Željko Rebrača: Beogradski šmeker, tokom sankcija nas sačuvao od raspada, temelj srpske košarke

Srce patrijarha srpske košarke prestalo je da kuca. Ostali smo bez jednog od najvećih stručnjaka svih vremena. Tvorca najzapaženijih reprezentativnih uspeha SFRJ, SRJ i Srbije kao samostalne države. Takav gubitak je nenadoknadiv, jer teško da će se više roditi trenerski as kakav je bio Dušan Duda Ivković.

Košarkaški svet zavijen je u crno, poruke saučešća pristižu sa svih krajeva sveta, a među njima je i ona Željka Rebrače, koga je neponovljivi Duda uveo u reprezentaciju Savezne Republike Jugoslavije davne 1992. godine.

"Zaista tužan dan za košarku i sve nas, otišao je jedan od najvećih trenera koje smo imali, uz Željka Obradovića svakako najveći. Čovek koji je osvojio najviše sa Jugoslavijom, onom pre i posle rata. Bio je neko ko je podigao jugoslovensku reprezentaciju posle raspada velike države", kaže Rebrača za Mozzart Sport.

Tako je govorio Dušan Veliki: O NBA, reprezentaciji, Draženu, Teodosiću, Spanulisu

Čuveni košarkaš nema dilemu po čemu će najviše pamtiti Dušana Ivkovića...

"Bio je šmeker. Beogradski šmeker. Način na koji je prenosio znanje... Nije radio po onim trenerskim šablonima, već...ne znam ni sam kako bih mogao drugačije da se izrazim. Stvarno je to radio šmekerski, na jedinstven način. Usađivao nam je svima radne navike, poštovanje prema saigračima, prema košarci, prema vremenu u kojem živimo. Zauvek ću mu ostati zahvalan što me je uveo u reprezentaciju 1992. godine, jer sam tada upoznao jedan poseban način druženja, porodičnu atmosferu kojoj je stalno težio", govori Rebrača i dodaje:

"U ono vreme kada nismo igrali, kada smo bili pod sankcijama, pravio je razna dešavanja kako bismo se držali zajedno. Okupljali smo se u Atini da igramo, da budemo na okupu kao ekipa, da budemo prisutni svi zajedno. Uvek su se organizovala druženja na kojima je on želeo da usadi taj porodični duh, da nam skrene misli od teških vremena".

Vanzemaljac, kabadahija, otelotvorenje autoriteta: Šta su o Dudi rekli Greg Popović, Paspalj, Rađa, Teo…

I tu nije stao...

"Imao sam priliku da radim s njim i jako sam ponosan na to. Dao mi je veliku šansu da se dokažem, da pokažem ono što mogu kao košarkaš. Baš je teško...čudno, vreme ide, ne znam ni šta bih rekao, ostaneš bez teksta..."

Rebrača pamti dobro da mu je Duda bio nešto poput košarkaškog oca...

"Imao je način i pristup kao da mi je otac, imao je tu neverovatnu energiju, način na koji mi je prilazio da mi objasni situacije, košarkaške i životne. Najupečatljivije od svega mi je to što je ostavio sebe u svima nama koje nas je podigao u karijeri. Sada kroz svoju akademiju koju vodim trudim se da gajim upravo pristup kakav je imao Duda, da vlada familijarna i porodična atmosfera, da pričamo o košarci i životu. Kada se setim, onih godina kada smo osvojili evropsko zlato 1995, držao nas je stalno na okupu, trudio se da budemo porodica". 

Učitelju, hvala na svemu što ste nas naučili

Kao neko ko je zaslužan za karijere najvećih košarkaških asova svih vremena, jasno je koliko je ovo veliki gubitak...

"Iluzorno je uopšte pričati o tome, jedan od najvećih trenera svih vremena. Ne samo za nas, već i za Grčku gde je bio u Olimpijakosu. Svuda gde je bio ostavio je veliki, neizbrisiv trag. Kuća slavnih. Napravio je temelje nove Jugoslavije, preneo je pelcer s one stare reprezentacije, preneo osnovne principe koje je imao iz one ekipe pre raspada. On je bio temelj svega toga, moderne jugoslovenske ekipe, uradio je sve da se ne raspadnemo kao reprezentacija. On je bio osnova svega. Željka je kasnije zvao da nastavi njegovim stopama. Duda je jedan od najbitnijih, ako ne i najbitniji čovek srpske košarke".