Pavlović o doživljajima iz NBA: Iskompleksirani Ostertag je hteo da mu donosim novine, Kirilenko mi pomagao u Juti

Karijera duga 16 godina od toga skoro puna decenija u NBA ligi. Saša Pavlović je prošao kroz najzanimljivije detalje u razgovoru sa Miletom Ilićem u podkastu „Jao Mile“, od odlaska u Sjedinjene Američke Države i igranja finala sa Lebronom Džejmsom u Klivlendu, pa šokantnog iskustva u Minesoti do prelaska u voljeni Partizan.

Danas je Pavlović u penziji. Po sopstvenom priznanju uživa...

„Penzija teče tačno kako sam očekivao i planirao, ali čini mi se da sam malo više zauzet kada su deca u pitanju. Žena obavlja 90 posto poslova, a ja sa tih 10 ne stižem ništa. Ja sam zadužen za vožnje. Prelazim dnevno preko 50 kilometara. Deca treniraju, aktivno se bave sportom, idu u školu. Uživam u tome“.

Košarku je zavoleo još od malih nogu.

„Otac mi se bavio košarkom dugo, čim sam dobio loptu, svidelo mi se. Video sam fotografiju da sam kao beba imao loptu u rukama. Zanimljivo da nisam mnogo vremena napolju proveo na terenima na basketu, otac me je usmeravao, a prve korake sam napravio u Baru u klubu Primorka. Bio je dobar klub za prve korake. Sa 15 godina su krenuli da se pojavljuju menadžeri, pojavio se Hemofarm, ali sam se odlučio da odem u Podgoricu, bili su tu i saveti Duleta Vujoševića sa njim sam kasnije sarađivao. Prvo sam bio na probi u Hemofarmu, procenjeno je da ima talentovanijih igrača na mojoj poziciji, posle toga nije bila teška odluka da odem u Podgoricu“.

Kao mladić nije imao grandiozne ciljeve, išao je Pavlović korak po korak.

„Nisam imao neki veliki cilj, da dođem do NBA, nego sam sam gledao iz dana u dan da budem sve bolji. Osećao sam da napredujem i onda su se pojavile želje, ali nije bilo dugoročnog cilja. U vatru me je prvi bacio Boša Tanjević. Verovatno je prepoznao nešto kod mene, da imam potencijal. Posle toga je došao Vlade Đurović, bio mi je odskočna daska da odem do Amerike. U Budućnosti sam morao da se sam izborim za mesto, neki stariji igrači su možda bili sujetniji, čuvali su poziciju. Bilo je tu par igrača koji su pomagali mladima, izdvajao se Vlada Kuzmanović koji je stvarno imao dobre savete. Nikada mi to nije bilo jasno, ja sam uvek gledao da pomognem klincima".

Sa 20 godina sledi odlazak u Sjedinjene Američke Države. Pavlović je bio deo legendarnog drafta 2003. godine kada je prvi pik bio Lebron Džejms, iza njega je bio Darko Miličić, a draftovani su još Karmelo Entoni, Dvejn Vejd i Kris Boš.

„Radio sam 19 proba za 21 dan kada sam došao u Ameriku. Dosta naporno. Dobro sam se pokazao na tim treninzima, verujem da je to uticalo da budem draftovan u prvoj rundi. Pokazao sam se dobro u igri "1 na 1" i "2 na 2". Juta me je bila zvala na poseban trening dva dana pre drafta, sećam se da sam došao tamo mrtav umoran i zanimljivo da nisam ni trenirao, već su samo hteli da vide da li ću se pojaviti i tako mi indirektno najavili da će da me odaberu“.

Prvi meseci u NBA ligi su bili zanimljivi...

"Kada sam došao, minimalno sam znao engleski, ali posle dva meseca sam naučio da komuniciram. Solt Lejk je idealan grad za mladog košarkaša. Imao sam neverovatnog trenera u Džeriju Slounu, a saigrač mi je bio Andrej Kirilenko koji mi je pomagao dosta. Bio sam možda fizički spreman da igram NBA, ali psihički nije bilo lako. Doduše imao sam sjajan debi. Protiv Portlanda mi je trener rekao da šutnem svaku loptu koju dobijem, oduševio sam se. Mislim da sam postigao 14 poena, odmah sam zvao roditelje. Narednu utakmicu sam postigao 10, a onda četiri poena na trećem meču. Jedva sam loptu uspeo da primim, odrađen je skauting na te poene koje sam postigao i odmah je bilo drugačije. Mislio sam posle prve utakmice da je sve to laganica, ali onda..."

Pavlović u duelu sa Kobijem Brajantom (© AFP)

Pavlović nije imao nameru da prolazi kroz „mučenje“ koje je poznato u NBA ekipama kada je u pitanju „ruki“ igrač.

"Otišao sam tamo da igram košarku, a ne da im donosim krofne. Imao sam jednu situaciju sa Gregom Ostertagom koji je hteo da mu donesem neke novine, ali sam odbio. Bio mi je toliko iritantan da je dobro što je ostalo samo na odbijanju. Da mi je rekao Karl Meloun pa da razmislim, ali Greg Ostertag, verovatno je bio nešto iskompleksiran".

Posle jedne sezone u Juti, Pavlović je otišao u Šarlot koji ga je odmah trejdovao u Klivlend. Ispostaviće se da je to bio najlepši i najuspešniji period u karijeri.

"Prelepih pet godina sam proveo u Klivlendu, imam kuću tamo, prvi sin mi se rodio tamo. Dosta Srba živi u Klivlendu. Baš su mi je dragi, i taj grad i ekipa. Bili smo tim koju su svi pratili zbog Lebrona koji je stvarno bio fenomenalan. Uspeo sam da se izborim i za startera, karijera mi je bila u usponu. Potpisao sam za Kavalirse i novi ugovor, novac mi tada nije bio bitan, gledao sam samo što duže da ostanem u Klivlendu".

Pričao je Pavlović o saigračima koji su najviše uticali na njega.

"Logično da je to bio Lebron. Evo ja koliko sam godina u penziji, a on i dalje igra na istom nivou, to je za svaku pohvalu. Imao sam stvarno dosta dobrih saigrača, a danas se najviše čujem sa Andersonom Varežaom".

Lebron Džejms i Saša Pavlović (© AFP)

Posle Klivlenda sledi period koji Pavlović ne pamti po lepom.

„Odigrao sam loše poslednju sezonu u Klivlendu i posle toga su se neki klubovi nudili, a dobio sam direktan poziv od Kurta Rambisa, tada trenera Minesote. Rekao mi je da želi da napravi novu ekipu gde ću ja biti najstariji. Ispostavilo se da sam napravio lošu odluku što sam otišao tamo. Nisam ni znao šta znači taj njihov ribilding. Kada sam pitao generalnog menadžera koji je plan on mi je odgovorio da jurimo oko 10 pobeda. Bio sam šokiran i to se normalno odrazilo na terenu. Iskren da budem u pojedinim momentima mi se nije ni igrala košarka tamo. Mislim da je Minesota klub koji je najlošije organizovan od svih klubova u NBA ligi“.

Kada je završio epizodu u Minesoti bio je na kratkotrajnim ugovorima u Dalasu, Nju Orleansu, Bostonu i Portlandu, a 2014. sledi senzacionalan dolazak u Partizan.

“Nisam hteo da prihvatam polu garantovane ugovore, vratio sam se u Evropu, trenirao sa prijateljima I stvarno sam svaku utakmicu Partizana gledao. Usledio je poziv Danilovića i Duleta koji sam odmah prihvatio. Drago mi je što sam bio u Partizanu jer je to klub za koji navijam od malih nogu“.

Rad sa Duškom Vujoševićm je ostavio poseban utisak.

„Bilo mi je zanimljivo, znao sam ko je Dule. Ponovo sam imao cimera na putovanjima što mi je bilo šokantno, ali zanimljivo. Uživao sam u tim, da ne ispadnem prepotentan, ali lošijim uslovima nego u NBA. Kada se setim nekih hotela i nekih fotografija, spektakl. Stvarno mi je bilo lepo u Partizanu, ekipa je bila selektirana fenomenalno od strane Duleta koji je insistirao da svi budu dobri ljudi. Nikada nisam video tu posvećenost u radu sa mladima kao kod Duleta. Svi treba da mu budu zahvalni. Na prvom putovanju Dule je u sobu stavio Bogdana da mi bude cimer. Tada mi je postalo jasno da se na njega dosta računa“.