Sani Bećirović: U Atini smo sa Obradovićem bili kao Stonsi, Đorđević jedan od najboljih evropskih trenera

Utakmica između Srbije i Slovenije u Ljubljani, iako nije imala takmičarski značaj, privukla je veliku pažnju sportske javnosti u regionu. I šire. Bila je to repriza finala minulog Evrobasketa, sudar kontinentalnih sila, nekih od najvećih asova NBA i Evrolige. Malo je reći da je susret pred punim tribinama Stožica opravdao očekivanja. Iako Orlovi nisu ostvarili željeni rezultat, pokazali su da su na dobrom putu, a na kraju im je malo nedostajalo da u prvom zvaničnom susretu na pripremama sruše evropskog šampiona.

Ekipa Mozzart Sporta je na licu mesta uživala u bravurama Nikole Jokića, Vasilija Micića, Luke Dončića i drugih zvezda srpske i slovenačke reprezentacije. Odlazak u Ljubljanu iskoristili smo i da porazgovaramo sa nekim od najuticanijih košarkaških figura Slovenije. Tako nas je u prostorijama Košarkaškog saveza ugostio generalni sekretar i bivši NBA šampion Raša Nesterović, dok nam je vrata klupskih prostorija u Stožicama otvorio sportski direktor Cedevite Olimpije Sani Bećirović.

Rado nam je bivši reprezentativac Slovenije i nekadašnji osvajač Evrolige omogućio da zavirimo iza kulisa jednog od najboljih klubova u regionu. Ugostio nas je odmah posle treninga košarkaša Cedevite Olimpije. Izdvojio vreme iz gustog rasporeda da nam u Zmajevom gnezdu otkrije šta se krčka u Ljubljani.

Trener Jurica Golemac je obavio prvu prozivku 15. avgusta. Nisu se ipak još okupili svi igrači.

"Nedostaju dva stranca i reprezentativci, ali moram da pohvalim momke koji su se pojavili na početku priprema. Maksimalno su spremni i tako su pokazali da znaju gde su došli. Svi igrači su čitavog leta radili po programu. Imamo tu naviku da ko god potpiše ugovor, odmah stupi u kontakt sa našim kondicionim trenerom i on im pošalje program rada. Imamo određene zahteve po pitanju kilaže i spremnosti - svi su ih ispoštovali", počinje priču Bećirović.

Nesterović za Mozzart Sport: Naš region mora da se vrati korenima, da budemo fabrike igrača

Ekipa je doživela brojne promene. Na osnovu akvizicija poput Jana Kosija, Marka Jeremića, Amara Alibegovića, Lovra Gnjidića i Karla Matkovića lako se može zaključiti sa kakvom idejom je napravljen roster za nastupajuću sezonu.

"Bio je plan da okupimo momke iz regiona, koje smatramo domaćim igračima. Nema mnogo slovenačkih košarkaša koji bi mogli da nam pomognu u ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Sa pojedinima smo bili i u određenim dogovorima, sa nekima i veoma blizu saradnje, ali nismo uspeli da zaključimo posao. Okrenuli smo se ka regionu i tražili što više momaka koji iza sebe imaju uspešne sezone u ABA ligi. Nije reč samo o mladim igračima kojima treba dati šansu, već o momcima koji su na adekvatnom nivou. Neki će dobiti priliku i da se dokažu i u Evrokupu, što nisu imali dosad prilike. Alibegović je već na tom nivou, potrebna mu je samo podrška i verujem da ćemo videti njegova sjajna izdanja u našem dresu".

JOGI FEREL MI JE NAPRAVIO NAJVIŠE SEDIH

U narednoj takmičarskoj godini će boje Cedevite Olimpije braniti dva Amerikanca. Pored novajlije Džoša Adamsa, tu je i ljubljanskoj publici dobro poznati Jogi Ferel. Iza njegovog ostanka u klubu krije se posebna priča.

“Najviše sedih mi je napravio”, našalio se Bećirović i nastavio: “Komunikacija sa njim nije tako jednostavno, malo je škrt na rečima. Već pred kraj sezone pokazali smo veliko interesovanje da ga zadržimo, istakli da ćemo učiniti sve u svojoj moći da ostane, ukoliko ne bude odgovarajućih ponuda iz Evrolige kojima se nadao. Trener i ja smo otišli u Ameriku, sa željom da se sretnemo u Las Vegasu. Naravno, nije se pojavio, ali njegov agent je ispoštovao dogovor. Tako smo pokazali koliko ga želimo. Na kraju mogu da potvrdim - Jogi se vraća u Ljubljanu. Baš nam je drago što smo uspeli da ga zadržimo i ne sumnjam da će pružiti daleko veći broj dobrih partija nego prethodne sezone”

Razglednica iz Ljubljane: Lekcija iz istorije jugoslovenske košarke u prevozu, karnevalska atmosfera na ulicama

Uspeo je Bećirović sa svojim saradnicima da očuva i slovenačko jezgro u ekipi. Nove ugovore su potpisali Edo Murić, Alen Omić i Zoran Dragić - ne i Jaka Blažič. Bivši igrač Crvene zvezde i kapiten ljubljanskog kluba karijeru nastavlja u turskom Bahčešehiru.

"Prioritet je bio da zadržimo momke iz prošle sezone, pre svega Slovence. Za Jaku je došla ponuda kojoj nismo mogli da pariramo. Trudili smo se do poslednjeg trenutka da nađemo način da ga zadržimo u Ljubljani. Za tri godine je dao sve za ovaj klub. Hiljadu puta smo to rekli i njemu i kroz medije, možemo samo da se zahvalimo kapitenu za sve što je uradio za ovaj projekat i klub. Kada dođe takva ponuda i mi smo srećni, jer znači da smo mu pomogli da dostigne taj nivo. To je uvek bilo u njemu, ali mu je bilo potrebno dati podršku u teškim trenucima. Na kraju, vrata su mu uvek otvorena i sa najvećim zadovoljstvom ćemo ga dočekati ako ikad odluči da se vrati".

Cedevita Olimpija će i u sezoni pred nama, pored ABA lige i slovenačkog prvenstva, igrati i Evrokup. Minule takmičarske godine je u četvrtfinalu naletela na jedno od najvećih iznenađenja u evropskoj košarci – Bursu. Bila do poslednjih trenutaka u igri za plasman u polufinale, ali je na kraju morala da pruži ruku četi Dušana Alimpijevića. Ove godine u takmičenju neće biti ekipa poput Valensije, Virtusa i Partizana (u Evroligi), pa je utisak da klubovi poput ljubljanskog imaju veće šanse za visok, pa i najviši plasman.

"Konkurencija u Evrokupu na papiru izgleda slabije, jer nema velikih timova koji iskaču budžetom. S druge strane, tu su timovi koji su godinama u takmičenju. Mislim da svi manje više imaju iste budžete. Venecija je možda malo ispred ostalih, ali ne sumnjam da će biti veoma zanimljivo. Kada dođe eliminaciona faza, svašta može da se dogodi. Ima i taj sistem svoje čari. Kada si stavljen uza zid - moraš da pružiš najbolju partiju i nadaš se da će biti dovoljno za prolaz".

U ABA ligi je otišla i korak dalje. Domogla se polufinala, gde nije uspela da iznenadi Crvenu zvezdu. Iako će u braniocnu tronu, ali i Partizanu i Budućnosti imati veliku konkurenciju i ovoga puta, nadaju se u Ljubljani da mogu da naprave iskorak.

"Zvezda i Partizan su podigli budžete i nivo. Svi igrači koje dovode su evroligaškog kalibra. Biće nam izuzetno teško da im pariramo. Možda je za nijansu ispod Budućnost, koja je nešto kasnije krenula sa sastavljanjem ekipe, ali potpisima koje su u Podgorici dosad sakupili pokazuju da će biti ozbiljan kandidat za najviša mesta. Tu smo i mi, ostajemo manje više na istom budžetu. Nadam se da možemo da ponovimo prošlogodišnju sezonu i uđemo u polufinale. Pa da sa podrškom navijača, koji su se prošle godine vratili i dali nam veliku energiju, pokušamo da napravimo iskorak u oba takmičenja".

Naravno, u godini Evrobasketa, reprezentativna košarka nezaobilazna je tema. Pogotovu kada ste u društvu bivšeg reprezentativca Slovenije koji je posle izuzetne igračke karijere nastavio da niže uspehe i u cipelama.

OČEKUJEMO FINALE NA EVROBASKETU, NIKOME NE PADA NA PAMET DA OTKAŽE

Slovenci su pre pet godina u Istanbulu ostvarili istorijski uspeh. Savladali Srbiju u borbi za evropsko zlato. Očekivano, interesovanje za košarkom u zemlji naglo je skočilo. Zahvaljujući dobrim nastupima na Olimpijskim igrama, kao i uspesima Luke Dončića i Gorana Dragića u NBA, pa i sve boljim rezultatima Cedevite Olimpije – i dalje je u uzlaznoj putanji. Zato ne čudi što su Zmajčeki i pet godina kasnije favorit za najsjajnije odličje.

"Slovenija je sa titulom evropskog prvaka uspela da vrati euforiju u zemlju, koja nam je nedostajala godinama. Na Olimpijskim igrama nije osvojena medalja, koja bi bila najveća nagrada i priznanje za same igrače, ali mi kao navijači i košarkaški radnici možemo samo da kažemo hvala i da se priklonimo svim tim ljudima, reprezentativcima i savezu. Napravili su produkt i atmosferu oko reprezentacije koja ide uzlaznom putanjom. Najnormalnija su očekivanja da se opet domognemo finala i da se odbrani titula. Ako budemo zdravi, nevezano sa tim što je ovo jedno od kvalitetnijih prvenstava jer su tu Grčka, Francuska, Srbija, Španija, mislim da možemo osvojiti medalju. Sa zdravim Goranom Dragićem, Lukom Dončićem i ostalim reprezentativcima možda imamo za nijansu više šansi od ostalih".

Blažič za Mozzart Sport: Gledao sam svaki finalni meč ABA, drago mi je što je Zvezda pobedila, zaslužuje Evroligu

Bećirović je sa U20 selekcijom Slovenije pre 22 godine osvojio zlato na Evropskom prvenstvu u Makedoniji. Dres seniorskog tima nosio je na tri Evrobasketa (1999, 2001, 2005) i dve šampionata sveta (2006, 2010).

"Mi smo tad pravili kult reprezentacije. Trudili se da svima bude najveća čast da igraju i odvajaju vreme preko leta za nešto više. Veoma bitno za ove momke je što su u kontinuitetu na okupu. Mi se gotovo nikad nismo sastali u najjačem sastavu. Uvek je neko nedostajao zbog povrede, obaveza u klubu, NBA i to nas je poremetilo. Možda smo u jednom momentu imali i više igrača u boljim timovima, ali hemija nije bila prava i nismo mogli u nekim situacijama da ostavimo ego po strani zarad većeg uspeha. To se odrazilo na rezultate. Svakako smo svi koji smo ikada nastupali za slovenačku reprezentaciju pomogli da ovi momci budu to što jesu i da Slovenija ima status koji danas ima. Svi smo i dalje vezani za državni tim".

Veliki broj evropskih šampiona iz Istanbula braniće boje Slovenije i na predstojećoj kontinentalnoj smotri. Lideri su i dalje Luka Dončić i Goran Dragić. As Dalasa ne propušta priliku da obuče dres sa državnim grbom, dok Dragić nije mogao da odoli prilici da sa reprezentacijom ponovo sedne na krov Evrope, iako se pre pet godina povukao iz državnog tima. Na najbolji način predstavljaju svoju zemlju i daju pravi primer ostalim igračima.

"Gorana znam bolje od Luke, a svi znamo kakav je profesionalac, radnik i lider. Ne može se ići mimo toga. Kada je on na terenu zna se da će se raditi maksimalno i da će se ići na pobedu na svakoj utakmici. To je ono što svi u Sloveniji, pa i momci koji su deo reprezentacije osećaju, znaju i zbog toga nikome ne pada na pamet da otkazuje ili da dođe tu da troši vreme. To je kult i produkt koji su uspeli da sagrade, ali to ne ide preko noći".

DENVER ME JE ZVAO U NBA, ŽAO MI JE ŠTO NISAM RIZIKOVAO

Sani Bećirović u dresu Panatinaikosa (Foto: MN Press)

Prisećanje na dane u reprezentaciji poslužilo je kao odličan uvod u priču o igračkoj karijeri. Branio je Bećirović boje nekih od najvećih evropskih klubova. Sa Željkom Obradovićem i Panatinaikosom stigao i do titule u Evroligi. Upravo mu je period u Atini ostao u najlepšem sećanju (2006-2008).

"To su bile najlepše godine moje karijere i života. Dve godine u Atini sa Željkom, to je bilo kao da smo Roling Stonsi. Gde god smo išli to su bile pune dvorane, ovacije za Željka. Osećali smo se i mi igrači delom tog spektakla. Čitava pozitivna energija od predsednika, pa preko Željka se prenosila do nas. Kad vratim film, najbitnije je bilo jezgro domaćih igrača. Svi do jednog vrhunski košarkaši, ali toliko skromni ljudi, spremni da pomognu. Ko god da je bio u problemu na terenu i van njega, uvek je mogao da nađe nekog domaćeg da mu pomogne. Shvatio sam tada šta znači biti deo velikog kluba i porodice. Najpre zahvaljujući Željku i vlasnicima”.

Za svaki period u karijeri, svaki klub čije boje je branio, državu u kojoj je živeo – vežu ga samo lepe uspomene.

“Imao sam toliko lepih trenutaka, počevši od Laškog kada sam bio klinac, pa sve do kraja karijere u Italiji. Svaka godina je za mene bila prelepa. Gde god sam bio osećao sam se fenomenalno. Pružao maksimum na parketu. Možda je na prvom mestu Panatinaikos zbog osvojene evropske titule, čitave fame koja se u te dve godine stvorila i svega što smo uradili. Delio sam u Atini svlačionicu sa velikim igračima. Isto mogu da kažem i za Sasari, Trevizo, Fortitudo... Mogu da nabrajam do sutra i pričam anegdote iz svakog perioda".

Proveo je 20 godina u košarci kao igrač. Osvajao trofeje u Grčkoj, Italiji i Sloveniji. Stekao ozbiljan renome u evropskim okvirima. Ipak, jednu stvar bi iz današnje perspektive promenio. Pre 19 godina Denver Nagetsi su ga izabrali kao 46. pika na NBA draftu. Iako je postojala obostrana želja, nije se okušao u najjačoj ligi sveta.

"Posle prve godine u Panatinaikosu su ljudi iz Denvera pokazali veliku želju, ali bio sam pod ugovorom i obeštećenje je bilo preveliko. Možda mi je danas žao što nisam riskantnije postupio, jer su bili uporni, želeli su da se isprobam tamo. Ipak, drugo dete mi je bilo na putu i odlučio sam se za sigurniju varijantu - da ostanem u Evropi. To je verovatno bila jedina odluka koju bi kad danas pogledam možda promenio. Da odem na godinu-dve i vidim i taj svet. Imao sam s druge strane priliku da igram sa Drim timom dva puta, u Japanu i Turskoj. Osetio tu moć i atletiku. Dva puta smo i sa Panatinaikosom igrali protiv San Antonija i Hjuston Roketsa, pa sam osetio čari NBA".

SAŠA ĐORĐEVIĆ MI JE PRODUŽIO KARIJERU ZA ČETIRI ILI PET GODINA

Sani Bećirović i Aleksandar Đorđević (Foto: Starsport)

Ubrzo nakon što je okačio patike o klin, pojavila se mogućnost da nastavi da se bavi košarkom u novoj ulozi. Postao je deo stručnog štaba Aleksandra Đorđevića u Panatinaikosu. Krenuo je trenerskim putem, ali je ipak shvatio da to nije njegov poziv.

"Prvi put smo se odvajali od porodice na duže vreme. Klinci su tada bili prioritet, kretali su u školu. Shvatio sam da ako želiš da budeš uspešan trener ostalo mora da pređe u drugi plan. Deca su bila mala i nisam bio spreman da se odreknem porodične priče da bi ganjao trenerski san”.

Njegov drugi mandat u OAKA Areni nije okončan kako se nadao. Osvojio je sa Đorđevićem Kup Grčke, ali posle eliminacije u četvrtfinalu Evrolige od Baskonije (tada Laboral Kuća) doneta je odluka o prekidu saradnje.

"Ljudi u klubu su previše gledali unazad i pravili poređenja sa zlatnim dobom, bez strpljenja i plana. Ne znam koliko se trenera i igrača od tada samo promenilo... Mislim da je to najveći problem. Panatinaikos je bio i ostao veliki klub, ali su se negde pogubile ideje i konci gde bi želeli da budu. Treba imati strpljenje za nove ljude, trenere i igrače, da bi u kratkom roku ili na duže staze, došli do cilja. To je tamo u ovom momentu nemoguće".

Sa velikanom srpske i evropske košarke je tokom godina stvorio neraskidivu vezu. Prvi put ga je u cipelama video još kao igrač u Trevizu (2011/12). Iz prvih redova ispratio tranziciju jednog od najboljih evropskih igrača u jednog od najboljih trenera Starog kontinenta.

"Za Saleta ne mogu da budem objektivan, više smo od prijatelja. U njemu vidim jednog od najboljih evropskih trenera. Prvo mi je kao igraču u Trevizu mnogo pomogao. Osvežio me, vratio mi ljubav prema košarci i naučio šta znači biti stariji igrač. Kako se pripremati na treningu, za utakmice. Produžio mi je karijeru za 4-5 godina. Žao mi je što ga nisam ranije imao kao trenera”.

Aleksandar Đorđević je postao sinonim za uspeh u evropskoj košarci. Posle žetve trofeja i medalja u patikama, sa tablom u ruci pokorio je Italiju i Tursku, osvojio FIBA Ligu šampiona i dva nacionalna Kupa u Grčkoj i Nemačkoj, kao i tri srebrna odličja sa reprezentacijom Srbije.

"Drugačije gleda na stvari, vidi širu sliku. U Atini nam nije bila data prilika da završimo sezonu, mislim da bi osvojili prvenstvo. Ekipa je bila dobra, rasli smo sve do te plej-of serije Evrolige sa Baskonijom koju je predvodio fantastični Darijus Adams. Bio je fenomenalan protiv nas. Da se nije tako odigralo, ostali bi i tamo dve-tri godine. Sale je posle dokazao i sa reprezentacijom i klubovima da zna šta je potrebno da se osvajaju titule".

ULOGA SPORTSKOG DIREKTORA PREMALO JE CENJENA, A ZAHTEVAJU RAD 24 SATA, 365 DANA U GODINI

Kako se Cedeviti Olimpiji isplatilo strpljenje: Nismo hteli da menjamo trenera, sad smo evropski hit

Saradnja sa Saletom u Atini otvorila mu je nova vrata. Omogućila mu da se bolje upozna sa radom iza zavesa u jednom od najvećih evropskih klubova. Uz legendarnog Manosa Papadopulosa, čoveka koji je preko 30 godina bio desna ruka porodice Janakopulos u upravljanju Panatinaikosom, shvatio je da bi mu više prijala drugačija uloga u profesionalnoj košarci. Nekoliko godina kasnije (2019), imenovan je za sportskog direktora Cedevite Olimpije.

“Omogućio mi je da vidim i ovoj deo posla. Uz Manosa Papadopulosa sam mogao da vidim kako se to radi i već tada sam počeo da se interesujem. To je prevagnulo da se vratim kući i tražim šta i kako dalje".

Za kratko vreme ostvario je sjajne rezultate. Cedevita Olimpija je osvojila dve vezane titule u Sloveniji, pre nekoliko meseci i Kup, a Bećirović je pomogao klubu da u svoje vitrine unese i dva pehara slovenačkog Superkupa. Iz godine u godinu sa saradnicima kroji odličan tim u Ljubljani. Zmajevi danas važe za jednu od atraktivnijih ekipa u regionu.

Marljivim radom potvrdio je važnost uloge sportskog direktora, iako ona nije tako cenjena na našim prostorima, čega se nedavno u razgovoru za Mozzart Sport dotakao i Vladimir Micov.

“Takve uloge su premalo cenjene. One zahtevaju da radite 24 sata, 365 dana u godini. Nemate odmora ni tokom leta. Ne shvataju ni igrači koliko je tu stvari koje su potrebne da bi klub funkcionisao na najvišem nivou, da bi im bilo omogućeno sve što smatraju da je najnormalnije. Veliki problem je što na području bivše Jugoslavije vlada ideja da to nije potrebna funkcija. Kod nas nema te kulture. Dugo nije postojala ni u Ljubljani. Došlo se na tu ideju prilikom fuzije klubova, da se na to mesto postavi neko od bivših košarkaša. Ja sam bio jedan od onih koji su obavili razgovor. Jako sam srećan što sam dobio priliku”.

Objasnio nam je i podrobnije šta se sve krije iza funkcije koju veoma uspešno obavlja već tri godine u Ljubljani.

“U Italiji i Španiji su na tim pozicijama bivši igrači ili neko ko je dugo u poslu. Veoma je bitno da ta osoba zna šta sve proživljavaju treneri i igrači. Šta se dešava u svlačionici, na putovanju... Potrebno je prepoznati signale i zato je bitno da neko ko je bio deo toga pređe u ulogu sportskog direktora ili generalnog menadžera. Nije jednostavno naći bivšeg igrača koji bi mogao da pohvata sve druge stvari po pitanju marketinga, finansija, same organizacije, pravilnika, skupština, da bi tek tako prešao iz patika u cipele i vodio klub na najvišem nivou. Uvek sam bio mišljenja i ideje da klubove moraju da vode ljudi koji su najbolji u svojim oblastima i da se to sve sastavlja u jednu zdravu priču. Iz godine u godinu, ne samo ja, već čitav tim ljudi, dokazujemo koliko je ta rola bitna, da bi se postepeno tražio željeni rezultata.", zaključio je u razgovoru za Mozzart Sport Sani Bećirović.

Pišu: Nikola MILORADOVIĆ i Bojan BREZOVAC