U reketu postavljen standard s 58 poena, sad još da se opuste ruke i proradi šut

Svako ko je bar letimično ispratio prvi meč Srbije u kvalifikacijama za Olimpijske igre mogao je da primeti koliko je odbrana škripala i da se jučerašnji propusti neće praštati protiv takmaca ozbiljnijeg renomea od Dominikanske Republike. Stručni štab na čelu sa Igorom Kokoškovim imaće pune ruke posla da odbranu dotera u trenutku kada vremena za ozbiljniji rad nema, ali s obzirom na okolnosti dobro je što je Srbija kvalifikacije otvorila pobedom.

Potpuno nelogično zvuči, ali Srbija je otpor Dominikanske Republike slomila onog trenutka kada se iz odbrane "čovek na čoveka" prešlo u zonu. Zašto je nelogično? Zato što se zonska odbrana koristi kao sistem koji protivnika sa slabijim šuterskim kvalitetima tera upravo da rešenja traži sa spoljnih pozicija. Kako je rival od šuta živeo više od 30 minuta, tako je od istog i "poginuo". Košarkašima Dominikanske Republike su se ruke potpuno ukočile u toj prelomnoj četvrtoj deonici i van linije 6,75 metara šutirali su mršavih 2/9. Precizni su bili samo Sadijel Rohas za 69:69 na početku, posle čega je Srbija odgovorila serijom 9:0, te Džonatan Arauho koji je nalet naših košarkaša nakratko prekinuo. Tri četvrtine pre toga Dominikanci su bili na solidnih 10/27 sa distance, što je nešto iznad 37 odsto.

20.15: (1,85) Srbija (hendikep -27,5) Filipini (1,85)

Potpuno relevantan razlog zašto je stručni štab izabrao zonsku odbranu u trenucima kada je rivala praćka služila sasvim solidno je kontrola skoka koju donosi upravo ovaj sistem. I to je zapravo na kraju pravilo razliku, jer je posle zaključavanja reketa Srbija otvorila nekoliko kontri iz kojih su dolazili laki poeni za na kraju ubedljiv trijumf. Do promene odbrane bilo je muke. Kao prosečno najniža ekipa na celom beogradskom turniru s 194 centimetara visine, Dominikanska Republika se odlično nosila u skok igri sa daleko višom Srbijom. Razlika od svega šest uhvaćenih lopti u korist Srbije zanemarljiva je u ovoj situaciji (43-37) ako se uzme kolika je naša visinska prednost. Gosti s Kariba su čak imali jednu uhvaćenu loptu više u fazi napada (14-13) što jeste podatak koji je struka verovatno dublje analizirala odmah posle utakmice.

Boban Marjanović (©FIBA Basketball)

Nisu se Orlovi proslavili s odbranom, ali nije ni sve bilo tako crno. Stvari za doradu uvek ima i to je proces koji traje, a kada je razmak između dve utakmice manji od 24 časa, važno je da se sačuvaju elementi koji su doprineli trijumfu. A to je dominacija srpskih košarkaša u reketu tokom faze napada. Upravo nas to vraća na prethodni pasus i priču o visinskoj razlici koja daleko ide u korist srpskog tima. Sa 58 poena u prostoru najbližem košu - Dominikanci postigli 24 - Srbija je postavila standard kojeg se treba čvrsto držati u nastavku turnira. Nijedna ekipa nema ni približno takav ni visinski, ni igrački kvalitet u reketu kao Orlovi. I to pre svega zbog Bobana Marjanovića!

Pobeda se piše, sve drugo se zaboravlja: Odbrana mora bolje, Srbija upalila motore tek u finišu

Još tokom uigravanja za kvalifikacije videlo se da Igor Kokoškov ima nekoliko spremnih akcija upravo za 221 centimetar visokog centra, vrlo svestan činjenice da su svi njegovi potencijalni direktni čuvari na turniru znatno niži. Setiće se mnogi koliko je dobro Crvena zvezda koristila Marjanovićev bogomdan kvalitet u njegovoj MVP sezoni pre odlaska u NBA ligu. Saigrači su i sinoć neprestano tražili Marjanovića u dobrim pozicijama iz kojih je on uglavnom izlazio kao pobednik jer Dominikanci nisu imali "masu" koja bi ga zaustavila. Zato su pribegli taktici da srpskog centra izudaraju po rukama i probaju da ga zaustave na sve moguće načine, što je dojučerašnjeg centra Dalasa - istekao ugovor, ne zna se da li će da produži - u nekoliko momenata izbacivalo iz takta. S punim pravom, jer je "pucalo" po njegovim rukama, na šta sudijska trojka iz nekog razloga nije obraćala pažnju. Zbog toga je i Igor Kokoškov ulazio na parket da sa sudijama razjasni zašto je kriterijum prema Marjanoviću takav. Na kraju je iskusni centar bio najefikasniji sa 18 poena, od čega je samo četiri postigao sa penala. Uz još 10 skokova, što je potvrdilo njegovu dominaciju u reketu.

Uz Marjanovića muku Dominikancima su iz pozicija najbližih košu zadavali Filip Petrušev sa sedam i Vasilije Micić sa pet pogodaka, što je ukupno dalo još 24 poena. Logično, najbolji igrač Mege bio je čašćavan svaki put kada bi izgradio dobru poziciju i akcije je završavao gotovo bez greške (7/9). Najkorisniji igrač Evrolige u prethodnoj sezoni je posao radio na drugi način, gde je koristio tehničku potkovanost da iz situacija "jedan na jedan" ili posle pik'n'rola probije odbranu, napadne koš i uglavnom završao bez problema. Gledajući samo reket imao je učinak 5/7.

Nemanja Bjelica (©FIBA Basketball)

Srbija je tu napravila dobar posao, Nemanja Bjelica i Nikola Kalinić su dodali još po šest poena, sada bi bilo dobro kada bi se protiv Filipina namestile nišanske sprave. Srbija je utakmicu završila sa 6/19 za tri što je 31,6 odsto uspešnosti, s tim što je polovina ubačenih lopti došla u poslednjoj četvrtini. Prvo je Micić svojim ispravnim hicem pogurao Srbiju, da bi Miloš Teodosić potvrdio dvocifrenu razliku, dok je Danilo Anđušić pogodio za konačnih 94:76. U poslednjoj četvrtini Srbija je imala 3/5 sa distance, što će reći da je u minutima kada je Dominikanska Republika ozbiljno pretila bila na mršavih 3/14. "Malo smo izgoreli u želji na početku, da što pre dobijemo utakmicu. Dobro je što u ekipi imamo dosta iskusnih igrača koji znaju da se meč igra do kraja, to je bio pravi primer za nas. Bez obzira na protivnika, igrali smo dobro drugi deo utakmice i zasluženo pobedili", izjavio je Micić posle utakmice i dodao:

"Mi smo tri dana zajedno, imali smo samo jedan trening, ne može da se očekuje da igramo odmah sinhronizovano. Svako je odigrao koliko je bilo potrebno da se dobije utakmica. Idemo iz utakmice u utakmicu. Nemamo vremena za rad, što nije izgovor, ali mora da se prihvati i da se ide dalje".

Samo su Bjelica i Teodosić zajedno promašili osam pokušaja. Doskorašnji igrač Majamija tri (2/5), a kapiten Srbije još pet (2/7). Šut dođe i izda te kada najmanje očekuješ, varljiva je kategorija i ako je prolazio napad bliže košu - još i bolje. Šuterske ruke će se sigurno opustiti kada dođe pravo vreme, ali bi bilo dobro da to bude za one najvažnije mečeve, kako bismo izbegli jučerašnju zebnju i razmišljanje: "Šta ako nas Dominikanci dobiju?"

Srbija je probila led, sada po drugu pobedu i sigurno prvo mesto u grupi.