Heroj Kinšase (VIDEO)

Dikembe Mutombo Mpo-londo Mukamba Žan Žak Vamutombo, kako glasi njegovo puno ime i prezime, rođen je u Kinšasi, glavnom gradu Zaira. U porodici Mutombo posvećenost edukaciji i religiji bila je od velikog značaja za Dikembea i njegovih osmoro braće i sestara koja su odrasla u porodici srednjeg staleža i pohađala školu u kojoj je njihov otac bio direktor. Još u srednjoj školi Dikembe se izdvajao od svojih vršnjaka zbog visine (već u tom uzrastu imao je blizu dva metra), ali uprkos predispozicijama za košarku, bavio se, kao i njegova braća, atletikom, ali i fudbalom i borilačkim veštinama. „Čuo sam za NBA“, izjavio je jednom prilikom. „Ali nisam hteo da se bavim košarkom sve do 18 godine jer mi se ta igra jednostavno nije sviđala. Na kraju su me roditelji ubedili da počnem da treniram, i zbog toga sam im večno zahvalan.“ Praktično, košarka je bila nezaobilazna s obzirom da je Dikembe u međuvremenu toliko izrastao da mu i nije preostalo mnogo izbora za bavljenje nekim drugim sportom.

Mutombo i njegov brat Ilo, koji je takođe postao košarkaš, i dalje nisu bili sigurni da li žele da im ovaj sport postane i životno opredeljenje. Mutombo je bio dobar student i želeo je da se posveti lekarskoj profesiji, ali izgleda da je sudbina imala drugačije planove za njega. S napunjenih 19 godina postao je deo nacionalnog tima Zaira i sa ovom ekipom putovao je širom Afrike učestvujući na brojnim turnirima. Na jednoj od utakmica primetio ga je Herman Hening, zvaničnik Američke ambasade u Zairu, koji je videvši mladog Dikembea ubrzo shvatio da ima posla sa „nebrušenim dijamantom“. Hening je odmah kontaktirao trenera Džona Tompsona sa Univerziteta Džordžtaun, koji je kao i Mutombo nekada igrao na poziciji centra. Mladom Zaircu edukacija je bila prva na listi prioriteta, i prilika koja mu se upravo ukazala ispostavila se kao idealna. Koledž kao izbor broj jedan, i košarka pre svega kao hobi. Isti „paket“ dobio je i Ilo, samo za Koledž u Indijani. Braća Mutombo su 1987. bila na avionu za Sjedinjene Američke Države.

Kada je stigao na Džordžtaun, Dikembe je govorio francuski, španski, portugalski, svahili, a čak je poznavao i nekoliko afričkih dijalekata. Međutim, nije znao ni reč engleskog. Osim evidentnog talenta i predispozicija, ni košarka mu još uvek nije bila baš „fluentna“. Nedostajale su mu finese i taktičko poznavanje igre. Stvari nisu bile nimalo jednostavne za mladog Afrikanca. Na časovima engleskog provodio je šest sati dnevno svakog dana, pohađao nastavu na koledžu i trenirao pod strogim nadzorom trenera Tompsona. Jedina veza s porodicom bili su telefonski razgovori s bratom u Indijani. Kao ruki, Dikembe je vreme uglavnom provodio na klupi. Senzacija na terenu bio je jedan drugi košarkaš koji je igrao na istoj poziciji. Mladi Alonzo Morning. Ali i Mutombo je napredovao iz dana u dan i Tompson je ubrzo dvojicu igrača spojio na terenu. Poput Hakim Olajdžuvona i Ralfa Sampsona iz Hjustona, Dikembe i Morning postali su poznati pod nadimkom „Twin Towers“ (Kule bliznakinje, u ovom slučaju blizanci). Mutombo je u premijernoj sezoni beležio 10,7 poena po utakmici, uz 10,5 uhvaćenih lopti, bio je na četvrtom mestu u državi po broju blokada (ukupno 128). Na završnoj godini koledža proglašen je Najboljim defanzivnim igračem Istoka, takođe, našao se na četvrtom mestu po broju blokada, a na šestom po broju skokova. Poboljšao je i broj poena na 12,2 u proseku. 

„Nisam razmišljao o profesionalnom bavljenju košarkom“, rekao je Mutombo, pripremajući se za karijeru činovnika državne administracije pošto je na Džordžtaunu završio jezike i diplomatiju. „Čak ni posle prve godine na Koledžu nisam nameravao da promenim mišljenje, a onda je trener Tompson doveo velikog Bila Rasela da razgovara sa mnom. Ko zna više o košarci od njega? Osvojio je 11 prstenova. Morao bi lično boga da pita da mu podari još jedan prst za jedanaesti“, prisećao se Mutombo. „Bil je nekoliko dana pričao po tri-četiri sata sa mnom. Na kraju me ubedio.“ Očekivalo se da će se Mutombo visoko kotirati na draftu 1991. i da je svakako potencijal, ali mnogi skauti bili su ubeđeni da će mu biti potrebno nekoliko godina da se razvije u igrača NBA kalibra. Doza skepticizma nije zaobišla ni medije; „Da li komični, simpatični, brbljivi, 25-godišnji Afrikanac može da postane NBA zvezda“, zapitao se list Rocky Mountain News neposredno pre drafta. „Mutombo koristi samo dve finte. Neizgrađen horog šut i silovito zakucavanje. Kada su u pitanju dodavanja, primetan je napredak u odnosu na prošlu godinu, ipak, blokade su ono u čemu je Mutombo nenadmašan. Kada zaustavlja protivnika koristi sve; ruke, laktove, čak i pazuh“, zaključio je list u svojoj analizi.

Iz ovog perioda potiče i urbana legenda vezana za Mutomboa koja će obeležiti njegovu karijeru i biti predmet komičnih opaski koje su na kraju završile i na internetu. Navodno, početkom devedesetih Dikembe je ušetao u jedan noćni bar u Džordžtaunu, (naravno čovek visok 2,18 cm nije mogao nigde da se pojavi neprimećen). Svi u lokalu, skrenuli su pogled ka vratima i njemu kada je košarkaš uzviknuo; „Who wants to sex Mutombo?“ (Ko želi da seksa Mutomba?, u bukvalnom prevodu, a zapravo je pitao ima li ko raspoložen za seks s njim). Bilo kako da je formulisana, priča je dostigla epske razmere, a još je smešnija imajući u vidu njegovu boju glasa (najsličniji čuvenom trubaču Luju Armstrongu). Dikembe s druge strane tvrdi da je priča u stvari izmišljena, ali to ipak nije sprečilo pojavu brojnih sajtova na kojima su pravljene šaljive montaže Mutomboa koji je u „ovom kontekstu“ spajan sa Timom Dankanom po broju skokova, ili Šejkilom po broju blokada.

Na draft ceremoniji održanoj u Medison skver gardenu u junu 1991, Dikembe Mutombo izabran je od strane Denver Nagetsa kao četvrti pik prve runde drafta. Mutombo je na draft doveo i roditelje iz Zaira, presrećan što će sada moći češće da ih viđa. Ispostavilo se da predviđanja skauta, trenera i košarkaške javnosti i nisu baš bila tačna. Vrlo brzo postao je lider tima. Ruki sezonu završio je kao treći u ligi po broju skokova s čak 12,3 uhvaćenih lopti, sa 16,6 poena po utakmici bio je najbolji strelac „Nagetsa“, a prednjačio je i u broju blokada sa skoro tri po meču. Mutombo je bio i jedini ruki koji je igrao na Ol star meču te 1992. godine. Sezonu 1991/1992. završio je na drugom mestu u glasanju za NBA Rukija godine. (na prvom je bio Leri Džonson iz Šarlota). Praktično preko noći Mutombo je postao prava senzacija. Odskakao je od prototipa NBA zvezde i njegov marketinški potencijal bio je više nego očigledan. Postao je promoter sportske opreme i zvezda reklamnih kampanja koje su mu donosile lep novac pored ugovora u iznosu od 13,7 miliona dolara. Ali i prepoznatljivost. U svojoj domovini već je postao neka vrsta nacionalnog heroja. „I pored novca koji sam zaradio ne pokušavam da postanem amerikanizovan. Kada uspete u Americi, uspeli ste za sebe, dok ste u Africi uspeli za svoju porodicu i prijatelje. Ljudi su mi pomagali dok sam odrastao, sada je vreme da im se odužim“, rekao je Mutombo. „Zaista sebe ne poredim ni sa kim, ali mi je san da jednog dana dostignem imena poput Patrik Juinga, Hakim Olajdžuvona, Džabara i Bila Rasela. Želim da kao i oni budem upamćen.“

U prvoj rundi plej-of serije Zapadne konferencije 1994, Mutombo je sa Denverom uspeo da eliminiše prvoplasirane Sijetl Supersonikse. Zaustavila ih je Juta u polufinalu Zapadne konferencije. Mutombo i mladi tim Denvera bili su te godine prava senzacija. Kada mu je istekao ugovor s Denverom, Dikembe odlazi u Atlantu gde nastavlja da pruža odlične defanzivne partije zbog kojih je dva puta osvajao priznanje za najboljeg defanzivnog igrača lige i u nekoliko navrata bio sastavni deo najboljih defanzivnih timova. Reputaciju igrača koji može da zaustavi svaku loptu, Mutombo je i slikovito potvrđivao gestom koji je postao i ostao njegov zaštitni znak. Kada bi izblokirao protivničkog igrača Dikembe bi u znak likovanja mahao kažiprstom ka njemu u odrečnom smislu. Ovim gestom, protivniku bi neverbalnom komunikacijom poručio da je zaustavljen, odnosno da ne može da prođe pored njega. Njegovu „neverbalnu komunikaciju“ NBA liga je 1999. zvanično zabranila, odnosno, dozvolila mu je da pobednički maše prstom, ali samo u pravcu publike. Atlanta je trejdovala Dikembea u Filadelfiju 2001. godine. „Jastrebovima“ je bio potreban neko ko bi se nosio sa Timom Dankanom i Šakilom O’Nilom ali Mutombo nije mogao da se nosi sa ovim „teškašima“, ne zbog loše defanzivne igre, već zbog specifične građe. Bio je ipak fizički inferiorniji u odnosu na njih dvojicu. Ali te sezone Mutombo je po četvrti put osvojio priznanje „najboljeg defanzivnog igrača godine“ i stigao sa Filadelfijom do samog finala, gde su Siksersi poraženi od Lejkersa sa 4:1. Filadelfija ga je trejdovala u Nju Džerzi Netse, procenivši da se njegova igra pogoršala. Za Nju Džerzi odigrao je samo 24 utakmice zbog nezgodne povrede, i sledeće sezone oni ga trejduju u Njujork, koji ga zatim šalje u Čikago Bulse, da bi ga na kraju „Bulsi“ poslali u Hjuston Rokitse. Dikembe je s Jao Mingom činio jedan od najupečatljivijih centarskih dvojaca u ligi, a njegov skor u sezoni 2004/2005.  iznosio je četiri poena i 5,3 skoka po meču za prosečno 15 minuta provedenih na parketu. U sezoni 2007/2008. povećao je minutažu jer je zamenio povređenog Minga, a u ovoj sezoni prestigao je Karim Abdul Džabara i došao na drugo mesto liste najboljih blokera u istoriji lige, odmah iza Hakim Olajdžuvona. Iste godine postao je i najstariji igrač u istoriji lige koji je uspeo da na jednom meču uhvati preko 20 lopti (preciznije 22). U svojoj finalnoj sezoni 2008/2009, Mutombo je sa 43 godine bio najstariji igrač lige. Planirao je da završi karijeru te sezone, ali morao je u penziju i pre nego što se završila jer je doživeo nezgodnu povredu kolena zbog koje je kasnije morao i na operaciju. Posle 18 sezona u NBA ligi, Dikembe je najavio da se definitivno povlači iz košarke.

Po okončanju igračke karijere Dikembe se u potpunosti posvetio humanitarnom radu. Fondaciju „Dikembe Mutombo“ osnovao je još 1997. i u međuvremenu osvojio brojne nagrade za svoj doprinos zajednici. Pre svega, poboljšanju životnih uslova u Demokratskoj Republici Kongo. Kroz NBA program „Košarka bez granica“ putovao je Afrikom kako bi popularizovao ovaj sport, a aktivan je i kao ambasador dobre volje pri Ujedinjenim nacijama i član odbora za Specijalne olimpijske igre za sportiste sa fizičkim i intelektualnim ograničenjem. Njegova Fondacija još 1997. započela je planove za izgradnju bolnice u predgrađu Kinšase vrednu 30.000.000 dolara sa kapacitetom od 300 ležaja. Izgradnja je otpočela 2001, ali su radovi zaustavljeni 2004, zbog nedostatka sredstava. Mutombo je lično u izgradnju uložio tri i po miliona dolara. Dve godine kasnije kako bi se radovi konačno priveli kraju Mutombo je donirao još petnaest miliona dolara i u septembru 2006. zvanično je otvorena bolnica „Bijamba Marija Mutombo“ nazvana po njegovoj majci koja je preminula od infarkta 1997. To je ujedno bila prva moderna medicinska ustanova u tom gradu posle četrdeset godina. 

FOTO (Action Images)