Vladimir Jovanović – trenerski kameleon modernog pristupa
Vreme čitanja: 6min | uto. 12.07.22. | 08:49
Kvalitete novog šefa stručnog štaba Crvene zvezde navijačima su približili njegovi bivši igrači - Marko Jeremić i Amar Gegić
Posle šest trofeja u dve godine, Crvena zvezda je zatvorila veliko poglavlje i otvorila novo postavljanjem Vladimira Jovanovića za trenera, uz Marka Simonovića, Branka Jorovića i Miodraga Dinića kao članove stručnog štaba. Navijačima sada naviru sećanja na ne tako davnu 2017, kada je Dušan Alimpijević započeo eru posle Dejana Radonjića. Pet godina kasnije klub sa Malog Kalemegdana napravio je sličan potez i šansu pružio mladom, talentovanom stručnjaku. Uz nadu da će ovog puta biti više uspeha.
Jovanović je tek na početku i njegov mandat biće u punom jeku nakon Evropskog prvenstva B divizije u Tbilisiju (15-24. jul), gde Srbiji želi da vrati elitni status izgubljen posle rezultatskog fijaska pre tri godine. U dosluhu sa ljudima od poverenja klub će za to vreme nastaviti dalje da gradi tim za narednu sezonu, jer pripreme tradicionalno počinju sredinom avgusta.
Izabrane vesti
Dok se novi sastav ne predstavi javnosti navijači se uveliko, radoznalo raspituju o tome šta mogu da očekuju od Crvene zvezde pod vođstvom Vladimira Jovanovića. Kvalitete novog šefa stručnog štaba su u razgovoru za Mozzart Sport približili njegovi bivši igrači iz FMP i Cibone - Marko Jeremić i Amar Gegić.
“On se kao trener prilagođava igračima na raspolaganju i to je njegov najveći kvalitet. Od njih se trudi da izvuče 120 odsto, u zavisnosti od toga kakvu ekipu ima, takvu košarku igra. Zbog toga ne mogu da kažem da on ima filozofiju da forsira samo odbranu ili igru iz tranzicije, pozicioni napad... Takvo je bilo moje iskustvo sa njim u FMP. Proveo sam sa njim tri godine i nikada nismo igrali isto, bez obzira na to što je isti trener. I to je vrlo dobro, jer prilagođava igru svojim igračima, ne oni njemu“, kaže Jeremić za Mozzart Sport, dok Gegić dodaje:
”Jovanović je trener koji jednaku pažnju posvećuje i odbrani i napadu. Stoga se u njegov sistem uklapaju igrači koji mogu da prime dovoljno informacija i da igraju na obe strane terena na jednakom visokom nivou. Ekipe koje on vodi imaju glavu i rep i zna se šta se radi u svakom trenutku, u napadačkom ili odbrambenom smislu. Takođe, na svakoj utakmici koristi puni potencijal svojih igrača i ulogu u timu dobijaju oni koji su taj dan spremni da pomognu da tim dođe do pobede”.
U košarkaškim krugovima Jovanović ima reputaciju trenera koji stalno prati moderne tokove, po ceo dan je u materiji kako bi unapredio tim. Da li je zaista tako?
”Tako je. U košarci je 24 časa i svakim danom se može videti nešto novo na njegovom repertoaru. Teži ka modernoj košarci sa dosta akcenta na disciplini, što je karakteristično za trenere sa prostora bivše Jugoslavije”, potvrđuje reprezentativac Bosne i Hercegovine.
Jeremić se pridružuje ovakvom stavu uz konstataciju da su upravo iz tog razloga Jovanovićeve ekipe, tačnije FMP i Cibona, uprkos manjku iskustva bile konkurentne snažnijim protivnicima.
“Kod njega je bila redovna pojava da mi dođemo, odradimo trening, dok je on već pravio analize, pa ostaje i posle da radi dalje do uveče. Stalno je u košarci, skautingu i pripremama. Vodi računa o sitnicima, gleda utakmice, pa izvlači detalje... Živi košarku. Zato stalno napreduje i usavršava se. Uspeo je da njegove ekipe, koje su možda i slabije, igraju dobro protiv jačih rivala. Tako je bilo u FMP i Ciboni, baš zbog njegovog posvećenog rada, skautingu, treninzima...“
Mladi strateg iz Mladenovca pripada novom talasu stručnjaka, gde pored modernih košarkaških tokova insistira na otvorenom odnosu sa igračima, dok saradnicima daje mogućnost da se iskažu.
”Pored rada na sebi, koliko sam mogao da primetim, daje priliku pomoćnicima i pomaže im da budu bolji treneri. Uz ovo veliki značaj je pridavao tome kako se ponašamo van terena i kakvi smo ljudi”, priča Gegić i nastavlja:
”Vlado posvećuje dosta pažnje na priču sa igračima i ispravljanje detalja, što su igrači maskimalno cenili i vraćali na terenu. Kao mlad trener, u svakom trenutku je maksimalno kontrolisao svlačionicu, što je veoma teško u timu gde svaki mladi igrač ima visoka očekivanja od sebe”.
Upravo zato Jovanović želi da u njegovim ekipama svi znaju svoja zaduženja i obaveze, kako bi mogli da pokažu najbolju verziju sebe, u službi bolje igre i rezultata.
“Ima otvoren odnos sa igračima i kod njega su uloge jasno podeljene. Tačno se zna ko šta treba da radi, to je kod njega baš precizno odrađeno. Šuter će da šutira, nećete da vidite da će sada da se 'gura' i igra pik'n'rol ili nešto što mu nije u obimu posla. Zbog toga se igrači u njegovom sistemu osećaju komforno. Zna šta želi od njih i igračima to odgovara“, poručuje šuter Mornara i dodaje:
“Otvoren je za svaki vid saradnje, čak je i spreman da neke sugestije prihvati, neke finese koje možda ne primeti na terenu kao mi koji igramo. Spreman je da sasluša i prihvati to, naravno i da promeni, što je njegov veliki kvalitet jer malo ko od starijih trenera bi tako nešto uradio“.
U prilog tome obojica ne kriju da su pored Jovanovića postali bolji košarkaši.
”Od prvog dana smo pronašli zajednički jezik i kako je ekipa igrala sve bolju košarku, rastao sam sa ekipom. Naravno, velike zasluge je imao upravo on, naši razgovori su mi mnogo pomogli da budem spreman na svaki izazov i da se razvijam kao igrač u svim segmentima igre”, nema dilemu Gegić, dok Jeremić ističe da je razvoj talenata bio Jovanovićev posao u poslednja dva klupska angažmana:
“U FMP-u je lider bio Filip Čović, kada je on otišao, ekipa nije imala istaknutog vođu na terenu. Tako je i u Ciboni. Sve su to bili mlađi igrači, ispod radara, koji su imali uloge i doprinosili su sistemu. Više gleda ka tome da se igrači podrede timu, nego da se juri individualni učinak. Dobro, u Ciboni i FMP sa mladim sastavima to je imalo drugačiji efekat na polju razvoja, jer je svako imao svoj učinak, minutažu...“
Ipak, nema dilemu da će igra Crvene zvezde najviše zavisiti od konfiguracije glavnog plejmejkera, ali da određene taktičke skice već postoje...
“U Ciboni je imao mladu ekipu, gde je bilo puno tranzicije, trčanja, jake odbrane. Verovatno će nešto slično pokušati da implementira na Crvenu zvezdu gde će imati na raspolaganju iskusnije igrače. Naravno, to je moja pretpostavka iz ovog ugla“, kaže Jeremić i dodaje:
“Mnogo toga zavisiće od toga kakvog plejmejkera dovede Crvena zvezda. Ako budeš imao organizatora tipa Voltersa iz prošle sezone igraće se više poziciono, a opet ako budeš imao nekog bržeg, sa izraženim šuterskim kvalitetima, menjaće se taktika“.
Deo Zvezdinih pristalica zabrinut je zbog toga što se Jovanović prvi put susreće sa velikim očekivanjima, u sredini gde se rezultat podrazumeva, pogotovo u protekloj deceniji Zvezdinog uspona i uspostavljanja regionalne dominacije.
U Železniku i Zagrebu radio je posao gde je fokus bio na podizanju talentovanih košarkaša, s tim što se tokom boravka u Ciboni susreo sa drugačijom vrstom opterećenja. Naime, kao prvi srpski trener u hrvatskoj košarci posle tri decenije od početka nije bio prihvaćen na pravi način. Nije imao ni adekvatnu protekciju od klupske uprave, a deo tamošnje javnosti i struke čekao je svaku njegovu grešku, poraz ili lošu formu Cibone kako bi mu se što pre potpisao otkaz. O tome je Jovanović govorio za Mozzart Sport krajem prošle godine.
Nezvanično se može čuti da je uspeo da utiša čak i najveće kritičare posle dobrog starta u prošloj sezoni, kada je Cibona imala skor 5-5 posle deset kola. Ipak, sa serijom poraza Jovanović se našao u neprijatnoj poziciji, da bi mu poraz od Zaboka u domaćem prvenstvu potpisao otkaz posle 11 meseci rada. Boravak na klupi posrnulog zagrebačkog velikana završio je sa 39 pobeda i 25 poraza...
”Iako je mlad trener, smatram da se on jako dobro nosio sa svakim pritiskom, s obzirom na to da nikad nije dopustio da se bilo šta odrazi na trening, utakmicu, njegovu saradnju sa igračima i našu igru na terenu”, završava Gegić.