Preminuo neponovljivi šampion Bil Rasel

Svetska košarka izgubila je velikana Bila Rasela. Neponovljivi šampion i vlasnik čak 11 titula, čovek koji je postavio dinastiju Boston Seltiksa u najbogatijem periodu ove franšize, preminuo je u 89. godini kraj svoje supruge Dženin.

Rasel ostaje upamćen kao jedan od najuticajnijih košarkaša u istoriji NBA lige. Uz 11 šampionskih prstenova (1957, 1959-1966, 1968, 1969) u rasponu od 13 godina po čemu je apsolutni košarkaški rekorder, sa Bostonom je igrao čak osam uzastopnih fnala, odnosno ukupno 12! Karijera jednog od najuticajnijih centara u istoriji košarke jedna je od najspektakularnijih. Tokom 16 godina bavljenja košarkom, uključujući i tri godine ne univerzitetu San Francisko, Rasel je postao revolucionar zbog čega su ga mnogi smatrali najboljim svih vremena do ere Majkla Džordana.

Kao igrač San Franciska bio je dva puta član Ol-Amerikan postave, osvojio je dve NCAA titule (1955, 1956) i vodio svoj koledž do 55 uzastpnih pobeda zajedno sa bekom Kej Si Džonsom! Takođe je u tom periodu bio i osvajač olimpijskog zlata 1956. godine u Melburnu.

Posle tri godine u San Francisku 1956. godine Rasel ulazi u svet profesionalaca. Sent Luis ga bira kao drugog pika, odmah iza Sija Grina, ali ga momentalno trejduje u Boston za prava Eda Makolija i Klifa Hejgana što se kasnije ispostavilo kao najuticajniji potez u istoriji franšize. Sve se dogodilo na insistiranje trenera Reda Auerbaka koji je po svaku cenu želeo Rasela u svom timu. Tokom 13 godina u Bostonu pomerio je sve granice i izrastao u živu legendu franšize. Dovoljno je ponoviti da je bio učesnik čak 12 finala, od čega osam puta zaredom, a osvojio je 11 titula! Te 1958. godine, Boston je izgubio finalnu seriju od Sent Luisa. U trenutku kada je rezultat bio 2-2 u seriji Rasel se povredio zbog čega je bio hospitalizovan. Kelti su izgubili naredne dve utakmice sa ukupno tri poena razlike.

Košarkaški svet utučen zbog odlaska Bila Rasela

Rasel je pet puta bio MVP najjače lige sveta, 12 puta Ol star, a postao je nadaleko prepoznatljiv kao nemilosrdni igrač u odbrani i neko sa fantastičnim osećajem za blokadu zbog čega je potpuno izmenio defanzivnu taktiku i sve dotadašnje principe u čuvanju koša. Karijeru je završio sa 21.620 skokova, što je neverovatnih 22,5 po utakmici! Bio je prvi skakač lige četiri puta. U jednom meču zabeležio je 51 skok, dvaput ih je imao 49, a čak 12 sezona zaredom imao je bar 1.000 uhvaćenih lopti. Takođe je beležio 15,1 poen i 4,3 asistencije...

Bil Rasel je takođe vlasnik najvećih nacionalnih priznanja. Od nekadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame 2011. dobio je Predsedničko odličje slobode, a 2017. ga je NBA krunisala nagradom za životno ostvarenje.

Vilijam Felton Rasel rođen je 12. februara 1934. u Monrou, država Luizijana. Njegova porodica se kasnije preselila u San Francisko, a srednju školu završio je u Ouklendu. Kroz detinjstvo mnogi su ga pamtili centra koji u sebi nema ništa posebno, on sam verovao je da će mu budućnost biti rad na brodu kao ribolovac. Ispostavilo se da je mnogo više od toga... Zbog svojih fizičkih kvaliteta dobio je stipendiju od San Franciska gde je kasnije procvetao.

“Bio sam inovator. Počeo sam da blokiram šuteve iako nikada pre toga nisam video da to neko radi. Kada sam prvi put to uradio trener je zatražio tajm-aut i rekao mi: 'Dobar odbrambeni igrač nikada ne odvaja noge od zemlje'. Ubrzo su shvatili da može i drugačije“, pričao je Rasel u intervjuu za Njujork Tajms 2011. godine.

Prelaskom u Boston stvorilo se zastrašujuće jezgro koje više niko nije mogao da zaustavi. Bob Kouzi i Bil Šarman bili su napadačke mašine, a Raselovim dolaskom Seltiksi su postali šampionski kalibar i poslednja puzla u mozaiku. Bio je revolucionar, izmislio je potpuno novu funkciju za centre svojim refleksima i defanzivnim zalaganjem. Posle odlaska Auerbaka u penziju 1966. godine Rasel postaje njegov naslednik i prvi afroamerički trener u svim sportovima na američkom kontinentu.

Iako je to bilo vreme žestokih predrasuda, u kojem su se Afroamerikanci tek izborili za osnovna prava, Auerbak je smatrao da je Rasel jedini čovek koji može da nastavi trijumfalni niz Bostona. On je prvo bio trener-igrač i kao takav osvojio je još dve titule u tri godine.

Njegov najveći protivnik bile su godine. Posle osvajanja 11. prstena 1969. Rasel se penzionisao sa 35 godina, što je Boston nateralo na novo renoviranje tima. Tokom njegovog vremena NBA liga se proširila sa osam na četrnaest timova.

“Da je Bil Rasel zaigrao košarku u današnje vreme sa svim pogodnostima modernih tehnologija, bio bi nesumnjivo najbolji skakač svih vremena. Kao sportista bio je ispred svog vremena. Doduše, danas bi osvojio tri, četiri ili pet titula, ne baš 11 u 13 godina“, pisao je Bob Rajan, nekadašnji novinar Boston Glouba.

Raselova karijera delimično će se pamtiti i po rivalstvu sa Viltom Čembrlejnom koje se i danas smatra jednim od najvećih svih vremena. Suprotstavili su se u čak 142 utakmice, a Čembrlejn je uglavnom dobijao direktne okršaje uz prosek od po 28,7 poena i skokova, naspram 14,5 poena i 23,7 uhvaćene lopte Rasela. S druge strane, Boston je kao pobednik izlazio u 87 utakmica, što je ipak pravilo veliku razliku. U osam međusobnih plej-of serija, Rasel i Boston su kao pobednici izašli u sedam navrata.

“U moje vreme svi su me smatrali zlikovcem zato što sam bio veći i snažniji od svih igrača u ligi. Ljudi nikada ne navijaju za Golijata, a Bil je u to vreme bio veseljak na parketu, a igrao je u jednoj od najvećih franšiza u istoriji košarke. Moj tim je gubio, njegov je pobeđivao i osvajao titule i normalno bi bilo da sam bio ljubomoran. Ali, nije bilo tako“, pričao je svojevremeno Čembrlejn.

Posle definitivnog odlaska u penziju Bil Rasel je ušao u komentatorske vode, bio je domaćin radio i televizijskih emisija, a pisao je i kolumne uglednih novina. Od 1973. preuzima Sijetl koji dotad u šest godina nijednom nije uspeo da odvede tim u plej-of,. Postaje trener i generalni menadžer. Sa njim Supersoniksi su dvaput ušli u doigravanje. Učinio je da se klub podigne na stabilne noge, ali je otišao pošto su ga frustrirali igrači koji nisu hteli da prihvate njegov koncept za dalji napredak. Poznavaoci košarkaških prilika iz tog vremena smatraju da je problem bio u samom Raselu, pošto je imao probleme sa promenama raspoloženja i forsirao je konstantno principe rada iz Bostona. Deceniju posle odlaska iz Sijetla Rasel se oprobao kao trener još jednom. Zamenio je Džerija Rejnoldsa u Sakramentu, a posle skora 17-41 povukao se sredinom sezone 1987/88.

Od 1974. godine Rasel je član Kuće slavnih, da bi 1980. bio izabran za najboljeg igrača u istoriji NBA lige po izboru novinara. Oktobra 2021. svrstan je među 75 najvećih asova ove igre u čast 75 godina postojanja lige, dok je 2013. godine dobio i svoju statuu u Bostonu.

Košarka je izgubila velikog šampiona...