Vreme curi, Partizan Mozzart Bet pobeđuje: Sve se promenilo protiv Efesa

Što je teža bitka, trijumf je slađi. Postale su tesne završnice zaštitni znak Partizan Mozzart Beta. Pobeda u Podgorici, izvojevana dok je curilo vreme, potvrdila je da su crno-beli sazreli i da sad dobijaju mečeve na sličan način kao što su ih gubili. Pred kraj.

Od 14 utakmica rešavanih u poslednjim trenucima, Parni valjak je prvi prošao kroz cilj osam puta, uz saznanje da se oseća komfornije i sve bolje snalazi u situacijama kad jedna lopta rešava pitanje pobednika.

Jeste Matijas Lesor izrastao u Grobarima omiljenog košarkaša, međutim, kad se odlučuje, kad je potrebno „izmisliti“ pobedu, onda lopta najčešće ide u ruke Kevinu Panteru, koji je protiv Budućnosti najpre iznudio faul, potom realizovao slobodno bacanje i osigurao ekipi Željka Obradovića prednost domaćeg u plej-ofu ABA lige. Time je Amerikanac podsetio i na nedavnu minijaturu u Monaku, kad je trojkom ozvaničio plasman u četvrtfinale Evrolige.

Sve to korespondira sa statusom kakav je Panter imao u prethodnim klubovima, gde mu je, takođe, poverena uloga egzekutora (pa kako god da se završi), a ljubitelji košarke će se setiti da su odgovornost u Milanu ili Fenerbahčeu preuzimali Zek Ledej ili Džejms Naneli. Sad taj triling Amerikanaca primenjuje iskustva iz drugih sredina na Partizan.

Samo, nisu se stranci skupili i tek tako odlučili da rešavaju napete završnice, niti je ovo basket u školskom dvorištu da svako igra za sebe. Vođen trenerskom rukom Željka Obradovića crno-beli tim je najpre morao da propati, izgubi nekoliko utakmica na početku ciklusa, a onda stručnim radom napreduje. A ako je neko navikao na stresne završnice, makar se zbog toga zacrveneo u licu, onda je to Obradović. Za njega su drame poput one u dvorani „Morača“ postale način života. Saživeo se sa njima, jer jer i prvu od devet titula prvaka Evrope osvojio u poslednjim sekundama. Ako je to doživeo maltene na početku trenerske karijere, tačno zna kako da se postavi i kakvu akciju da nacrta sad, tri decenije kasnije. Zato ovo što se dešavalo u poslednjih nekoliko meseci nije izuzetak, nego pravilo. Partizan je tim koji ne paniči do sat odbrojava, već to vreme pametno koristi.

Iako nije bilo tako na početku. Na primer, u ranom delu evroligaške sezone, protiv protiv Baskonije (96:103) Partizan je tokom čitave utakmice imao pobedu na dohvat ruke, ali ga je u završnici spopala nervoza i u poslednjoj sekundi trojkom Markusa Hauarda španski klub je izborio produžetak. Nije uspeo Partizan da sačuva energiju i pozitivan stav pa je pretrpeo poraz. Sledeći izazov nije doneo promenu, srpski predstavnik se posle Baskonije spotakao samo četiri dana kasnije i na domaćem parketu izgubio od Milana. Opet je vodio tokom većeg dela susreta, ali u ključnim trenucima nije bilo pojedinca koji bi preuzeo odgovornost, što su iskoristili gosti.

Slično se Parnom valjku desilo protiv Valensije. Novi duel sa španskim timom, opet produžetak i još jedna izgubljena utakmica. Nalik onoj sa Baskonijom. Inicijativa od početka, a nedostatak koncentracije na kraju, mada bi sve moglo da bude drugačije da je kontrolisao defanzivni skok, jer su gosti uhvatili 16 lopti pod košem Beograđana.

So na ranu Grobara stavio je u premijernom evroligaškom večitom derbiju Nemanja Nedović, iz kornera pogodio trojku i uz zvuk sirene za pobedu Crvene zvezde (76:73). Bio je to period kad je Partizan delovao izgubljeno u završnici, što se videlo protiv Cedevita Olimpije (promašaj Dantea Egzuma) i Asvela (Džejms Naneli ispustio priliku da sa linije penala održi korak i naplati prethodno neiskorišćena slobodna bacanja De Koloa).

I onda – zaokret. Kao đaci kad padnu na prvom ispitu, pa zagreju stolicu, tako se čini da je Obradović vratio igrače u halu, poradio na detaljima i Partizan je počeo da raste. Kao kvasac. Prekretnicom sezone u očima navijača smatra se utakmica protiv dvostrukog uzastopnog šampiona, Anadolu Efesa. Kad je turski tim, na krilima Rodriga Buboe, pritisnuo crno-bele i pokušao da ih obori sa nogu, na scenu je stupio Džejms Naneli. Trojkom preko ruke Danstona 29 sekudni pre kraja prelomio je meč i doneo jednu od najznačajnih pobeda Partizanu (82:79). Posle nje, sve se promenilo.

Tim je dobio na samopouzdanju i to se videlo u Istanbulu, na megdanu sa Fenerbahčeom. Bivši Obradovićev tim vodio je tokom maltene 35 minuta, ali je Partizan u preostalom vremenu demonstrirao koliko su mu nervi očvrsnuli. Zek Ledej i Aleksa Avramović su pečatirali taj trijumf. Nešto kasnije se sastav iz Humske revanširao Zvezdi, i to pred njenim navijačima, tako što je dobio meč u Pioniru u meču u kome se od njega u završnici tražilo da sačuva prednost.

Legendarni Džo Arlaukas za Mozzart Sport pred Real - Partizan: Mrzeo sam Željka Obradovića!

A onda Split i sad već možda jedna od ključnih trojki u ABA ligi Džejmsa Nanelija, za pobedu iz poslednjeg šuta na meču (96:95). Ni prva, ni poslednja u karijeri Amerikanca, čiji je sunarodnik Kevin Panter na gostovanju Monaku ubacio još jednu (88:84).

I Panatinaikos je savladan na „jednu loptu“, baš kao i Budućnost.

„Maraton, a sprint“ rekao je u jednom prilikom Danilo Anđušić, smatrajući da nije bitno kako počnete trku, nego gde ćete je završiti.

Sa ovakvim samopouzdanjem u završnicama, deluje da Partizan ima snage za završnu etapu maratona. Ako ništa drugo, iz njega isijava energija koja nagoveštava da može da se trka sa svima. Neka je preko puta i Real Madrid.

PIŠE: Aleksa ĐORĐEVIĆ