Parni valjak ima isto prolazno vreme u Evroligi, porazi u ABA kao trn u oku

Sezona odbrane krune u Jadranskoj ligi donela je Partizan Mozzart Betu izazove sa kojima realno mora da se uhvati u koštac. Nije isto biti izazivač i neko ko treba da sačuva nešto tako vredno u svojim rukama, a to su na svojoj koži već osetili izabranici Željka Obradovića.

Dok je u Evroligi posle devet kola "prolazno vreme" isto kao prošle godine, porazi od Mege i Igokee su kao trn u oku, problem koji bi vremenom mogao da bude sve ozbiljniji ako se na neki način ne sanira. Na sve to, Parni valjak ponovo ima igrače van stroja i skraćivanje rotacije problematika je sa kojom se struka nosi u hodu.

Izjava Alekse Avramovića da "Partizan sada ima bolju polaznu tačku nego prošle godine" u Evroligi delimično jeste tačna, ne toliko iz aspekta skora posle devet utakmica, koliko zbog utiska koji su crno-beli ostavili u istom periodu ove sezone, ali i pre svega iskustva ekipe. Pošto je rezultat identičan prošlogodišnjem, razliku pravi to što je Partizan Mozzart Bet u mečevima sa Olimpijakosom, Baskonijom i Bajernom bio u igri za pobedu maltene do poslednjeg poseda, pa je slika na tabeli mogla da bude i značajnije drugačija. Svesni su toga i igrači, što se jasno vidi i kroz njihove izjave, kao i da ne očajavaju zbog propuštenih šansi jer znaju da imaju dovoljno vremena da sve isprave.

Bitan faktor je i iskustvo tima. Ako izuzmemo nosioce poput Kevina Pantera, Zeka Ledeja i Džejmsa Nanelija, mnogima je prošla godina bila u Evroligi. Pre svega za Aleksu Avramovića, Alena Smailagića, čiji je uticaj na igru crno-belih značajno porastao u odnosu na periodu od pre godinu dana. Zapravo, oni u prvih devet kola takmičarske 2022/23 praktično nisu ni imali ulogu jer su bili povređeni. Avramović se ekipi tek priključio u onom trijumfu nad Fenerbahčeom u Istanbulu, dok je Smailagić zaigrao u mečevima osmog i devetog kola protiv Makabija, odnosno Barselone, ali to nije bila uloga ni približno tako kompleksna i značajna kakvu ima sada.

Obojica su sada među najvažnijim činiocima sastava Željka Obradovića, Avramović je od utakmica u četvrtfinalu Evrolige i finalne serije Jadranske lige, do leta sa reprezentacijom prošao kroz značajan proces igračkog rasta zbog čega je sada neretko prva violina crno-belih, dok je Smailagić posle turbulentnog perioda ispresecanog povredama uspeo da pronađe kontinuitet i sebe postavi u red bitnih faktora ne samo unutrašnje igre.

Danilo Anđušić - čovek u odelu Kevina Pantera

Obradović posle Albe: Nije normalno da igrači budu stalno na visini zadatka, ali ni na "nizini"

Godinu dana su stariji i igrači poput Tristana Vukčevića i Uroša Trifunovića, koji su proteklih sedmica imali nekoliko solidnih rola u elitnom takmičenju, što je velika razlika u odnosu na, recimo, novembar prošle godine kada su bili na marginama. Ognjen Jaramaz ima sada već višegodišnje iskustvo u Evroligi, ali je posebno osetan pomenak u igri Danila Anđušića koji kao zamenik kapitena u odsustvu Kevina Pantera uspeva čak i da popuni njegove patike ulogom i učinkom.

Bruno Kaboklo je tek stigao i biće mu potrebno vreme da pronađe optimalni ritam pošto dugo nije igrao takmičarsku košarku, ali je već sada jasno da će biti mnogo značajniji faktor na parketu od, recimo, Vladimira Brodzijanskog. Njihovi parafi dogodili su se u gotovo identičnom trenutku sezona, praktično u dva razmaka, s tim da je brazilski reprezentativac sebe brzo pronašao u rotaciji za razliku od Slovaka koji se u klubu “zadržao“ pet utakmica.

Navijače i te kako mogu da hrabre sve bolje uloge Frenka Kaminskog i Pi Džej Doužera. Trebalo im je malo vremena da se “prebace“ iz NBA na evropski stil košarke, na intenzititet utakmica u kojima su svaki posed, pobeda i utakmica važni. Utisak je da i pored onoga što su već pokazali da imaju još prostora za napredak, što automatski važi za kompletnu ekipu.

Verovatno bi trenutna slika ekipe bila još i bolja da je zdravstvena situacija bolja. Kevina Panter nema još od prvog večitog derbija u Evroligi, a najduže je van stroja bio Mateuš Ponitka. Poljski reprezentativac vratio se u rotaciju posle dosta muke sa povredom ramena i već se oseti njegovo prisustvo na parketu, naročito kada se pogleda da kod Željka Obradovića pokriva pozicije od “jedan“ pa do “četiri“ u nižim petorkama. Sposoban da prenese loptu, čak i da bude sekundarni kreator po potrebi, ali i da se spusti u reket, Ponitka bi u narednim mesecima trebalo da bude veliko pojačanje za crno-bele. Balše Koprivice nema u poslednjih nekoliko utakmica zbog bolesti, imao je svojih problema i pre godinu dana, sada je u autu i Uroš Trifunović, dok Alen Smailagić ide preko granice bola kako bi pomogao ekipi uprkos svojim zdravstvenim brigama, što Željko Obradović ističe na konferencijama za novinare.

Da li je moglo bolje ili ne u Evroligi, to je sada nešto o čemu sada može samo da se diskutuje, ipak ono što vredi čekati jeste momenat koji će biti prekretnica kao što je to lani bila pobeda nad Efesom u Areni. Možda je rano da to bude opet protiv istog protivnika u petak, ali realno je očekivati da u drugoj polovini decembra Partizan Mozzart Bet dođe u prvi “zenit”.

Partizan nije isti bez Pantera - sitno se broji do njegovog povratka

Ostoja Mijailović: Pobede i porazi su trenutni, vera u proces je trajna – ne odustajemo od ciljeva

Dok je stanje u Evroligi gotovo identično prošlogodišnjem, u Jadranskoj ligi može da bude donekle zabrinjavajuće. Ono što je bilo u ABA Superkupu ne treba uzimati previše za ozbiljno, jer je tim bio na početku, daleko od uigranosti i hemije kakva postoji sada. Iako su navijačka očekivanja takva da se uvek očekuje pobeda, pogotovo u redovima dva najveća srpska kluba, porazi od Mege i Igokee nisu nikako legli crno-belima. Posle 7-0 novembra 2022, sadašnjih 5-2 ne deluju toliko alarmantno, sve dok se ne uzme u obzir da najveći rival ima pobedu više i pritom večiti derbi koji će u drugom delu sezone igrati pred svojim navijačima. Ne treba isključiti ni eventualne poraze na jednoj ili drugoj strani, iako je razlika beogradskih velikana u odnosu na konkurenciju izuzetno velika, ali to je sada sve u domenu teorije.

Partizan Mozzart Bet je mogao bez pomenutih neuspeha, pogotovo jer je sada prostor za eventualne nove slabe partije još manji, ali ne treba ni dizati paniku. Sredina je novembra, tek od februara kada se bude zaista igralo za prvi veliki trofej moći će da se govori o tome da li je stanje u timu dobro ili ne, a do onih najvažnijih megdana u aprilu i maju ima sasvim dovoljno vremena da se sve postavi na svoje.

Za početak, Parnom valjku je potrebno da konačno prevaziđe “crnu rupu“ zvanu gostovanje Cedeviti Olimpiji u Ljubljani...