Košarkaši Srbije (©MN Press)

Test izdržljivosti za Srbiju u krcatoj O2 Areni: Čehe napasti u reketu i što pre utišati buku

Najnovije vesti

Tenis

Đoković o Sinerovom doping skandalu: Frustrirani smo što su nas mesecima držali u mraku

Fudbal

Jesenje počasti za Luku Ilića: Zvezdin vezista najbolje ocenjeni igrač Mozzart Bet Superlige

Fudbal

Sad je već i Liga šampiona pod znakom pitanja

Vreme čitanja: 8min | sub. 03.09.22. | 11:00

Ranjeni domaćin tražiće priliku za iskupljenje protiv favorita grupe, ostaje da se vidi koliko je Satoranski u mogućnosti da pomogne

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Praga)

Uvek je važno kada se veliko takmičenje otvori pobedom, a sada kada je sve počelo gleda se i način na koji se do prve recke došlo. Srbija je to učinila držeći Holandiju na prihvatljivoj udaljenosti bezmalo svih 40 minuta, uz pokaznu vežbu ponosnom rivalu kako je to igrati protiv košarkaške sile.

Izabrane vesti

Pre nego što uđemo u najavu utakmice sa Češkom (RTS, 17.30) pred rasprodatom O2 Arenom, nekoliko crtica iz meča sa Holandijom...

Konačni rezultat jeste ogledalo realne distance koja postoji između dve reprezentacije. Holanđani su posle utakmice ponosno govorili kako su bili konkurentni Srbiji gotovo tri i po četvrtine, ali kada se sagledaju sve činjenice naši košarkaši su celu utakmicu pre toga igrali koliko im je bilo potrebno da imaju komotnu dvocifrenu razliku. A, kada su se stvari uozbiljile dodali smo gas i rešili utakmicu serijom 15:3 posle čega je distanca prvi put iznosila 20 poena (92:72).

17.30: (8,50) Češka (25,0) Srbija (1,07)

Lavovi su poslednju šansu da uhvate rezultatski priključak imali na startu poslednje deonice posle vezanih trojki nezaustavljivog Vortija de Jonga i Leona Vilijamsa, te zakucavanja visokog Meta Harmsa za seriju 8:0 čime je u roku od dva minuta Srbija od 77:61 dozvolila da razlika postane jednocifrena. Manji pad koncentracije naših ili njihov poslednji pokušaj da naprave čudo, u maniru Svetislava Pešića – najvažnije je kako smo mi reagovali na celu situaciju. Bez panike, smisleno i autoritativno.

Holanđani ponosni: Niste verovali da ćemo tri i po četvrtine da budemo konkurentni, zar ne?

Pešić: Ovakvu podršku nismo imali nijednom do meča sa Grčkom, možda da kvalifikacije igramo u Pragu

Trojka Ognjena Jaramaza kompenzovala je jedan od dva hitaca sa druge strane, da bi u narednim minutima Dušan Ristić imao svojih pet minuta da pokaže šta zna i kasnije dobio javne pohvale od selektora. Siguran na skoku, smiren u realizaciji pod košem, centar Fuenlabrade bio je naš praktično jedini izvor poena sredinom poslednje deonice i u svom debiju na velikim takmičenjima dobio preko potreban vetar u leđa za nastavak grupne faze. Sebe je nagradio i trojkom kojom je postavio konačnih 100:74, do kojih se stiglo uz strelice raspucanog Vanje Marinkovića i svevidećeg Vasilija Micića.

Pomama za kartama: Navijači traže način da podrže Orlove, cena ide i preko 100 evra!

Holandija nije imala šta da izgubi sinoć i protiv apsolutnog favorita jeste pokazala srce i ponos, ali nama je važnije to što je na 13 njihovih trojki i simultanku kapitena De Jonga Srbija reagovala kao tim i napravila savršenu podlogu za današnje odmeravanje snaga sa Češkom.

Domaćin Grupe D proživeo je još jedan košmar pred očima nacije. Posle krajnje neočekivanog poraza od Mađarske u kvalifikacijama za Mundobasket, igrači Ronena Ginzburga izgubili su i od velikog suparnika iz komšiluka. Velika očekivanja i dalje postoje jer Češka ima dovoljno prilika da se uspravi i uzvrati udarac, a pobeda nad Srbijom bila bi savršena da se podigne uzdrmano samopouzdanje.

Tomaš Satoranski (©MN Press)

Čehe je nesumnjivo jako pogodila povreda Tomaša Satoranskog jer od pripremnog turnira u Hamburgu, kada je novi-stari igrač Barselone izvrnuo skočni zglob, stvari ne funkcionišu kako treba. Ne samo što su od tog nemilog događaja upisani svi porazi, utisak je da svlačionica i dalje ne zna kako da se snađe bez prve zvezde tima. Mnoge je iznenadilo to što je Satoranski počeo utakmicu u startnih pet. Ginzburg je rekao da je tu odluku doneo u petak ujutru i rizikovao je dosta sa istom, a nije dobio ono što je želeo. Satoranski jeste za 17 minuta podelio šest asistencija, ali ga u realizaciji napada još nema i to je veliki deficit za Čehe. Ukratko, vidi se da je daleko od optimalne forme, da je igrao na želju da pomogne saigračima i zadovolji apetite nacije.

Zanimljivo je bilo slušati reči Patrika Aude na konferenciji za novinare posle utakmice. Rekao je da je ekipu “uplašila“ veličina dvorane i atmosfera. Razlog tome je što Česi utakmice kvalifikacija uglavnom igraju van Praga. Protiv Mađara je to bilo u Homutovu, sa Bosnom i Hercegovinom i Bugarskom u Pardubicama, sa Litvanijom u Opavi... Nije potpuno ispravno reći da se Česi osećaju kao stranci u svojoj kući, jer bolje poznaju O2 Arenu od konkurencije, ali je očigledno da i njima treba vreme dok u potpunosti osete sve što najveća hala u državi pruža. Pre svega osećaj veličine ovakvog zdanja koje može da primi gotovo 18.000 ljudi.

EVROBASKET (treći dan): Praznik košarke - 12 utakmica, izdvaja se duel Litvanije i Francuske

Vasinih 12 asistencija ulazi na večnu listu: Gradimo timski duh

Iz susreta Češke i Poljske se videlo kako Srbija najlakše može do pobede. Uz Pešićev sistem “trči-trči“ gde se traži igra u tranziciji sa brzim rešenjima, što nikako nije prijalo Česima juče, pokazalo se da su najranjiviji u reketu. Čak 52 poena domaćin je dozvolio iz neposredne blizine koša, gde su dominantni bili Mateuš Ponitka, Olek Balcerovski i Mihal Mihalak. Česi nisu imali mnogo rešenja u reketu i primetno je koliko im uz Jana Veselog fali ne samo centar koji može da kontroliše reket, već i veća angažovanost igrača na strani pomoći i na skoku. Poljaci su potpuno nadskočili rivala, čak 13 puta imali sekundarni napad iz kojih su izvukli 16 poena – Česi iz istog samo tri – i praktično u svim statističkim parametrima bili su dominantniji od takmaca i tu se možda najbolje vidi koliko su ovoj ekipi nedostajali Mateuš Ponitka i Ej Džej Sloter kao nosioci igre.

Čak i kada su Ginzburgovi igrači uspeli da se vrate na startu poslednje četvrtine, nije izgledalo kao da imaju dovoljno goriva za preokret zbog velike potrošnje kako bi nadoknadili prvo ranih -13, onda i rastojanje koje je uglavnom bilo na sedam do deset poena.

Posle tako velikih energetskih gubitaka ostaje da se vidi šta je Česima ostalo za danas. Imali su nešto više vremena za odmor od Srbije, koja je halu napustila nešto posle 23 časa, a onda i pred timskim hotelom imala posetu naših pristalica u slavljeničkom raspoloženju. Bez obzira na sve, ne bi bila pogrešna konstatacija da Srbija u današnji meč ulazi psihički, verovatno i fizički svežija od Češke koja sada mora da pokaže reakciju jer će to tražiti pre svih Ginzburg, onda i publika koja ponovo dolazi sa nadom u pozitivan rezultat.

Pozicija Češke ne sme nikako da zavara, jer u bučnoj hali nekoliko dobrih poteza može odmah da podigne adrenalin i utakmicu uvede u ritam kakav njima odgovara. Zato je Srbiji potrebno da zadrži nivo iz utakmice sa Holandijom i nadogradi ga još ubedljivijim izdanjem. Uostalom, sada će svaki rival do kraja grupne faze biti višeg renomea, pa i kvaliteta od Holandije.

Košarkaši Srbije (©Mozzart Sport / Nikola Mikić)

Zato, ali i zbog toga što će sama grupa biti kao test izdržljivosti u kojem su Holandija i Češka samo prva etapa, važno je to što juče niko na parketu nije proveo više od 22 minuta. Tehnički, to je učinio samo Vasilije Micić, za tri sekunde. Sa 20 ili više minuta bili su samo još Nikola Jokić, Dejan Davidovac, Vanja Marinković i tandem Jagodić Kuridža – Gudurić koji je imao nekoliko sekundi ispod te granice. Svetislav Pešić je Nikolu Kalinića i Vladimira Lučića poštedeo veće potrošnje i njihove minute su dobro pokrili Jagodić Kuridža i Davidovac, ne toliko u napadu koliko zalaganjem u ostalim aspektima igre.

Pogodi najduži tiket i osvoji teren

Trenutni lider ima 12 parova. Da li možeš bolje?

Gudurića šut nije služio, ali je Marinković namestio praćku i bio iks faktor utakmice. Da se ne ponavljamo, mnogo će za njega biti važne ovakve utakmice, jer svaka opcija više za Srbiju daje mogućnost da oni koji treba da nose veći deo tereta mogu da predahnu više. Tako je i sa Ristićem koji je delovao kruto pod tremom u prvom delu, ali kada se opustio imao je svoje veče koje će verovatno dugo pamtiti.

"Za nas je veoma bitna pobeda, nova hala, lopte, sve je bilo drugačije. U poslednjoj četvrtini smo pokazali kako treba da igramo. Napad nije bio problem celu utakmicu, već mekša odbrana. Kada smo malo pritegli odbranu priveli smo utakmicu relativno lako na kraju. Bili su maksimalno motivisani kao i sve ekipe u grupi. Kada igraš protiv favorita svaka utakmica je kao finale. Malo smo se namučili, ali je na kraju sve bilo bolje", rekao je centar Srbije i dodao:

"Očekujemo težak meč sa Češkom. Oni su izgubili od Poljske i biće veoma motivisano, moramo da igramo od prvog minuta kao u poslednjoj četvrtini večeras. Dosta je naših navijača bilo prisutno, oni nam daju dodatni vetar u leđa. Drago mi je da vidim naše ljude na tribinama, svaki vid podrške značiće nam u nastavku prvenstva".

Marinković: Moje je da igram odbranu i da je stavim

Krejči pred meč sa Srbijom: Zvaću Pokuševskog za savet

Za kraj, posebna tema su Nikola Jokić i Vasilije Micić. Hiljade naših gledalaca pridošlih sa svih krajeva Srbije, Republike Srpske, Nemačke, Češke, Austrije i okolnih zemalja, sa sjajem u očima gledalo je dvojicu najboljih igrača kako plešu na parketu i sa izuzetnom lakoćom rešavaju situacije zbog čega su pobrali ogromne simpatije navijača željnih dobre košarke. Obojica su nagrađeni povicima “MVP, MVP, MVP“, mada su svoje navijače imali i Kalinić, Vanja, Jagodić Kuridža...

Kada se podvuče crta, u sjajnom ambijentu Srbija je ostvarila prvi trijumf potreban za odlazak u Berlin. Danas je na redu Češka.