Zagrevanje za Fajnal for: Niko kao Obradović i Teodosić, Micov i Micić ciljaju prvi pehar
Vreme čitanja: 8min | sre. 26.05.21. | 09:00
Srbija će u Kelnu imati dva predstavnika, a bio bi i treći da centar CSKA Nikola Milutinov nije povređen
U petak (18.00) počinje Fajnal For Evrolige. Minule sezone je pandemija virusa korona uskratila ljubiteljima igre pod obručima da uživaju u borbama četiri najbolja tima Evrope, dok su se ove za mesto na završnom turniru izborili Barselona, Olimpija Milano, moskovski CSKA i Efes. Očekuje nas spektakl. Vasilije Micić će sa timom iz Istanbula pokušati da se domogne drugog vezanog finala, dok će se Vladimir Micov sa Armanijem boriti za svoje prvo. Kroz istoriju su brojni srpski igrači uspevali da se domognu finalne borbe, pa i samog trofeja, a najveći trag svakako su ostavili Željko Obradović i Miloš Teodosić.
Izabrane vesti
Srbija samo jednom nije imala predstavnike na Fajnal for turnirima Evrolige. Bilo je to 2006. godine u Pragu, kada se moskovski CSKA predvođen Etoreom Mesinom sa klupe popeo na tron. Od 2002. do danas imali smo makar po jednog predstavnika, što je takođe jedinstven slučaj, kada je Srbiju u dresu Baskoniju (tada tau Keramiku) pre 13 godina predstavljao Igor Rakočević.
Kada se pogledaju učešća srpskih košarkaša i trenera u završnicama elitnog takmičenja od 2002. godine (kada je Evroliga samostalno počela da organizje Fajnal for) pa do danas , dva imena odskaču iz gomile. Jedno je svakako najtrofejniji evropski stručnjak Željko Obradović, koji je predvodeći Panatinaikos i Fenerbače stigao do finalne borbe za trofej u čak 12 navrata. Pet puta je bio i šampion (jednom sa Fenerom).
Nema uspešnijih trenera na Starom kontinentu od Obradovića, koji je i pre nastanka Evrolige kakvu poznajemo danas u četiri navrata uspevao da sedne na krov Evrope. Od 2002. i završnog turnira u Bolonji (koji je pripao upravo Željkovo Panatinaikosu), još četiri srpska trenera su uspevala da se nađu u borbi za trofej. Dušan Ivković u tri navrata sa klupe moskovskog CSKA, jednom kao šef struke Olimpijakosa kada je i osvojio titulu. Svetislav Pešić je do evropskog trona 2003. godine predvodio Barselonu (jedino učešće), dok je Božidar Maljković sa Tau Keramikom na Fajnal foru učetvovao 2007. godine. Duško Vujošević je pre 11 godina priredio prvoklasno iznenađenje, kada se sa ekipom Partizana našao na finalnom turniru u Parizu.
Miloš Teodosić je bez sumnje jedan od najboljih evropskih plejmejkera u istoriji, pa je jasno ostavio i dubok trag u Evroligi. Srbiju je u periodu od 2009. do 2017. godine predstavljao u osam navrata na finalnim turnirima. Samo jednom u tom periodu nije stigao među četiri najbolje ekipe (2011), dva puta je branio boje Olimpijakosa, a u jednom od šest učešća sa moskovskim CSKA je stigao i do pehara (2016).
Sledeći na listi srpskih igrača po broju nastupa na Fajnal for turnirima je Nikola Kalinić, koji je četiri puta uzastopno sa Fenerbahčeom pokušao da se domogne šampionske titule. (2016. do 2019. godine). Uspeo je 2017. da postane šampion, kada je bio i najbolji strelac finala zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem (po 17 poena). Bivši as Partizana je kao član Fenera tri puta predstavljao Srbiju u finalnim borbama, pre nego što se u leto 2017. preselio u NBA. Tri puta se među četiri najbolje ekipe u Evroligi našao i Nenad Krstić (sa moskovskim CSKA), a na predstojećem turniru u Kelnu će se po treći put u završnici okušati Vladimir Micov i Vasilije Micić.
Iskusni krilni košarkaš je u dva navrata kao član moskovkog CSKA pokušavao da se domogne pehara, ali nije uspeo. Treća sreća mogla bi da bude u Nemačkoj. Micić je sa druge strane napravio senzaciju 2018. godine na završnom turniru u Beogradu sa ekipom Žalgirisa, kada se dokopao trećeg mesta. Usledio je transfer u Efes, sa koji je pre dve godine stao u finalu, a sada će kao jedan od glavnih igrača sastava iz Istanbula i član idealne petorke Evrolige još jednom pokušati da se popne na krov Starog kontinenta.
Dejan Bodiroga je u bio deo prva dva Fajnal fora u organizaciji Evrolige i oba je osvojio. Najpre 2002. godine sa Željkom Obradovićem u dresu Panatinaikosa, a potom se i predvođen Svetislavom Pešićem kao član Barselone domogao trofeja.
Od srpskih ekipa jedino je Partizan uspeo da se nađe među poslednje četiri u borbi za pehar. Bilo je to 2010. godine u glavnom gradu Francuske, kada je Olimpijakos u dramatičnoj završnici, posle produžetka sprečio crno-bele da se nađu u finalu. Nije 40 minuta bilo dovoljno ni da se dobije pobednik u borbi za treće mesto, ali je CSKA na kraju predvođen Tražanom Lengdonom uspeo da savlada srpskog predstavnika, koji je samim plasmanom na Fajnal for napravio istorijski uspeh.
SRPSKI KOŠARKAŠI I TRENERI NA FAJNAL FORU EVROLIGE (OD 2002. GODINE)
2002 /Bolonja/ - Panatinaikos, Makabi, Kinder Bolonja, Beneton Trevizo
- Dejan Bodiroga (Panatinaikos)
- trener Željko Obradović (Panatinaikos)
- Radisav Ćurčić (Makabi)
- Marko Jarić (Kinder)
- trener Željko Obradović (Panatinaikos)
2003 /Barselona/ - Barselona, Beneton Trevizo, Montepaski Sijena, CSKA Moskva
- Dušan Vukčević (Montepaski)
- Dejan Bodiroga (Barselona)
- trener Svetislav Pešić (Barselona)
- trener Dušan Ivković (CSKA)
2004 /Tel Aviv/ - Makabi, Skiper Bolonja, CSKA Moskva, Montepaski SIjena
- Dušan Vukčević (Montepaski)
- Miloš Vujanić (Skiper)
- Dragan Tarlać (CSKA Moskva)
- trener Dušan Ivković (CSKA Moskva)
2005 /Moskva/ - Makabi, Tau Keramika, Panatinaikos, CSKA Moskva
- trener Željko Obradović (Panatinaikos)
- trener Dušan Ivković (CSKA Moskva)
2006 /Prag/ - CSKA Moskva, Makabi, Tau Keramika, Barselona
-
2007 /Atina/ - Panatinaikos, CSKA Moskva, Unikaha, Tau Keramika
- Dejan Tomašević (Panatinaikos)
- Miloš Vujanić (Panatinaikos)
- trener Željko Obradović (Panatinaikos)
- Igor Rakočević (Tau Keramika)
- trener Božidar Maljković (Tau Keramika)
2008 /Madrid/ - CSKA Moskva, Makabi, Montepaski Sijena, Tau Keramika
- Igor Rakočević (Tau Keramika)
2009 /Berlin/ - Panatinaikos, CSKA Moskva, Barselona, Olimpijakos
- Zoran Erceg (Olimpijakos)
- Miloš Teodosić (Olimpijakos)
- Dušan Kecman (Panatinaikos)
- Dušan Šakota (Panatinaikos)
- trener Željko Obradović (Panatinaikos)
2010 /Pariz/ - Barselona, Olimpijakos, CSKA Moskva, Partizan
- Stefan Sinovec (Partizan)
- Dušan Kecman (Partizan)
- Strahinja Milošević (Partizan)
- Aleksandar Rašić (Partizan)
- Aleksandar Mitrović (Partizan)
- Petar Božić (Partizan)
- Branislav Đekić (Partizan)
- trener Duško Vujošević (Partizan)
- Miloš Teodosić (Olimpijakos)
2011 /Barselona/ - Panatinaikos, Makabi, Montepaski Sijena, Real Madrid
- Milenko Tepić (Panatinaikos)
- trener Željko Obradović (Panatinaikos)
- Milovan Raković (Montepaski)
- Marko Jarić (Montepaski)
- Milan Mačvan (Makabi)
- Novica Veličković (Real Madrid)
2012 /Istanbul/ - Olimpijakos, CSKA Moskva, Barselona, Panatinaikos
- Miloš Teodosić (CSKA Moskva)
- Nenad Krstić (CSKA Moskva)
- trener Željko Obradović (Panatinaikos)
- Marko Kešelj (Olimpijakos)
- trener Dušan Ivković (Olimpijakos)
- Kosta Perović (Barselona)
2013 /London/ - Olimpijakos, Real Madrid, CSKA Moskva, Barselona
- Miloš Teodosić (CSKA Moskva)
- Vladimir Micov (CSKA Moskva)
- Nenad Krstić (CSKA Moskva)
- Zoran Erceg (CSKA Moskva)
2014 /Milano/ - Makabi, Real Madrid, CSKA Moskva, Barselona
- Miloš Teodosić (CSKA Moskva)
- Vladimir Micov (CSKA Moskva)
- Nenad Krstić (CSKA Moskva)
2015 /Madrid/ - Real Madrid, Olimpijakos, CSKA Moskva, Fenerbahče
- Miloš Teodosić (CSKA Moskva)
- Nemanja Bjelica (Fenerbahče)
- Bogdan Bogdanović (Fenerbahče)
- trener Željko Obradović (Fenerbahče)
2016 /Berlin/ - CSKA Moskva, Fenerbahče, Lokomotiva Kubanj, Laboral Kuća
- Miloš Teodosić (CSKA Moskva)
- Bogdan Bogdanović (Fenerbahče)
- Nikola Kalinić (Fenerbahče)
- trener Željko Obradović (Fenerbahče)
2017 /Istanbul/ - Fenerbahče, Olimpijakos, CSKA Moskva, Real Madrid
- Miloš Teodosić (CSKA Moskva)
- Nikola Milutinov (Olimpijakos)
- Bogdan Bogdanović (Fenerbahče)
- Nikola Kalinić (Fenerbahče)
- trener Željko Obradović (Fenerbahče)
2018 /Beograd/ - Real Madrid, Fenerbahče, Žalgiris, CSKA Moskva
- Marko Gudurić (Fenerbahče)
- Nikola Kalinić (Fenerbahče)
- trener Željko Obradović (Fenerbahče)
- Vasilije Micić (Žalgiris)
2019 /Vitorija/ - CSKA Moskva, Anadolu Efes, Real Madrid, Fenerbahče
- Marko Gudurić (Fenerbahče)
- Nikola Kalinić (Fenerbahče)
- trener Željko Obradović (Fenerbahče)
- Vasilije Micić (Anadolu Efes)
2021 /Keln/ Barselona, Olimpija Milano, CSKA Moskva, Anadolu Efes
- Vasilije Micić (Anadolu Efes)
- Vladimir Micov (Olimpija Milano)
- Nikola Milutinov (CSKA Moskva)
*** Podvučeni su timovi koji su se domogli titule
Pred borbu za tron Evrope, koja će se ove godine održati u Nemačkoj, red je i da rezimiramo kako su se naši košarkaši snašli u elitnom takmičenju u sezoni 2020/21.
Najveći utisak svakako je ostavio Vasilije Micić: član idealne petorke, najbolji strelac Anadolu Efesa (16,3 poena po meču). Stigao je sa Pivarima i do finalnog turnira i nastavio gde ga je minule takmičarske godine zaustavila pandemija. U tri navrata je bio i najkorisniji igrač kola i po tome mu niko nije ravan u sezoni na izmaku.
Blistao je i Vladimir Lučić, koji je predvodio minhenski Bajern do istorijskog plasmana u plej-of. Poput Micića, za sjajne partije nagrađen je mestom u idealnom timu Evrolige. Bivši košarkaš Partizana je beležio 13,6 poena po nastupu, najbolji je bio kada je to ekipi Andree Trinkijerija bilo najpotrebnije. Statistički igra sezonu karijere, proglašen je najboljim krilom u društvu najboljih, prava je šteta što ga nećemo gledati u Kelnu. U dva navrata je poneo i zvanje MVP-a nedelje.
Dolazimo i do Nemanje Nedovića, koji je poput Lučića imao dve sedmice za pamćenje. Odigrao je sjajnu sezonu u dresu Panatinaikosa, bio najbolji strelac ekipe sa 16 poena po meču. Postavio je i rekord karijere, kada je Makabiju u 16. rundi ubacio 39 poena (7/13 za tri).
Iako su trojica pomenutih košarkaša u više navrata osvajali sedmičnu Evroliginu nagradu, interesantno je da se nisu dočepali mesečne. Tako nešto je ipak pošlo za rukom dvojici srpskih košarkaša. Nikola Milutinov je proglašen za igrača meseca u decembru, dok je Nikola Kalinić najkorisniji bio u februar.
Bivši centar Partizana i Olimpijakosa je u dresu CSKA u proseku beležio 9,8 poena i 8,6 skokova (indeks 17,8, sedmi najbolji u takmičenju), ali mu je povreda prevremeno okončala sezonu, pa neće moći da pomogne Armejcima u Kelnu. Kalinić je odigrao jako dobru prvu godinu u dresu Valensije, pa se spekuliše da bi od leta mogao da obuče i dres madridskog Reala. Upisao je 34 nastupa za tim iz Fontete (odigrao svaki meč) sa prosekom od 10,4 poena.
Iskusni Vladimir Micov će igrati na finalnom turniru, a u sezoni na izmaku je upisao 28 nastupa za Manekene i u proseku beležio 5,6 poena po meču.
Dres Reala je u tri navrata ove sezone nosio i mladi Tristan Vukčević, koji je priliku da debituje dobio u plej-ofu protiv Anadiolu Efesa. Proveo je skupa oko 27 minuta na parketu za tri utakmice i ubacio sedam poena (svih sedam u drugoj utakmici).
Petak, 21.00: (1,45) Barselona (15,0) Milano (3,05)
Marko Gudurić se sredinom sezone vratio u Fenerbahče i bio jedna od najzaslužnijih što se ekipa Igora Kokoškova našla u plej-ofu. Podigao je ekipu, povezao redove, a na 21 nastupu je u proseku beležio 12,2 poena. Eksplodirao je u drugoj utakmici plej-ofa protiv CSKA (27 poena), ali to nije pomoglo desetkovanom sastavu iz Istanbula da dođe do trijumfa.
Stefan Jović je počeo sezonu u dresu Himkija, ali je imao i problema sa povredom, na kraju je ruski tim zapao u velike finansijske probleme, te je ostao bez pola sastava. Srpski plejmejker je stigao da upiše tek osam nastupa za ekipu koja je završila na dnu tabele (4,4 poena i 3,8 asistencija po meču).
Crvena zvezda je imala mnogo turbulencija, na kraju je sezonu okončana na pretposlednjem mestu na tabeli sa 10 upisanih trijumfa. Ruku na srce, izgubili su crveno-beli i previše mečeva na jednu loptu, ali ipak zbog silnih problema u igračkom kadru, promene trenera, nisu bili u stanju da se domognu plej-ofa. Amerikanac Džordan Lojd je dominirao i sa 17,3 poena po meču bio jedan od najboljih strelaca takmičenja, dok su se od srpskih košarkaša izdvojili Ognjen Dobrić (8,3 poena) i Dejan Davidovac (7,2 poena).
tagovi
Obaveštavaj me
Evroliga
.jpg)