Pamtićemo Majkla Odža

Ako za nekoga možemo da kažemo da je bio div dobrog srca, onda je to bio Majkl Odžo. Ogroman čovek, dobar košarkaš, neko ko je sa dna došao do Crvene zvezde i Evrolige, a sada je otišao prerano u 27. godini života. Za mnoge možemo da kažemo da ćemo ih pamtiti, ali Odža ćemo stvarno i sigurno pamtiti.

Svi oni koji su imali priliku da ga gledaju i za 10, 20 ili 30 godina će na pomen reči “Odžo” imati sliku čoveka od 216 centimetara, sa preko 140 kilograma i patikama broj 56 zbog čega su morali da mu prave posebne primerke kako bi mogao da igra košarku. Još ako ste imali priliku da se nekada rukujete sa Majlom, shvatili biste brzo koliko ste fizički inferiorni u odnosu na njega kada bi se vaša šaka susrela sa njegovom i potpuno nestala.

Naravno, nije Odžo samo po tome bio prepoznatljiv, već je i na terenu imao dosta stvari sa kojima je ostavio traga. I želimo ovim putem i toga da se prisetimo.

Velika tragedija: Umro Majkl Odžo

Kada se taj aspekat pomene, prvo pada na pamet prošlogodišnja završnica ABA lige kada je imao odlične partije protiv Partizana i Budućnosti u polufinalu, odnosno finalu.

Biće mu zahvalni navijači Crvene zvezde na tome kako je odigrao duele protiv Partizana kada je pomenutom visinom i snagom pravio nenormalne probleme crno-belima u reketu. Tolike, da je pravio prave noćne more treneru Partizana u tom momentu, Andrei Trinkijeru.

Italijan to nije krio, pa je čak javno odao priznanje Odžu na konferenciji posle jedne od utakmica.

“Igrač koji nam je smetao je bio (Majkl) Odžo. Za njega nismo našli rešenje ", rekao je Trinkijeri.

Tako dobre partije pružao je i u finalu protiv Budućnosti, kada je Gogu Bitadzea stavio na velike muke i po mnogima bio dominantan, a ako se pogleda učinak Odža na tim mečevima vidimo da je bio najbolji skakač gotovo na svakoj utakmici čime je zaista mnogo doprineo činjenici da je Crvena zvezda igrala ove sezone u Evroligi, a igraće na osnovu toga i naredne sezone u najjačem evropskom takmičenju.

Nosim patike broj 56, bilo mi je zabranjeno da zakucavam...

Odžo je pre oko dva meseca napustio crveno-bele, trenirao je individualno i čekao angažman, i nažalost na jednom od takvih treninga njegovo srce prestalo je da kuca.

Mi smo imalo zadovoljstvo da upoznamo Odža i van parketa, kao čoveka, tokom dva velika intervjua govorio nam je mnoge stvari koje su vezane i za teren, ali i o svom životu. Slobodno možemo da kažemo da je plenio vrlinom i osmehom, privatno je bio potpuno drugačiji od onoga što biste videli na televiziji kada bi pravio probleme čuvarima.

Saigrači su ga iskreno voleli jer je bio najveći šaljivdžija u svlačionici. I neko ko je najviše voleo hranu. Ali imao je Odžo veliku dozu skromnosti i zahvalnosti na onome što mu je dato.

“Da, za nas velike momke može da bude problem letenje, ulazak u auto... Nema mesta. Ali, brate, pogledaj ove prste (pokazuje šaku leve ruke). Oni nisu jednaki. Moraš da se navikneš. Zahvalan sam na mom telu. Jer, mnogi bi voleli da su na našem mestu. Zahvalan sam na privilegiji i trudim se da to vratim društvu kroz dobru igru“, rekao je tada Odžo.

Pamtićemo ga i po anegdotama kako je tražio da jede kada je tek stigao na prva testiranja u Crvenoj zvezdi i nije mogao da sačeka da se testiranja završe, kako je voleo da sluša našu muziku, pre svega Miroslava Ilića, kako nam je rekao, te da su ga navijači voleli, kao što je on voleo njih, te celokupnu srpsku kulturu.

Za kraj jedna od Odžovih poruka…

“Pa nekada život ne možete da shvatite previše ozbiljno. Uvek se trudim da nađem način da stavim osmeh na lice. Da nađem najbolje rešenje. Da se smejem, da vidim šta mogu da uradim. Osmeh dolazi kao plod mentaliteta. Možemo da kažemo da je to i do načina kako sam vaspitavan. Majka nas je uvek savetovala da da gledamo najbolje strane onoga što imamo. Da iskoristimo šanse koje nam se pružaju. Niko ne zna šta će biti sutra. Vidi šta možeš danas da uradiš. I izvuci najviše što možeš“.