Đordi Bertomeu za MOZZART Sport: Licenca za klub iz ABA lige nije opcija, potrebna su nam veća tržišta
Vreme čitanja: 6min | sub. 02.10.21. | 09:21
"Postojeći broj učesnika (18) je odgovarajući, uzimajući u obzir mnoge okolnosti. Ako se liga bude širila verovatno će i pitanje licence za vaš region biti na stolu"...
Želje i glasine su jedno, ali je realnost sasvim drugačija. Bez obzira što bi pojedini klubovi, da bi se stvorio prostor za dobijanje dugodišnje licence, voleli da se Evroliga proširi na bar 20 učesnika u odnosu na sadašnjih 18, najkvalitetnije evropsko klupsko takmičenje za sada nema takve planove.
Izabrane vesti
"Postojeći broj je klubova je odgovarajući, uzimajući u obzir mnoge okolonosti. Moramo da vodimo računa i o kalendarskim okolnostima, jer s povećanjem učesnika uvećao bi se i broj utakmica, što bi moglo da izazove tenzije kod nekih akcionara. U ovom trenutku treba nam broj klubova koji će zadovoljiti očekivanja. U budućnosti stvari mogu da se promene, ali u predstojećem periodu ostaju kakve su sada" rekao je u razgovoru za Mozzart Sport izvršni direktor Evrolige Đordi Bertomeu.
Ljubiteljima košarke u regionu izgleda čudno što ABA liga kao jedan od najvažnijih regiona za razvoj ovog popularnog sporta nema nijedan klub sa višegodišnjom licencom u Evroligi, dok Nemci imaju dva, Francuzi jedan... Da li je to stvar košarke?
"Potpuno ste u pravu, jeste stvar košarke. Da bi bila popularnija moramo da imamo više sredstava, a da bismo ih što više obezbedili, moramo da idemo na veća tržišta, a to su ova koja ste upravo napomenuli – Nemačka i Francuska. Ako hoćemo da razvijamo takmičenje, moramo da idemo ka Centralnoj Evropi i da investiramo u tržišta gde može značajno da se povećava navijačka baza. Tako na primer u Francuskoj ona je veća za 55 odsto ili 48 odsto u Nemačkoj. Ove cifre su zadivljujuće."
Navijačka baza u regionu ABA lige nikada nije bila pod upitnikom. Prilična je i konstantna, nisu joj se dešavali veliki usponi i padovi, kao primera radi u Poljskoj koja je svojevremeno imala klub sa garantovanim mestom u Evroligi.
"Ali zato (više) i nemamo klubova iz Poljske. Naš fokus je na zemljama koje će nam omogućiti da rastemo, poput Nemačke i Francuske, ali i Italije, u kojima postoji potencijal. Naša je obaveza da imamo sve veći broj navijača iz godine u godinu."
I u Srbiji raste broj navijača. Na primer, ove godine, s povratkom Željka Obradovića u Partizan, navijačka baza biće veća nego u mnogim drugim delovima Evrope...
"Tako je, ali pomenuli ste uspone i padove. Kakav je bio Partizan pre tri, četiri godine? Normalno je da postoje amplitude. Da bismo imali više navijača, idemo na tržišta sa više stanovnika, a Nemačka i Francuska imaju značajno više stanovnika."
Ipak, ljubitelji košarke u Evropi vole da gledaju našu košarku, što je jedan od razloga zašto smatramo da zaslužujemo bar jedno, ako ne i dva garantovana mesta u Evroligi.
"Da. I ja volim da je gledam. Zato ste jedno od samo dva takmičenja (sa VTB ligom) iz kog koje možete da se kvalifikujete za Evroligu i Evrokup. Grčka, recimo nema te opcije, niti Izrael."
Takav sistem prohodnosti izuzetno je komplikovan. Da li možete da zamislite situaciju u kojoj jedan srpski klub igra majstoricu ABA lige u kojoj mu trijumf obezbeđuju produžetak evroligaškog života na bar još jednu sezonu, dok nekoliko dana ranije ili kasnije ima majstoricu plej-ofa Evrolige? Dakle, u kratkom vremenskom roku dva meča koja bi mogla značajno da promene budućnost kluba, što nije nimalo lako, ni fizički ni psihološki... Taj klub je u daleko nepovoljnijoj situaciji od ekipa koje imaju ervoligašku licencu.
"Isto je i u fudbalu, u polufinalu, ili finalu Lige šampiona. Ne možemo da rešimo sve probleme. To se svuda događa."
U današnje vreme informacije se neverovatno brzo šire etrom. Ali za razliku od NBA lige u kojoj su plate svakog igrača odavno dostupne javnosti, čak i bonusi, Evroliga je "zaključana" kada su u pitanju primanja košarkaša.
"Moramo da idemo korak po korak. Upravo smo imali pregovore sa Unijom igrača i nadam se da je to prvi od mnogih. U tom procesu radimo zajedno, trudimo se da popravimo uslove za igrače, da imamo garancije. Mnogo je novih pravila koja su uvedena u evropskoj košarci zahvaljujući baš tim našim dogovorima. Ali kad pričamo o zvaničnom objavljivanju plata, ne smemo da zaboravimo da je NBA to uradila tek posle 40 godina, a mi smo tek na početku razgovora. Trebaće nam neko vreme da dođemo do te tačke."
Kad očekujete da to bude?
"Postoji inicijalni dogovor na nekoliko godina, tako da ćemo naučiti da radimo zajedno. Posle toga ćemo razgovarati o narednom kolektivnom ugovoru, verovatno će to biti posle sezone 2023/24. Dakle, imamo priliku da radimo zajedno i mi i klubovi i igrači. Nadam se da ćemo izgraditi dobar odnos kao što smo počeli nedavno da ga gradimo."
Šta klubovi, koji su dužni da dostave finansijske detalje ligi, kažu na tu temu?
"Još nismo razgovarali o toj tački. Još je rano. Sada znamo ugovore sa igračima, ali da bismo ih objavili, neophodna nam je saglasnost klubova."
Evroliga je propisala koliki je minimalan budžet klubova svake sezone, ali ne postoji gornja granica.
"U ovom momentu nema pravila o maksimumu, to je u skladu sa mogućnostima svakog kluba. Ono što imamo je minimum koji treba da omogući klubovima da dostignu i obezbede standard koji zahteva takmičenje kao što je Evroliga."
U Evroligi postoji finansijski fer-plej, ali izgleda da ga je teško sprovesti...
"Evroliga se igra u deset zemalja i svaka od njih ima različite standarde. U Nemačkoj su potpuno drugačiji uslovi nego što su u Grčkoj i normalno je da su različiti pogledi. Mi imamo neku vrstu finansijske evaluacije i neke limite koje klubovi mogu da potroše za određene koncepte. Postojala su određena pravila od ranije i važno je da budu na mestu."
Na staro mesto koje ga je proslavilo, ali i s kojeg je počeo da proslavlja košarku, vratio se Željko Obradović. Najtrofejniji trener u evropskoj istoriji prvi put će voditi tim u Evrokupu (koji je pod kapom Evrolige).
"Željko je uvek bio s nama i uz nas, bez obzira da li je uzeo predah ili je radio. Sada je ponovo na trenerskoj klupi, što je sjajno. Nedostajao nam je. Presrećni smo što će doprineti mnogo novom formatu takmičenja."
Nažalost, nedavno nas je napustio jedan drugi trenerski velikan - Dušan Ivković.
"Duda je bio prijatelj, džentlmen, jedno od najvećih imena. Način na koji je razvijao igrače, uticao na evropsku košarku je neverovatan. Za nas je njegov odlazak ogroman gubitak. Njegovim odlaskom izgubili smo jednog od najvećih u našoj istoriji. Jedini je trener koji je imenovan za legendu Evrolige. Razgovaraćemo sa svim klubovima na koji način ćemo večno čuvati sećanje na njega."
Za razliku od Evrolige koja od 2016. ne menja format, a od 2019. ni broj učesnika, Evrokup je pretrpeo nemale izmene (dve grupe sa po 10 klubova). U plej-ofu će se od od osmine finala do titule igrati samo jedan meč po rundi.
"Hteli smo da napravimo nešto sveže, drugačije u odnosu na sva druga takmičenja, kao i u odnosu na sve u prošlosti. Želeli smo da obezbedimo i više garantovanih utakmica. Ranije smo ih imali samo deset po ekipi, a ove sezone će ih biti 18. Ideja je bila da ovo dupliramo kako bi klubovima obezbedili veće prihode od ulaznica, sponzora.. Ujedno, novi format plej-ofa biće daleko zanimljiviji."
Evropska klupska košarka "podeljena" je na četiri kontinentalna takmičenja. Da li je to mnogo?
"Mislim da iz ekonomskog ugla jeste. Evroliga je najkvalitetnije, Evrokup je drugo takmičenje, Liga šampiona radi dobar posao, ali i četvrto (FIBA Evro kup). Ako nema ekonomskog smisla (za klubove) trebalo bi da bude razmotreno. Ali nije na meni da pričam, to je pitanje za FIBA i klubove koji učestvuju u tim takmičenjima."
Još jednom direktno pitanje: Da li je moguće da neko od timova iz ABA lige dobije licencu Evrolige ove ili sledeće godine?
"Poenta je da u vašoj ligi ima mnogo kompetentnih timova. Pored Partizana i Zvezde imate Budućnost, Cedevitu (Olimpiju)... Ako pogledamo Izrael, tamo je Makabi najuspešniji, u Grčkoj su, recimo, dva tima najdominantnija. Ali u ABA ligi imamo različite šampione. Ne smemo da zaboravimo sve te timove. Ako se bude širila liga i u zavisnosti od smera u kom klubovi (vlasnici Evrolige) žele da idu, onda će verovatno i to pitanje biti na stolu. Ali u ovom momentu ništa od toga", završio je Bertomeu.