Radonjizam ponovo u modi

Saša Obradović od četvrtka uveče nije više trener Crvene zvezde, a vest da se Dejan Radonjić vraća na mesto uspeha zagrejala je srca navijača u ovim prohladnim decembarskim danima.

Društvene mreže usijale su se od komentara zbog povratka najuspešnijeg trenera u klupskoj istoriji, a u crveno-belom svetu ponovo je aktuelan postao termin "Radonjizam". Skup izjava i reakcija trofejnog stručnjaka uz šaljive montaže svojevremeno su idealno opisivale stanje relaksiranosti i blagostanja među Zvezdinim pristalicama, u vreme kada su se pomerale granice i otvarali novi horizonti.

"Obično nemam vremena za modernu tehnologiju, još čitam novine, ali sam polako počeo i ja u telefonu da otvaram sajtove. Znam za “radonjizme”, slatko se nasmejem tome. O svemu me sa interneta informiše ćerka Jovana", pričao je Radonjić samo nekoliko meseci pre nego što je triplom krunom završio svoju prvu trenersku avanturu na Malom Kalemegdanu.

Dejan Radonjić trener Crvene zvezde!

Posle neočekivano slabog početka takmičarske 2020/21 i loših rezultata u Evroligi svima koji žive za Zvezdu potrebna je nova, udarna doza "radonjizma" iliti onog šampionskog žara kako bi se ponovo unapred maštalo o "Kališu u junu" i s osmehom pričalo o preokretu sezone uz "hard difens end tranzišn ofens", krilatici koja je na tako jedinstven način obeležila rad Dejana Radonjića tokom one četiri godine veličantstvenog zajedničkog uspona.

Saša Obradović oprostio se uz kratku, emotivnu poruku Zvezdi, ujedno i dugogodišnjem kolegi poželeo da zajedno ređaju pobede. Za zlatnog jugoslovenskog reprezentativca i verovatno najvećeg igračkog asa Crvene zvezde u poslednjih trideset godina rastanak u ovom trenutku i na ovakav način ima posebnu težinu. U iščekivanju da se Obradoviću i Zvezdi putevi ponovo ukrste teško da je bilo ko mogao da očekuje sporazumni raskid ugovora posle samo šest meseci. Ispraćen je u gospodskom maniru i iskrenu zahvalnost, baš kako legenda i zaslužuje...

Obradovićev kraj otvorio je vrata Radonjićevog novog početka. Posle bezmalo godinu dana otkako je napustio Bajern, u Crvenu zvezdu dolazi svestan težine donete odluke i navijačkih očekivanja često izvan realnih mogućnosti. I to je i te kako znalo da bude kontraproduktivno za Zvezdu. Uzmimo samo za primer kakva se atmosfera stvorila kada je Obradović rešio da iz svog džepa plati izlaznu klauzulu Monaku kako bi konačno preuzeo trenersku funkciju u klubu svog detinjstva...

Radonjić je u takvom okruženju radio, živeo i razvijao se pune četiri godine. Za razliku od 15. aprila 2013. i dana kada je zamenio Vladu Vukoičića, sada Crvenu zvezdu uzima u potpuno drugačijem momentu i s podebljim trenerskim rezimeom. Zvezda se tada još oblikovala kao klub šampionskih ambicija, baš kao i Radonjić u trenerskim vodama, iako je imao uspeha u lokalu kao trener Budućnosti. Radonjić je od Zvezde stvorio evropski brend, redovnog učesnika Evrolige, polufinalistu Evrokupa i četvrtfinalistu elitnog takmičenja, osvajača dve triple krune, a sam je izrastao u najtrofejnijeg i trenera s najviše pobeda u klupskoj istoriji. To posle tri turbulentna meseca nove sezone može da bude samo faktor dodatnog opterećenja.

Zvanično: Rastali se Zvezda i Obradović

Razumno je i potpuno logično da navijači očekuju nova čuda od čoveka koji im je doneo toliko radosti i besanih noći provedenih u slavlju. Ali od prvog sekunda kada započne drugi trenerski mandat treba postaviti stvari na svoje i biti realan u planovima za nastavak sezone. Pred povratnikom na klupu Crvene zvezde je period ozbiljne analize dosadašnjeg rada, tranzicije igračkog kadra u novi sistem, formiranja stručnog štaba, verovatno novih promena i rezova u svlačionici... I takav posao traži vreme. Vreme koje Radonjić realno ne može da dobije zbog pretrpanog kalendara takmičenja. Gostovanje Igokei je u nedelju, naredne srede dolazi Panatinaikos čime se zatvara prvi krug Evrolige i 2020. godina. Već drugog dana 2021. stiže Zadar, dok je sledeći evroligaški meč tačno na pravoslavni Božić, kada dolazi Fenerbahče. To su četiri utakmice za jedanaest dana. Zbog toga će možda najvažnija reč u narednom periodu biti "strpljenje". I da se unapred nivelišu emocije i želje sa realnim dometima, odnosno da se ne poleti visoko čak i ako sve (ne) krene po planu, jer navijačima je uvek tako malo potrebno da nekoga dižu u nebesa ili teraju s radne pozicije...

Dejan Radonjić (©Star Sport)

Ni ekspresni rezultati, ni zaokret za 180 stepeni preko noći, ni Zvezda spremna da odmah pregazi sve pred sobom, već ekipa koja počinje od nule s idejom da ispuni ciljeve zacrtane letos. Takav će tretman imati i svi članovi Zvezdine svlačionice, a stare zasluge se brišu. Samo tako Crvena zvezda može da ostvari realan napredak. Ako se ponovo izdele uloge, presloži minutaža i krene u nove pobede.

Dejanu Radonjiću bilo je potrebno skoro godinu dana da uzme prvi trofej na klupi Crvene zvezde, a pune dve da se okiti šampionskim lovorikama. Sastav koji mu je Obradović ostavio na raspolaganju daleko je kvalitetniji od onog Vukoičićevog i ima realnu osnovu da počisti konkurenciju na putu do nove titule prvaka Jadranske lige, Superlige Srbije i pehara u Kupu Radivoja Koraća, te da se u Evroligi značajno popravi utisak. Upravo ta misao treba da ostane pokretačko gorivo Zvezde. S tim što nikada trofeje nisu osvajala imena na papiru, a svestan je toga i Radonjić.

Zato dolazi vreme visokog napona i najozbiljnijih izazova, čak i za trenera koji je sa Zvezdom već dotakao zvezde...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)