Statistika kaže – najneizvesnija sezona Evrolige u novom formatu (GRAFIKA)
Vreme čitanja: 3min | uto. 16.02.21. | 19:26
Više dramatičnih završnica, najviše minuta odigranih u produžetku, bolji procenti šuta, veći procenat trijumfa gostujućih ekipa... Sve na jednom mestu
Pandemija virusa korona nije potpuno “ubila“ klupsku sezonu u Evropi, ali se Evroliga, Evrokup i nacionalna takmičenja širom Starog kontinenta sve teže nose sa teretom zaostalih utakmica, prvenstveno jer sve manje prostora ostaje da se odigra sve ono što nije, a takmičenja završe pre starta reprezentativnih priprema za olimpijske kvalifikacije i Igre u Tokiju.
Mada publike na tribinama ima samo u nekoliko zemalja, obožavaoci košarkaških prilika s ove strane Atlantika imali su dosad priliku da gledaju najneizvesniju sezonu Evrolige. Tako pokazuje statistika.
Izabrane vesti
EVROLIGA: (1,20) Efes (19,0) Olimpijakos (5,00)
U 21 godini moderne ere Evrolige dosad nije viđena takmičarski neizvesnija sezona, što se podvodi kao rezultat pretvaranja globalne krize u šansu da se napravi iskorak. I sve se to dešava uprkos svakodnevnim problemima s kojima se klubovi, treneri i igrači svakodnevno susreću u kovid protokolima, stalnim testiranjima i merama koje su u svim zemljama drugačije...
Takmičarska 2020/21 peta je u kojoj se Evroliga igra po ligaškom sistemu. Prema izvučenim podacima, posle 211 odigranih utakmica poređenja sa prethodne četiri sezone u momentu sa 24 odigrana kola, ova sezona nudi najveći balans među klubovima u smislu pobeda kod kuće i na strani, boljim procentima šuta, neizvesnije utakmice i više završnica u produžetku. Što je automatski dovelo do toga da i trka za plej-of bude napetija nego ikad ranije.
Krenimo redom... Lider na tabeli Barselona sa skorom 17-7 ima 14,31 odsto više pobeda nego devetoplasirani tim ma tabeli, što je prvi na listi koji bi propustio doigravanje da se ligaški deo sada završi. Ako se posmatra isti period u dosadašnjim izdanjima ligaškog formata videćemo da je razlika između prvog i devetog na tabeli bila 42 odsto, zatim 38, 33 i 25 odsto, gledajući unazad sezonu po sezonu.
Dalje, nijedan lider u dosadašnjih pet godina novog formata nije posle 24 utakmice imao sedam poraza kao sada Barselona! Jedini put kada je tim sa vrha ima sedam poraza zabeležen je u sezoni 2016/17. Bio je to Real, ali posle 30 mečeva. Kada se izvuče paralela, vidi se jasna tendencija veće neizvesnosti među klubovima, što daje više na takmičarskom elementu.
Do ove sezone moglo je da se govori o faktoru publike kao važnom u odlučivanju pobednika. Sada to nije slučaj jer izuzev u Rusiji jedno kratko vreme u Španiji i Litvaniji navijača na tribinama – nema. Bez pristalica klubova u halama pala je i moć domaćih sastava. Sada je odnos pobeda kod kuće i na strani više balansiran jer je zabeležen porast od 9,24 odsto u korist brejkova gostujućih ekipa. Crvena zvezda spada u red klubova čiji učinak i te kako zavisi od podrške navijača sa tribina i to je jedan od razloga, ne i ključni, zašto je ove sezone rezultat u Evroligi tako loš...
Gledajući statistiku, igrači su ove sezone dobro reagovali na odsustvo publike jer pogađaju šuteve iz igre u većim procentima. Jasno, svima nedostaje publika, ali statistički podaci kažu da igračima više odgovara trenutna situacija jer promašuju ređe...
Tako i dovodi do neizvesnijih utakmica u elitnom takmičenju. Ove sezone je čak 22,7 odsto utakmica rešeno s razlikom manjom od jednog koša, što su tri poena ili manje. Zatim 33,6 odsto je završeno s diferencijalom manjim od pet i 61,6 odsto s 10 poena ili manje.
Vrhunac sve je da se ove sezone odigralo čak 75 minuta produžetaka! Prema podacima 7,1 odsto mečeva završeno je u dodatnih pet, deset ili više minuta, što je novi rekord takmičenja.