klub svake godine uplati na račun. Kobi Brajant, Kevin Durent, Derik Rouz, Karmelo Entoni, Kris Pol, Blejk Grifin  i još nekoliko srećnika može sa ponosom reći da su postali mamci za velike firme koje svoj profit vide u njihovim likovima, ali tu se priča završava. Ostali svoj hleb zarađuju isključivo na parketu.

Naravno, daleko od toga da je NBA liga skup socijalnih slučajeva koji se igraju iz entuzijazma i ljubavi prema košarci. U odnosu na ostatak populacije košarkaši preko bare su izuzetno bogati ljudi, ali kao i na svakom tržištu jednostavno postoje oni čiji kvalitet nije srazmeran onome što im se plaća za njihove usluge. Postoji mnogo NBA igrača koji svoje klubove ’’deru’’ iz godine u godinu, čiji se svaki minut na parketu papreno plaća, ali postoje i oni koji bi svoj kvalitet trebalo da daleko bolje da unovče. Predsavićemo vam serijal tekstova o košarkašim koji igraju ’’za kikiriki’’, a uz malo sreće mogli su i mogli bi da zarađuju nekoliko puta masnije cifre. Klasifikovaćemo ih po pozicijama, s obzirom na to da se njihova vrednost na NBA tržištu određuje u odnosu na konkurenciju kolega koje pokrivaju istu poziciju na terenu, stoga prosečan centar vrlo lako može imati deblji novčanik od vrhunskog beka ili krila, ukoliko su rosteri klubova popunjeni na njihovim pozicijama. Predmet naše današnje analize biće plejmejkeri koji prolaze ’’ispod radara’’ u najkvalitetnijoj košarkaškoj ligi na svetu.

Organizatora igre definitivno ne manjka u današnjem NBA svetu. Skoro svaki tim ima dva vrhinska plejmejkera i otud se godinama unazad kao prvi pikovi na Draftu biraju visoki igrači često sumnjivog potencijala, jer je to ono što nedostaje u ligi. Posledica ekspanzije kvalitetnih jedinica je to da jednostavno nema dovoljno novca za sve dobre igrače na toj poziciji.

DEMIJAN LILARD (Portland)

Tu činjenicu možda i najbolje ilustruje ugovor plejmejkera Portlanda Demijana Lilarda koji godišnje postane bogatiji za samo 3.3 miliona iako će, ruku na srce, ta brojka rasti u narednim sezonama. Lilard je lider i, uz Lamarkusa Oldridža, najbolji igrač Blejzersa, te de fakto spada u sam krem lige kada je reč o plejmejkerima. Jedan od razloga njegove finansijske potcenjenosti jeste i taj što on još uvek igra pod svojim prvim ruki ugovorom koji u velikoj većini slučajeva ne prelaze cifru od pet miliona dolara godišnje. Nekadašnji student prilično anonimnog Univerziteta Veber i šesti pik sa NBA Drafta iz 2012. godine prosečno ubacuje nešto više od 20 poena i podeli skoro sedam asistencija po utakmici, a koliko znači timu Portlanda ogleda se i u činjenici da Lilard u porazima svoje ekipe ima dva poena i dve asistencije manje nego što je to slučaj u mečevima na kojima su Blejzersi slavili. Čovek – tim koji košta 3.3 miliona dolara godišnje – ponuda koju bi svaki generalni menadžer u ligi potpisao na slepo.

KEMBA VOKER (Šarlot)

Sličnu sudbinu ima i Kemba Voker koji u Šarlotu igra za 3.5 miliona dolara po sezoni. Kao i Lilardov, njegov prvi ugovor u Šarlotu je još uvek na snazi i ističe narednog leta. Do dolaska Big Al Džefersona u Hornetse Voker je bio apsolutni lider tima i prva violina u napadu, ali i nakon pristizanja snažnog centra njegove brojke nisu značajnije pale. Naprotiv, ostale su na sličnom nivou s tim što su procenti šuta i broj izgubljenih lopti eksplozivnog plejmejkera daleko bolji sada nego pre godinu dana, što je posledica rasterećenosti u napadu. Ukoliko želi da zadrži svog startnog plejmejkera koji u proseku beleži blizu 15 poena i pet asistencija, Majkl Džordan će morati da se isprsi za godišnju sumu koja broji osam cifara. U suprotnom biće dugačak red u kojem će stajati franšize koje žele da vide Kembu u svojim redovima i koje imaju nameru da lepo plate za tu privilegiju.

KAJRI IRVING (Klivlend)

Sada se već sa sigurnošću može tvrditi da je Kajri postao legitimni supertar igre pod obručima u Sjedinjenim Državama. Plejmejkeru Kavsa je samo 22 godine, a već je bio MVP ol – star meča i najkorisniji igrač nedavno završenog Svetskog kupa u Španiji na kojem su se Amerikanci okitili zlatom. I nakon Lebronovog povratka u Klivlend Irving nije izgubio ulogu u timu, čak je Kralj u nekoliko navrata isticao da je organizator igre gazda na terenu. Naravno, te reči ne odgovaraju istini u potpunosti, Džejms bi bio lider u bilo kojem klubu na svetu, ali Kajri Irving se itekako pita za mnoge stvari u timu Dejvida Blata. Popularni Ujka Dru definitivno spada u top 5 plejmejkera lige i sa oko sedam miliona godišnje nije baš adekvatno plaćen za kvalitet koji donosi ekipi, iako bi vam 99% ljudi u Srbiji verovatno udarilo šamar na sam pomen nekoga ko prima tolike pare, a vi tvrdite da je malo. No, prosečni učinak nekadašnjeg prvog pika od 21.8 poena i 4.8 uspešnih dodavanja dokazuju tu tezu bolje nego stotine reči. I on je, kao i dvojica pobrojanih ’’žrtva’’ svog ruki ugovora, ali to će se promeniti u od narednog leta kada na snagu stupa maksimalni ugovor koji je nedavno potpisao sa Klivlendom.

REDŽI DŽEKSON (Oklahoma)

Kada se govori o jedinicama koje ne naplaćuju adekvatno ono što iz večeri u veče prikazuju na terenu, jedan od onih koji bodu oči svim ljubiteljima NBA košarke je plej Oklahome Redži Džekson. Momak koji je do pre dve godine igrao u razvojnoj ligi u filijali Tandera prvo je postao jedan od najboljih rezervnih organizatora igre u NBA, da bi ove sezone u odsustvu Kevina Durenta i Rasela Vestbruka izrastao u apsolutnog lidera ekipe Skota Bruksa. Od starta tekuće sezone beleži fantastične brojke – 20.1 poen, 5.3 skoka i 7.8 asistencija – ali i dalje zarađuje ’’mizernih’’2.3 miliona dolara godišnje što će u narednim sezonama biti nešto više, ali i dalje neće realno oslikavati sve ono što Džekson donosi timu Oklahome čak i kada je Vestbruk u timu.

PATRIK BEVERLI (Hjuston)

Patrik Beverli, s druge strane, nije na nivou pomenute četvorice potcenjenih, ali su njegova primanja krajnje skandalozna ako se u obzir uzme posao koji obavlja za Hjuston Roketse. Štaviše, on je jedini startni plejmejker u ligi na čiji se račun godišnje slije iznos koji ne broji sedam cifara. Sa 920 hiljada dolara po sezoni, Beverli je neko čija je plata manja od primanja nekolicine plejmejkera u Evropi, što je gotovo nezamislivo u današnjem odnosu snaga na košarkaškom tržištu. Patrik je jedan od važnijih igrača Roketsa ove sezone, pogotovo kada je reč o defanzivnim zadacima. Odbrambene sposobnosti Džejmsa Hardena već nekoliko godina zasmejavaju poklonike košarke širom sveta i, iako Bradonjin učinak u napadu niko ne može da ospori, rupe u defanzivi neko mora da pokrije. Taj posao uglavnom obavljaju Beverli i Trevor Ariza koji su poznati kao odlični defanzivci. Uz to, ni 12. 6 poena i 4.3 skoka koje Patrik iz večeri u veče beleži nisu za bacanje, pa se bez imalo dileme može konstatovati da je menadžment franšize iz Teksasa izveo ’’krađu’’ godine kada je reč o odnosu kvaliteta i primanja jednog NBA plejmejkera.

(FOTO: Action Images)