Primer kako se igra timska košarka i koliko je lakše kada napad funkcioniše

Još od prvih dana priprema za novu sezonu fokus je uglavnom bio na odbrani kao pokretačkom elementu Zvezdine igre. Dan posle najubedljivije evroligaške pobede u klupskoj istoriji niko ne očekuje da će svaki dan biti Panatinaikos u pogledu konačne razlike ili defanzivne čvrstine, ali su svi u Crvenoj zvezdi videli igru kakvoj treba da naginju tokom sezone.

03.00: (1,27) Golden Stejt (15,0) Nju Orleans (4,30)

Crvena zvezda je protiv Panatinaikosa u praksi izvela primer timske košarke i kao logičan rezultat dobila je toliko željenu napadačku raznovrsnost. Ukratko – najbolju verziju Crvene zvezde, sa jasnom idejom kako da prebrodi muke iz ofaznivnog dela viđene protiv berlinske Albe, Monaka i milanske Olimpije, odnosno da nesporni defanzivni kvalitet pretoči u pozitivan rezultat na drugom kraju terena. Imao je srpski reprezentativac i član Panatinaikosa Nemanja Nedović zanimljiv komentar na temu međusobne povezanosti dva ključna segmenta košarkaške igre i koliko izostanak lakih poena može da utiče na psihološki momenat jedne ekipe.

“Postoji ona čuvena: 'Ako te ne ide u napadu, odbranu uvek možeš da igraš'. Nisam baš saglasan sa tim, jer odbrana jeste jako bitna i treba ići od dobre odbrane, ali... Ako imaš velike probleme u napadu i ne vidiš da lopta prolazi kroz koš, jako je teško da pronađeš motivaciju, snagu, energiju da igraš tu odbranu tako dobro. Duplo je teže ispunjavati zamisli trenera koji forsira čvrstu odbranu u takvim situacijama, ako u napadu ne ide“, dao je svoj sud Nedović u razgovoru za Mozzart Sport pred gostovanje u Beogradu.

Lazić, Kalinić i Dobrić (©Star Sport)

Panatinaikos je u četvrtak uveče doživeo pomračenje iz kojeg apsolutno ništa nije polazilo od ruke i posledica je najteži evropski poraz u klupskoj istoriji, dok je Crvena zvezda osetila gotovo perfektnu sinergiju iz koje je svaki dobar potez u napadu dodatno podizao elan tima u fazi odbrane. Kroz dosadašnjih četrnaest utakmica od 24. septembra Zvezdini košarkaši pokazali su mentalitet boraca koji ne spuštaju gard pred svojim košem čak i kada na drugom kraju terena ništa ne prolazi i to je nešto što krasi ovogodišnji sastav, samo je nesumnivo mnogo lakše izvršavati one primarne zadatke kada se kroz igru i pre svega na semaforu vide određeni rezultati.

Pisalo se dovoljno i pričalo o Zvezdinim problemima koji vuku korene još od prvih dana priprema, zbog toga je Dejan Radonjić i prokomentarisao nakon utakmice da je njegov tim “uradio mnogo, mnogo više od realnog“ kada se sagledaju svi parametri. Nikola Ivanović je iz dana u dan bliži povratku na parket, Eron Vajt moraće da sačeka još neko vreme, ali polako klupa postaje sve duža, a izbor veći. Kako je ovo period kada će Zvezda najviše vremena da provede kod kuće – jedino gostovanje u Zadru za dva dana – stručni štab dobija više prostora za rad što je dobra podloga za određeni uspon forme.

Voltersov kraljevski ples sa ukusom bele čokolade: Kako je u stilu Džejsona Vilijamsa razoružao PAO

U smislu napadačke raznovrsnosti koju je Crvena zvezda dobila protiv gostiju iz Grčke, jedan od glavnih utisaka je ravnomerna podela napadačkog udela u pobedi. Deset različitih strelaca, od kojih je izdvojio jedino inspirisani Nejt Volters sa 18 poena. Još šestorica igrača bili su u rangu između sedam i jedanaest poena, a od svih koji su dobili šansu – Majk Cirbes nije igrao – samo se Stefan Lazarević nije upisao u listu strelaca. Imao je samo jedan šut ka košu. Marko Simonović je dobar ritam iz trijumfa nad Megom Mozzart preneo na Panatinaikos, pa je na momente podsetio na sebe iz sezone 2016/17 kada je igrao najbolju košarku u karijeri. Dejan Davidovac je sa osam poena ubeležio lični rekord u Evroligi, baš kao i Ostin Holins sa 11 poena. Američki košarkaš je posle “crnog oktobra“ očigledno rešen da mu novembar bude mnogo svetliji, kod njega se vidi nepresušna želja da se konačno razigra i pogađa u kontinuitetu, a to primećuju i saigrači koji mu uprkos slabim procentima daju loptu u ruke i pomažu mu da pronađe sebe.

Marko Simonović u duelu sa Jorgosom Papajanisom (©MN Press)

Zvezdine trojke bile su na nivou gostovanja u Moskvi (8/22 – 36,4%), uz odličnih 17/20 sa linije slobodnih bacanja i 20/36 za dva gde možda jeste bilo nešto više promašaja iz reketa, ali su isti neprimetni i bezazleni kada je pobeda sa 33 razlike, uz 81 ubačeni poen. Upravo ta napadačka ujednačenost nešto je što Crvena zvezda treba dalje da eksploatiše, s obzirom da u rosteru nema rasnog strelca, nekog ko ima veći obim poena u rukama. Sa povratkom Nikole Ivanovića biće još i lakše...

Statistički gledano, Crvena zvezda je postavila ovosezonski rekord u Evroligi u timskom indeksu korisnosti sa koeficijentom 96, za pet više od dosadašnjeg “plafona“ sa indeksom 91 ostvarenim protiv Žalgirisa 3. kolu. Ujedno je drugi najbolji učinak crveno-belih u toj koloni još od pobede nad Splitom na otvaranju sezone kada je iskombinovan ekipni indeks 135. Poređenja radi, timski indeks je protiv Albe iznosio 57, Monaka 53, a Olimpije 59. U svakoj od te tri utakmice Zvezda je imala bar dvojicu sa negativnim koeficijentom, dok su protiv Albe u toj zoni bili čak četvorica njih – Aleksa Uskoković (-2), Nikola Kalinić (-2), Ognjen Dobrić (-3) i Marko Simonović (-3).

Luka Mitrović: Bili smo predvidivi, konačno smo pronašli pravi ritam u napadu

Sinoć je bilo potpuno drugačije. Ne samo što niko nije bio u “minusu“ već je i Stefan Lazarević, bez obzira na to što mu nije pribeležen nijedan indeksni poen, za svojih 16 minuta na parketu imao nekoliko konrektnih poteza, pokupljenih lopti i asistenciju što samo može da pojača utisak o sveukupnom kvalitetu Zvezdine igre protiv šestostrukog osvajača Evrolige.

Crvena zvezda je probila led i napravila korak napred u vraćanju starih, prepoznatljivih mehanizama u funkciju rezultata. Bez obzira na to što je već odigrala 14 utakmica, Zvezda je tek zakoračila u drugi mesec sezone, pa i dalje ima dovoljno prostora da se dodatno popravi utisak na oba meridijana, ali pre svega da ekipa bude konkurentna za Top 8 u Evroligi.