Smena generacija? Stigle su nove NBA zvezde
Vreme čitanja: 5min | uto. 22.06.21. | 17:36
Finalima konferencija dominiraju mlade nade, pa je utisak da se polako priprema teren za smenu generacija
Da li je iko mogao da zamisli pred početak sezone da će u finalima konferencija jedini igrači sa prstenjem biti Kavaj Lenard i Radžon Rondo? Teško, ali situacija je takva. Povrede su učinile svoje, a neke mlade zvezde su pokazale da su spremne za da preuzmu štafetu od prekaljenih asova, koji su godinama unazad dominirali ligom, pogotovu u plej-ofu.
Izabrane vesti
Ostala su četiri tima, Finiks Sansi su već poveli u finalu Zapada protiv Los Anđeles Klipersa, dok će se na Istoku za tron boriti Milvoki i Atlanta. Branioci titule Lejkersi su ispali u prvoj rundi, zvezdani trio Bruklina zaustavljen je u polufinalu konferencije. U finalima nećemo gledati zvezde poput Lebrona Džejmsa, Stefa Karija, Kevina Durenta, Džejmsa Hardena, Kajrija Irvinga, Entonija Dejvisa, Demijana Lilarda, Džoela Embida, Rasela Vestbruka, Kajla Laurija, Džimija Batlera, pa čak i sveže superstarove poput Luke Dončića, Džejsona Tejtuma i najkorisnijeg igrača lige Nikole Jokića.
Predstojeći "Fajnal for" NBA lige je prvi od 2010. godine koji će se odigrati bez Džejmsa, Karija ili obojice. Da li je njihovo vreme prošlo? Nije, ali svakako je došlo vreme za neka nova lica.
Dok su se prošle godine Lejkersi kao prvi favorit prošetali do finala, ove su nas dočekala brojna iznenađenja. Nejt Mekmilan je preporodio Hokse i od tima sa skorom 14-20 došao do finala konferencije. Impresivno. Imaju Jastrebovi par iskusnih igrača, ali su samo Klint Kapela i Solomon Hil ranije bili u završnici doigravanja. Ekipu predvodi Tre Jang, 22-godišnji košarkaš koji je 2018. godine stigao u ligu sa epitetom jednog od najtalentovanijih bekova u zemlji.
Uspeo je Jang da opravda taj epitet za kratko vreme. Nije imao sreću da se u prvoj sezoni za nagradu "Ruki godine" borio sa Lukom Dončićem, ali je već u startu dokazao da bi mogao da napravi velike stvari sa sastavom iz Džordžije. Konačno je Atlanta uspela da okupi respektabilan roster oko talentovanog beka, stigao je i Bogdan Bogdanović, koji je je bio jedan od najzaslužniji za povratak sastava iz Stejt Farm Arene u doigravanje. Uz Janga je najkonstantniji i u plej-ofu, ali nema dileme da mladi plejmejker nosi najveće zasluge za potpuno neočekivani plasman među četiri najbolje ekipe.
Najpre je razbio Njujork Nikse, a potom je uz pomoć Hertera i Kolinsa (Bogdanović se povredio u finišu serije) na pleća oborio i velikog favorita - Filadelfija Seventisikserse. Na 12 nastupa u plej-ofu u proseku je beležio 29,1 poena i 10,4 asistencija po meču. Ovo mu je prvo doigravanje u karijeri.
Dok je u centru pažnje na Istoku Jang, na drugoj obali dominira dve godine stariji košarkaš Finiksa Devin Buker. Znalo se još kad je kao 18-godišnjak stigao u NBA da je talentovan, a danas je prava zvezda NBA lige. Pojedini američki novinar poput Stivena Ej Smita su otišli toliko daleko da su ga nazvali naslednikom Kobija Brajanta. Poređenja sa Mambom su počela još 2017. godine, kada je postao šesti igrač u NBA koji je na jednoj utakmici ubacio 70 poena. Ujedno je postao i najmlađi kojem je to pošlo za rukom.
Mnogi bi rekli da je od ključnog značaja za ekipu u regularnom delu sezone bio Kris Pol. Hvale idu i na račun trenera Montija Vilijamsa, pa sve do finala konferencije i duela sa Klipersima Buker je praktično bio u njihovoj senci. Iz nje je izašao u potpunosti sa 40 poena, 13 skokva i 11 asistencija u pobedi nad sastavom iz Los Anđelesa. Pritom u ekipi nije bilo Pola zbog kršenja Kovid protokola. Bukerovo vreme je već stiglo, ali najbolje od 24-godišnjeg beka Finiksa tek dolazi.
Bekovi Hoksa i Sansa su predvodnici nove generacija zvezda, a o tome da je vreme za svežu krv najbolje govori podatak da se među igračima koji su sa svojim ekipama stigli do polufinala konferencija nalazi samo 10 košarkaša koji su nastupali u tri ili više finala. Njih 36 ima veoma ograničeno iskustvo. Posle ispadanja Bruklina, Denvera, Juta i Filadelfije, lista igrača sa višestrukim učešćima u šampionskim serijama svedena je na Lenarda i Ronda. U tom društvu je i Serž Ibaka, ali Kongoanac je povređen i neće se vraćati do kraja sezone, pa suštinski ne ulazi na ovu listu.
Milvoki je pre dve godine igrao finale Istoka, poveo je sa 2:0, a potom ispao od Toronta, koji se kasnije okitio i titulom. Ipak, ekipa je značajno izmenjena, pa su iz tog sastava ostali samo Janis Adetokunbo, Kris Midlton, Bruk Lopez i Pet Konaton. Rezervni plej Baksa Džef Tig je 2015. godine igrao u borbi za tron Istoka sa Atlantom (predvođen trenerom Majkom Budenholzerom), dok se na drugoj obali pre tri godine Pi Džej Taker borio sa Hjustonom za konferencijsku titulu. Brin Forbs je 2017. godine igrao u finalu Zapada sa San Antoniom, dok su za Sparse još igrali Manu Đinobili i Toni Parker.
U poređenju sa ove dve ekipe, Hoksi i Sansi gotovo da nemaju igrače sa iskustvom u mečevima od ovakvog značaja. Klint Kapela je sa Hjustonom igrao finala (2015. i 2018.), Solomon Hil je po jednom bio u završnicama sa Indijanom (2014) i Majamijem (2020), sa kojim je igrao i veliko finale. Džej Krauder je prošle godine delio svlačionicu sa Hilom na Floridi, dok je Tori Kreg sa Nagetsima prošle godine izgubio od Lejkersa u borbi za titulu na Zapadu. Etuan Mur je 2012. godine sakupio sedam minuta u finalu Istoka, kao ruki u dresu Bostona. Kris Pol ima ogromno iskustvo u plej-ofu, ali je samo jednom igrao u konferencijskom finalu (2018, Hjuston). On je i igrač sa najviše mečeva u doigravanjima bez iskustva u velikom finalu (119). To su svi igrači iz Atlante i Finiksa koji u svojoj prošlosti imaju nastupe u završnicama sezona.