Zvezdina sezona u Evroligi okom statistike: Kalinićeva dominacija, Dobrić i Davidovac pisali istoriju

Sezona u kojoj je ostvareno 14 pobeda u društvu najboljih timova Starog kontinenta ne može se smatrati neuspešnom. Crvena zvezde ja na pleća obarala velikane evropske košarke poput Olimpijakosa (dva puta), Makabija (dva puta), Real Madrida, Panatinaikosa, Fenerbahčea, na kraju je tukla i branioca kontinentalnog trona Anadolu Efes. Ostaje žal što velike pobede nisu krunisane plasmanom u plej-of, ali na Malom Kalemegdanu svakako mogu biti zadovoljni prikazanim u elitnom takmičenju. Kada se podvuče crta, sezonu je bez sumnje obeležio povratnik Nikola Kalinić koji je preuzeo ulogu lidera, pokazao ogroman motiv da sa crveno-belima napravi iskorak i odvede ga do novih visina. Istoriju kluba su ispisali dugogodišnji članovi kluba poput Dejana Davidovca i Ognjena Dobrića, te su i na taj način stavili pečat na još jedno izdanje srpskog šampiona u najkvalitetnijem takmičenju Starog kontinenta.

Bilo je oscilacija, neočekivanih poraza koji su na kraju skupo koštali crveno-bele u generalnom plasmanu, ali do njih su uglavnom doveli problemi na koje stručni štab i igrači nisu mogli da utiču. Povrede su od starta pratile četu Dejana Radonjića, u par navrata je ekipu uzdrmao i virus korona, pa kada se svedu računi, ostvareni rezultat je za svaki respekt. O tome je i na konferenciji za medije posle utakmice sa turskim i evropskim šampionom govorio crnogorski stručnjak.

"Završili smo sa 14 pobeda koje smo ostvarili u sezonu gde sam rekao pre početka da je cilj da imamo više pobeda nego prethodne, to smo ostvarili i jako sam zadovoljan. Ono što mene dodatno raduje praveći analize da smo u skoro svim utakmicama igrali vrlo dobro i prepoznatljivo, na primer u Istanbulu smo možda odigrali najbolji meč u sezoni protiv Efesa. Završiti sa 14 pobeda posle izuzetno kompleksnog i teškog pripremnog perioda zbog povreda, a tokom sezone je bilo još teže zbog povreda Vajta i ostalih momaka. U tim okolnostima je bilo vrlo teško trenirati, setite se samo meča protiv Fenerbahčea gde smo počeli bez pet igrača. Pokazivali smo karakter tokom čitave sezone", rekao je Radonjić i izneo neverovatan podatak da je Crvena zvezda na samo četiri od 33 odigrana meča bila kompletna.

Povratak Nikole Kalinića bio je, očekivano, potpuni pogodak. Krilni košarkaš je u drugom mandatu na Malom Kalemegdanu bio jedan od najzaslužnijih za pozitivne rezultate u Evroligi.

Koliko je bio značajan govori i podatak da je na 32 odigrane utakmice proveo 962 minuta na parketu. Samo dva igrača su imala napornije sezone u elitnom takmičenju: Šejn Larkin iz Efesa sa 1026 minuta na 33 meča i Majk Džejms iz Monaka sa 1008 minuta na 33 nastupa.

Kada se izvede računica, Kalinić je na terenu preko pola sata u proseku (30:03 minuta), daleko više od ostalih igrača srpskog šampiona. Prema ovom parametru je takođe u vrhu Evrolige. Zauzima četvrtu poziciju iza pomenutog Larkina (31:05), Džona Brauna iz Uniksa (30:47, ali na 25 nastupa) i Džejmsa (30:33).

Osim što se izlagao najvećem naporu i retko kada imao prostora za predah, Kalinić je bio i najbolji strelac i najkorisniji igrač Crvene zvezde u elitnom takmičenju. Prosečno je beležio 12.6 poena, pa deli 23. mesto na evroligaškoj lestvici sa centrom Makabija Antom Žižićem (ostalo mu je da odigra još jednu utakmicu). Kalinić je sa 403 poena u sezoni stao uz rame Tejloru Ročestiju u vrhu liste najefikasnijih igrača Zvezde u Evroligi. Obojica su ubacila po 403 poena i dele drugo mesto iza neprikosnovenog Džordana Lojda koji je minule takmičarske godine ubeležio 502 poena, izračunao je marljivi hroničar kluba sa Malog Kalemegdana Žarko Dapčević.

Zvezdin MVP je u proseku imao 11,7 indeksnih poena, što ga stavlja na deobu 39. mesta sa u čitavom takmičenju sa Nikom Kalatesom iz Barselone, Dajšonom Pjerom iz Fenerbahčea, Metom Kostelom iz Baskonije i jednim od otrkovenja Monaka Alfom Dijalom.

Polivalentnost je Nikolin najveći kvalitet, sposoban je da jednako doprinese na oba kraja terena, pa je tako i u bitnom defanzivnom parametru ostvario najbolji rezultat u ekipi. Ukrao je 31 loptu rivalima, na proseku je od jedne po meču kao i Ostin Holins. Amerikanac je ipak odigrao nešto manje utakmica, pa je skupa ukrao dve lopte manje.

Impresivna sezona srpskog reprezentativca, koji je dokazao da spada u sam krem evropske košarke, kao i da se s pravom smatra jednim od najboljih krilnih igrača na kontinentu.

Radonjić: Sezona u Evroligi je bila uspešna, na 29 mečeva nismo bili kompletni

Kada su ostali statistički parametri u pitanju, Nejt Volters je Zvezdin najbolji asistent. U proseku je beležio 3,6 završnih dodavanja i na deobi je 20. mesta u elitnom takmičenju sa Aleksejem Švedom iz CSKA (24 nastupa), Krisom Džonsom iz Asvela i Derilom Mejkonom iz Panatinaikosa. Lepo društvo.

Za skokove je mahom bio zadužen Ognjen Kuzmić. Zvezdin centar je na 33 odigrana meča u proseku skupljao 5,1 loptu pod obručima. Isti učinak su prosečno imali i Met Kostelo iz Baskonije, Nikola Mirotić iz Barselone, Ante Žižić iz Makabija (imaće priliku da popravi/pokvari učinak protiv Fenerbahčea), Tajler Kavana iz Žalgirisa, kao i iskusni Otelo Hanter iz Bajerna i gorostasni centar Olimpijakosa Mustafa Fal.

Utisak je da je jedna od najvećih boljki srpskog šampiona ove sezone bio šut za tri poena. To dokazuje i podatak da je Zvezda i statistički bila najslabija u ligi, jer je van linije 6,75 šutirala sa 32,59 odsto preciznosti. Ubacila je 235 trojki, manje su postigli samo Fenerbahče (227, ali ima još jednu priliku da popravi učinak), Uniks (224), Asvel (213) i Zenit (196, ali na samo 23 utakmice).

Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac (©Starsport)

Ipak, Ognjen Dobrić je imao sasvim solidnu sezonu kada je u pitanju šut sa distance. Ubacio ih je 45 iz 126 pokušaja, sa procentom uspešnosti 37,2. Da nije bio povređen još u startu, jasno je da bi brojke bile i daleko bolje, pogotovu ako se u ozbir uzme činjenica da je u završnici minuletakmičarske godine briljirao, pa je i apsolutno zasluženo nagrađen novim ugovorom.

Pedantni statističar Dapčević je došao do podataka koji govore i da je Dobrić uprkos svim problemima imao sezonu za pamćenje. Došao je do kote od 864 poena u Evroligi i postao Zvezdin najbolji strelac u elitnom takmičenju. Po broju odigranih mečeva u crveno-belom izjednačio se sa Dragišom Vučinićem i Vukom Radivojevićem na 5. mestu večne liste (354), a tako je postao i treći košarkaš iz trenutne postave koji je u prvih 10 svih vremena. Ispred su kapiten i rekorder Branko Lazić, kao i Marko Simonović (četvrti). Kada se u ozbir uzmu samo susretu na evrosceni, u vrhu večne liste je pet igrača iz rostera sa kojim trenutno raspolaže Radonjić. Uz Lazića i Simonovića tu su i Dobrić, Kuzmić, ali i Dejan Davidovac.

Zvezdin "point forward" je, čini se, upalio motore tek u drugom delu takmičarske godine. Davidovac je takođe imao problema sa povredom i bilo mu je potrebno određeno vreme da uđe u ritam i ponovo stekne status "junaka iz senke". U susretu sa Efesom duboko je urezao svoje ime u istoriju kluba. Sa ravno 2.000 poena postao je 32. igrač crveno-belih koji je stigao do pomenute brojke. Dapčević napominje i da su u "Klubu 2.000" od aktivnih igrača još Lazić (3093), Dobrić (2825), Simonović (2699) i povratnik Luka Mitrović (2130).

Zvezda je pokazala veliki kvalitet, ogromno zajedništvo i sezona 2021/22 u Evroligi pamtiće se po velikim pobedama, neverovatnim defanzivnim izdanjima, ali i enormnom požrtovanju. Napori su bili ogromni, raspored nehuman, ali crveno-beli se nikada nisu predajali. Stali su pred svakog rivala sa željom da se potuku i nadigravaju i parolom "neka bolji pobedi". Nije izboren plasman u četvrtfinale, ponovo Beograd kao domaćin Fajnal fora neće imati svog predstavnika, ali četa sa Malog Kalemegdana je napravila više nego čvrst temelj za završnicu sezonu i borbe za trofeje na Jadranu i u Srbiji koje predstoje. Odbranila je čast srpske košarke, prikazala je u sjajnom svetlu evropskoj publici. Sve to uz najmanji budžet u takmičenju i sa najmanjim brojem stranaca u ekipi.