Američki san Žarka Paspalja: Kako je Robinson vodio računa da ne ostanem gladan, a Popović me slao kod hipnotizera da ostavim pušenje

Žarko Paspalj bio je jedan od prvih košarkaša iz tadašnje Jugoslavije koji je zakoračio u avanturu zvana NBA liga. On je 1989. godine potpisao za San Antonio gde je proveo jednu sezonu, a potom se vratio u Evropu.

Paspalj je u razgovoru za portal Vice otkrio razne detalje iz godine provedene “preko bare“, kako je i danas ostao prijatelj sa trenerom Gregom Popovićem i igračima koji su tada nosili dres Sparsa.

Pun je hvale za ono što je Popović uradio sa San Antonijom, a sa bivšim trenerom razgovarao je odmah po osvajanju titulu prošle sezone, kada su u finalu Sparsi dobili Majami.
“Ja poštujem Džordana, velike timove, ali – nikad u životu nisam video da neko onako... I sad, gledaj, igra se ta peta utakmica, a u tom momentu, ja sam negde na Savi. Neko društvo, klopa, piće, provod...otegne se to u veče, počinje peta utakmica u dva sata. Oni odigraju nenormalno, završi se tekma, svi polegali, svi mrtvi, ja dvojicu udavio da gledaju sa mnom, meni oči ovolike. Ja – da umrem od sreće, majke mi. Oni to završaju, recimo u pet i trideset. U šest i petnaest, ma reko', sa'ću da mu pustim poruku, ko ga j... I on se javi. Četrdeset i pet minuta posle osvajanja šampionske titule u NBA, on se čovek javi da priča. Znači, ja gledam na televiziji kako mu onaj uručuje pehar, i pola sata posle, on se javi“, rekao je Paspalj za Vice.

On je priznao da ga je prijatelj Luka Pavićević, bivši reprezentativac, a sada trener, svojevremeno savetovao da dobro razmisli da li da ide u NBA ligu, a to je bilo vreme kada igrači iz Evrope, pogovoto istočne, nisu prolazili u SAD.

“Ja na moru, na Slovenskoj Plaži, sa Lukom Pavićevićem i igramo. Ja, osvajač EP i mega zvezda, Luka, tada igrač Jugoplastike klupskog prvaka Evrope – igramo basket protiv Alekse Miloševića i Slađana Stojkovića, i oni nas tako deru da mi nismo dali pet poena. Stojimo posle Luka i ja sa strane, i ja njemu kažem, Luka, vidi, zvali su me ovi, ja treba prekosutra da idem za Beograd, da se pakujem i da idem za San Antonio. A on, bivši NCAA igrač, igrao je na Juta koledžu, kaže meni ovako – "znaš šta, ja nisam siguran da ti je to najpametnije, iz prostog razloga...znaš, oni imaju neke svoje principe, rade nekim svojim ritmom, poštuju te stvari, oni su draftovali tog nekog Eliota koji igra baš na tvom mestu'... Nikad ništa nisam razmišljao, mi se tu pozdravimo, i tako ti ja prekosutra dođem u Beograd, dan posle toga, čuvenim Panam avionom iz one nam Jugoslavije drage direktno za Njujork“, prisetio se Paspalj.

Prema sopstvenom priznanju, tek tu su počele njegove muke, jer nije imao nikakvo znanje engleskog jezika.
“Niti znam gde sam doš'o, u svakom slučaju, Gregovo obećanje da ću imati prevodioca – ništa od toga ne bude i odjednom, ja se tu nalazim kod njega u kući. I situacija je sledeća – tu je njegova žena Erin, dvoje klinaca, kuče, on i ja. Što se tiče konverzacije, mi tu samo možemo da se gledamo. I tako je i otprilike bilo. On šatro mene razume, vidim po očima da ne razume ništa, ja njega možda za nijansu više“, objasnio je on.

Trofejni trener, koji je tada bio pomoćnik Lerija Brauna, glavnog trenera Sparsa, jednom prilikom je vodio Paspalja u Boston kod jednog hipnotizera koji je odvikavao ljude od pušenja koje je bila velika strast bivšeg košarkarša Partizana.
“Dođe moj red, ulazim, kad unutra neki Rus, hipnotizer. Znači, vidi, ozbiljna prevara. I kaže Rus, odakle si, Srbija, odlično, pa možemo na srpskom, na ruskom, ma da, to je sve isto, ja ionako onol'ke godine učio ruski u školi. Kaže on meni, ništa, zatvori ti oči i malo se fokusiraj, ja ću sad tu nešto da ti bajam oko glave. Traje to jedno deset minuta, odjednom, kaže, otvori oči – čestitke, više ne pušiš. Izlazim ja napolje, a Greg kao fudbalska radost, gol u 90. minutu. To je to, kažem ja. Zove on taksi, ulazi on sa jedne strane, a ja držim vrata sa druge strane, i kažem, ček samo da probam ja jesam li stvarno ostavio...i stvarno, prvih par dimova, čudan neki ukus cigare, valjda je to neka psiha, šta li...a Gregg, otvara ta vrata, seda unutra, i vidi mene kako dimim sa druge strane, i sav onaj entuzijazam, sva ona radost, sve je to vrlo brzo splasnulo“, otkrio je Paspalj.

Ipak, iako nije imao preveliku minutažu u klubu iz Teksasa, Paspalj nosi dosta lepih uspomena iz tog perioda, a jedna od njih je i odnos sa ostalim igračima među kojima je i legendarni Dejvid Robinson.
“Potpisao sam ugovor, i kroz dva dana krenuo u Los Angeles da igram letnju ligu. Divac još u tom trenutku nije došao, bio je draftovan ali još nije potpisao ugovor, tako da, ja sam tu prvi i jedini. Smeštaj je bio u nekom hotelu pored aerodroma, tu sam se i malo upoznao sa ekipom, Robinson je igrao letnju ligu sa mnom, tu je bio i jedan sjajan momak, Entoni Bouvi, kasnije igrao po Grčkoj, uzeo Evroligu sa Žalgirisom, i Greg kao trener. I kaže njima Gregg, njima ostalima 'Kad vi posle utakmice – jer tu nije bilo nekih zajedničkih ručkova, večera, nego dobiješ neke parice i onda sam krkaš. Elem, kad vi krenete da jedete, da ovaj ne bi išao gladan u sobu, povedite i njega i vodite ga za ruku’. Ja ne znam ni ovaj čisti engleski, a kamoli njihov engleski, ali oni su bili super prema meni, i ostali smo veliki prijatelji posle“, završio je Paspalj.

(FOTO: MN Press)