Pripreme su, ali opet boli: Italijani nas podsetili na traume iz Berlina i Beograda, Bogdan promašio šut za pobedu

Može biti da je ovo dobra stvar, samo ako im se budemo revanširali u Manili. Pripreme jesu, ali poraz od Italije boli mnogo, pogotovo zbog svih trauma koje su nam nabili u protekle dve godine. Od beogradskog finala kvalifikacija za Olimpijske igre u Tokiju, do šamarčine u osmini finala prošlogodišnjeg Evrobasketa, Azuri su nam ponovo došli glave. Pobedili su nas rezultatom 89:88 (19:32, 25:15, 26:23, 19:18), mada je Srbija imala šut za pobedu koji nije iskoristio Bogdan Bogdanović.

Italijani nam definitivno uopšte ne leže. Da li zbog “uvezene“ košarke sa niskim petorka, bez klasičnog centra ili je jednostavno do srca, borbe i želje, ekipa Đanmarka Poceka, čovek koji je celu svoju igračku karijeru bio sinonim upravo za srčanost i ekscentričnost, dobila nas je u drugom meču Akropolis kupa i naterala da se dobro zamislimo pred okršaj koji je gotovo neizbežan u drugoj fazi Mundobasketa. S obzirom da smo ih, na primer, prošle godine dobili u Hamburgu, pa onda izgubili kada je rezultat imao mnogo veći značaj, možda se ove godine karte okrenu u našu korist?

Na kraju, ostaće utisak da je Srbija fantastično počela utakmicu sa 32 poena i šest trojki, a onda doživela prizemljenje koje je svakako moglo da se izbegne. Gotovo preslikano kao u Berlinu. Ne samo zbog toga što smo već u prvoj deonici imali prednost i od 17 poena (28:11), već zato što nas je Italija u nastavku zasula baražnom paljbom i što je odlučujuću trojku pogodio niko drugi do Marko Spisu, koga smo i te kako zapamtili prošlog leta. Nije ga bilo ceo meč, a onda je u prelomnim trenucima izvukao hitac preko Bogdana Bogdanovića i presudio nam. Neće nas ovaj poraz boleti ni blizu koliko oni iz Pionira i berlinske Arene, poslužiće nam više kao ozbiljna opomena za prvi “najvažniji“ meč na Filipinima...

Spisuova trojka na nešto manje od dva minuta do kraja jeste bila odlučujuća, ali je vrlo lako utakmica mogla ipak da ode na vodenicu Srbije. Posle te “kifle“ za 88:82 Nikola Jović nas je vratio u život košem uz faul, da bi posle jednog slobodnog bacanja Simonea Fontekija Bogdan Bogdanović uveo meč u potpunu dramu. Uz deset sekundi na semaforu ogromnu ulogu odigrao je Aleksa Avramović koji se iskusno privukao Fontekiju i iznudio od njega faul u napadu pre nego što je izvedena lopta. Sve smo imali u našim rukama, Bogdanović je odlučio da preuzme odgovornost i pokuša iz driblinga dugu dvojku, ali nije uspeo.

U Beogradu su nam ubacili 14, u Berlinu 16, večeras 15 trojki. I to iz 37 pokušaja uz nešto više od 40 odsto uspešnosti! Pocekova Italija nije odustajala od svog stila ni kada je Srbija igrala kao navijena, kada je mlela rivala i njegovim oružjem ga bacila na kolena. To se na kraju isplatilo. Mi smo potpuno stali i posle odličnih 6/12 sa distance u prvoj deonici do kraja smo ostali na samo 5/27, što daje ukupno 11/39 i tek nešto iznad 28 odsto...

Ne deluje da smo mnogo toga naučili od prošle godine, iako je dobar deo našeg sastava promenjen. No, da se nadamo da je ovo samo bila jedna kvrga na putu, da ćemo mnogo bolje da izgledamo u Manili kada nam se putevi opet budu ukrstili.

-----------------------------

SRBIJA – ITALIJA 88:89

/32:19, 13:25, 23:26, 18:19/

OAKA Arena, Atina;

SRBIJA: Petrušev, Jović 18 (7sk, 3as), Bogdanović 14, Marinković 12, Radanov, Dobrić 8, Ristić 6, Gudurić 11 (6as, 4sk), S. Jović, Nedović -, Simanić 1, Avramović 8, Milutinov 10 (6sk, 4as).

GRČKA: Spisu 6, Tonut 5, Meli 6 (5sk, 4as), Fontekio 13 (6sk), Riči 9, Spanjolo 12, Karuzo, Polonara 11 (11sk), Dijuf 5, Severini 9 (5sk, 5as), Proćida 7, Voldetense, Pajola 2, Datome 4.

-----------------------------

Uprkos porazu, možemo da izvučemo i neke pozitivne stavke. Pre svega Nikola Jović, koji je u ove dve utakmice pokazao da na njega može ozbiljno da se računa. I ne samo to, da je najozbiljniji kandidat da se nađe u avionu za Filipine! Nije ga lopta slušala protiv Grčke pa nije uspeo da se nagradi za kvalitetnu odbranu, večeras je sve došlo na naaplatu. Dobio je 31 minut, daleko najviše u srpskom timu, a zabeležio je sveukupno odličnu partiju sa 18 poena (7/11 iz igre, 2/5 za tri), sedam uhvaćenih i tri podeljene lopte, te jednu blokadu. Ponovo je bio važan šraf defanzive i jasno se vidi koliko je napredovao u NBA ligi. Da ne idemo predaleko, ali to je četvorka koja se čekala posle Nemanje Bjelice! Dobro je počeo, samo neka tako nastavi da gradi svoju reprezentativnu karijeru.

Dobru smo rolu videli i od Vanje Marinkovića. Njegovih 12 poena, uz tri trojke, zajedno sa Jovićem je držao Srbiju u rezultatskom egalu tokom treće četvrtine u kojoj su Italijani okrenuli rezultat i počeli da se pitaju za sve. Marko Gudurić je zabeležio 11 poena, ali je utisak da i te kako može više i bolje. Podelio je šest asistencija uz četiri skoka, odrađivao više zadataka na parketu, pogotovo jer Stefan Jović ponovo nije igrao, iako je bio u punoj opremi za večerašnji duel.

Nikola Milutinov je posle odličnog poluvremena u kojem je zabeležio 10 poena stao u nastavku, ali je i on dopisao šest skokova i četiri dodavanja, mada se može reći i da ga je Pešić štedeo u nekim momentima kako bi probao neke druge varijante. Bogdanović je imao 14 poena, mada još to nije onaj as koga znamo kada navuče dres sa nacionalnim grbom. Ponovo su iz drugog plana delovali Aleksa Avramović i Ognjen Dobrić sa po osam poena, nedostajalo je malo više od Dušana Ristića, mada nam je mnogo nedostajao Nemanja Nedović sa energijom koju je imao u Crvenoj zvezdi...

Defanzivni skok je opet bio problematičan, deset puta su nam Italijani pokupili loptu u reketu, mada smo imali nešto manje izgubljenih lopti nego juče – 11. Kod Italije Fontekio je imao 13 poena, šest skokova i dve asistencije, poen manje dao je MVP turnira iz Italije i novi član Albe Mateo Spanjolo, dok je Akile Polonara zabeležio po 11 poena i uhvaćenih lopti. Mateo Severini nam je takođe dođšao glave sa tri trojke, uz po pet skokova i asistencija.

Srbiju sada čeka kraći predah, povratak u Beograd i onda duel sa Portorikom u Beogradskoj areni 16. avgusta. Posle toga sledi odlazak u Šenžen na poslednje dve pripremne utakmice, sa Kinom i Brazilom, pa selidba u Manilu.