Somborski tačdaun: Benčić o malom Nikoli i velikom Jokiću

O legendama, a Nikola je to već uveliko, iako je tek ušao u 27. godinu, ispredaju se, danšnji klinci bi rekli urbane legende. Jedna od njih je (bila) da je novopečeni MVP NBA sulke zamenio košarkaškom loptom tek u poznim tinejdžerskim godinama i "tek tako" počeo da se probija ka košarkaškom sazveđu. A zapravo, Nikola je daleko ranije stao na košarkaški teren, otprilike u vreme kada je u Sombor došao jedan drugi šampion - Vojkan Benčić.

Starijima ne treba predstavljati Vojkana. Za mlađe: Vojkan je bio istaknuti član poslednje generacije Crvene zvezde koja je igrala jedno evropsko finale (FIBA Kup Radivoja Koraća 1998), ali i koja je osvojila nacionalnu titulu pride iste godine. Pozamašno igračko znanje, sticano preko dve decenije, naravno ne samo u crveno-belom dresu, ali i trenersko, rešio je da prenese na neke nove klince u Somboru, osnujući 2008. godine školu košarke. Ne, nije Nikola bio polaznik te škole koja bi da je bilo malo više sreće, ali pre svega razumevanja gradskih vlasti i lokalnih klubova, možda odškolovala još kojeg Rebraču ili Jokića, jer tle bačkog grada, a pre svega okoline nisu samo izuzetno plodna ravnica u kojoj uspeva svakojaka poljoprivredna klutura, već je zbog genetske građe stanovništva rudnik bogat košarkaškim talentom. Ali, o tome nekom drugom prilikom...

Elem, Vojkan je, na insistiranje nekadašnjeg saigrača iz Spartaka i Nikolinog brata, Strahinje, kao i Nikolinog oca Branislava, prihvatio da preko leta, na otvorenom terenu, podučava najmlađeg iz porodice Jokić sa još dvojicom dečaka.

"I tada je bio buckast, dete koje se nije izdvajalo preteranom visinom. Bilo je malo teže naterati ga da radi, jer je znao posle 15-ak minuta laganog zagrevanja, onako dečački da legne na teren i da kaže da se umorio... Naravno, tada niko nije mogao da proceni da će biti što je danas. I ko god tako kaže, preteruje. Ali, odmah se videlo da poseduje veliki talenat, pre svega strašnu moć upijanja svega novog. Jednom mu pokažete i već kod prvog, drugog njegovog ponavljanja vidite kako prelazi u rutinu", kaže za Mozzart Sport jedan od mnogih koji je trenirao Jokića u mlađim danima Benčić iz danas nam, zbog svih zdravstvenih okolnosti i ograničenja putovanja, daleke Irske.

Nikola je brzo upio i onaj "tačdaun potez" koji mnogi sa strane smatraju da je plod isključivo njegovog osećaja, a zapravo je simbioza talenta i rada.

"Ja sam posebno u tim ranim godinama imao nešto veću kilažu. Ali, na mojoj strani je bilo nekoliko centimetara više od igrača na mojoj poziciji (plejmejkera). Pa pošto sam bio i sporiji, trudio sam se da tu visinu i bolji pregled igre iskoristim dugim pasovima, što sam predložio i Nikoli da vežbamo. Svaku put kada vidim kako pronalazi saigrače na takav način setim se tih dana i bacanja lopte na tablu, pa dugih pasova... Ali, nemojmo Nikolu da posmatramo samo kroz taj potez koji je doveo gotovo do savršenstva. Daleko je više od toga. Najbolji je NBA igrač."

Benčić sa Kuzmanovićem i Stankovićem na večitom derbiju 2013. godine ©MN press

O Jokiću je ispričano mnogo toga. Vrlo dobro se zna njegov američki put slave, čak i kako je stigao u Megu koja ga je lansirala u NBA. Ipak, malo se zna o njegovim kadetskim i juniorskim danima, koji su prolazili neopaženo pored silnih znalaca, skauta... Možda, pa zašto ne reći i sigurno Nikola ne bi bio jedan od junaka današnjice da uz sebe nije imao porodicu i veru porodice u njega kada se na prste jedne izbroje oni koji su verovali da može da postane "ozbiljan" košarkaš.

"I danas imate priliku da vidite koliko je Nikola s jedne strane nežna i osećajna osoba, a sa druge izuzetno čvrst. Tu čvrstinu, hajde tako da kažem duguje porodici koja ga je sve vreme pazila, ali ujedno i uticala da se navikne na 'spoljašnje okolonosti'. Pre svih na Nikolu su veliki uticaj imala braća Strahinja i Nemanja. Mnogo puta smo razgovarali, razmenjivali mišljenja šta i kako posle Sombora, jer je bilo evidentno da će on veoma brzo da prerarste ovu sredinu (Sombor)."

To se i desilo. Nikola je krenuo put Novog Sada...

"Strahinja me je pitao šta da radi. U tom momentu sam samo znao da Nikolu ne sme da pusti kod (kondicionog) trenera koji će ga odmah gurnuti u teretanu da 'ubrza' njegov fizički razvoj, jer će ga tako slomiti, već da treba da ode kod nekoga ko ima osećaj... Znao sam da u Vojvodini radi (Feđa) Kamasi, čiji je otac takođe bio uspešan atletičar i trener, te da će imati osećaja za Nikolu, pa sam im rekao da bih ja, da je Nikola moj sin, krenuo tim putem, što su oni u uradili..."

Nikola Jokić ©MN press

Prisetio se Benčić turnira u Bečeju kada su se mnogi klubovi "zaljubili" u jednog drugog momka iz Sombora...

"Svi su me pitali za tog dečaka, čak i oni koji danas pričaju da su među prvima videli Nikolin raskošan talenat. Među onima koji su sumnjičavo vretli glavom kad sam im rekao da je Jokić daleko veći potencijal bili su i ljudi iz Mege ili koji su bili bliski sa tim beogradskim klubom... Nisu me poslušali..."

Većina je razumela Vojkanove reči tek kasnije, odnosno kada je Mega shvatila da je napravila grešku i kada je bila pred dogovorom sa Jokićem.

"Brat Strahinja je presekao. Odlučio je da Nikola ode u Megu. Ne moram ja da kažem da je to bio ispravan potez i za Nikolu i za klub od kojeg će verujem i naša reprezentativna košarka imati koristi..."

Amerika je, ma koliko joj Jokić dao, ipak malo "ljubomorna" na njega. Zapravo, pojedincima nije drago što je jedan momak rođen daleko van granica SAD, kako bi oni rekli najbolji na svetu (jer prvaku NBA uz pehar i prstenje sleduje i zvanična titula 'svetskog šampiona'). Zakeraju da nije atraktivan, pa 'nije ovo', 'nije ono'...

"Pa dobro, i ja mogu da kažem da se u moje vreme igrala drugačija košarka. Sada liči na 'leteći cirkus'. Da malo uprostim, svela se na 'trči i pucaj'. Ali, to naravno, ni malo ne umanjuje Nikoline vrhunske partije, njegov ogroman uticaj na igru Denvera, pa i samu NBA. Najbolji je na svetu. Tačka", završava Benčić.