Nikola Jokić: Pešić samo treba da mi kaže kada i gde da se pojavim, dolazim u reprezentaciju

Nećete pročitati intervju Nikole Jokića često, ali kada želi da govori i te kako zna da kaže mnogo toga zanimljivog.

Najbolji košarkaš sveta i dvostruki uzastopni MVP najjače lige na planeti govorio je za televiziju Arenasport, tačnije ugostio je komentatorski dvojac Edin Avdić - Nenad Kostić u Denveru, koji je direktno iz SAD prenosio utakmicu božićnog specijala. Vreme su iskoristili da se vide i sa Jokićem koji ih je ugostio i sa njima podelio razmišljanja o najvažnijim temama.

Za početak - ispadanje Srbije od Italije na Evrobasketu.

"Eliminacija u ranoj fazi nas je sve pogodila. Italijani su pogodili veliki broj trojki. Iskreno verujem da smo bili najbolji tim na Evrobasketu. Da, bilo je odličnih timova poput Španije, Grčke, Francuske i Slovenije sa Lukom Dončićem, ali i dalje verujem da smo bili najbolji. Na kraju se ispostavilo da nismo na delu bili najbolji, ali to nije promenilo moj lični utisak", počeo je Jokić razgovor za TV Arenasport.

Kaže da se nikada ne dovodi u pitanje da li će igrati za reprezentaciju Srbije.

"Potpuno je drugačiji osećaj kada nosiš dres reprezentacije. Ne može da se meri ni sa čim. Već sam rekao selektoru Pešiću da može da računa na mene. Samo treba da mi kaže kada treba da dođem i spreman sam. Ako sam u timu, daću uvek sve od sebe da osvojimo medalju".

Priznaje da se reprezentaciji letos priključio u top formi.

"Bio sam spreman za takmičarsku košarku kada sam došao letos. Pre okupljanja trenirao sam mnogo. U ekipi je vladala dobra komunikacija, svi su se dobro slagali, igrali smo karte i družili. Sjajni su sve to momci. Čak i kada smo izgubili od Italijana, rekao sam im da sam uživao i da mi je bilo zadovoljstvo da delimo svlačionicu. Stvarno sjajni momci".

Mnogo se poslednjih dana i sedmica komentariše o tome može li Jokić i po treći put zaredom da bude MVP NBA lige. Uoči početka sezone mnogi su verovali da neće moći da zadrži statistiku nalik onim iz prethodne dve godine zbog povratka Džamala Marija i Majkla Portera Džuniora, a sada razlika gotovo da ne postoji...

"Protekle dve sezone igrao sam sa ofanzivnim pristupom, dok sam ove godine promenio delimično razmišljanje. Sada imamo talentovaniju ekipu i ne moram više da postižem svako veče po 30 poena", kaže Jokić i nastavlja:

"Imamo Marija koji može uvek da ubaci 50 poena, Gordon može da skupi 20, 30 ili 40 poena, dok Porter zna da ubaci po sedam-osam trojki. Koldvel Poup je takođe dobar sa distance, dok nam Hajlend donosi garantovanu energiju sa klupe. Ovo je novi tim. Ove godine igramo drugačije u odnosu na prethodne dve, dok su moje igre slične, ako ne i iste kao u tom periodu".

Dok je u NBA ligi nepisano pravilo da najbolji igrač ekipe uzima najviše šuteva po utakmici, Jokićev pristup je drugačiji...

"Što se mene tiče, uzimam samo ono što mi utakmica daje. Ponekad se dogodi da ubacim 40 poena, a nekada jedva dođem do 10. Volim da pokažem ljudima da poentiranje nije najvažnija stvar i da možeš da budeš jako koristan na mnogo drugih načina".

Dao je najbolji igrač sveta i konkretan primer...

"Sećam se utakmice protiv Jute, kada sam ubacio možda četiri poena, ali sam podelio 15-16 asistencija, pa smo na kraju dobili sa 20 razlike. Ne treba da budeš najefikasniji da bi tvoj tim pobeđivao, niti da bi pravio veliko ime od sebe. Možda moj primer podstakne današnje klince koji nisu možda toliko nadareni da postižu poene, da im bude putokaz kako da rade druge stvari na terenu".

Jedan od načina su naravno - asistencije. Nikola Jokić je među najboljima u tom segmentu, pa i najkreativnijima...

"Jako je teško da se radi na asistencijama, jer ne zavisi sve od tebe. Imam možda dara da dobacim loptu, ali sam unapredio taj segment igre kroz iskustvo na terenu. Moraš da poznaješ protivnika i njihove akcije, kao i kretnju tvojih saigrača i šta možeš da očekuješ od njih. Sigurno je da sam počeo da beležim veći broj asistencija kada su krenuli da me udvajaju, pa sam tako dodatno razvio svoju veštinu. Međutim, grešim i ja, možda sam top 5 po broju izgubljenih lopti u NBA, ali, ko radi taj i greši".

NBA liga nije imala trostrukog uzastopnog MVP još od 1986. godine, kada je Leri Bird zaokružio svojevrstan het-trik najvažnijih individualnih priznanja u tri vezane sezone.

"Nije mi to prioritet. I neka ostane tako. Želim da uživam. Iskreno, MVP trofej će mi možda malo više značiti kada budem završio karijeru. Nisam nijednog trenutka jurio da budem prepoznat na taj način, niti razmišljam o tome. Kada nešto želiš i dobiješ, logično je da si srećan. Meni ta nagrada nije bila ni na kraj pameti, zbog toga možda i nisam uživao u njima koliko je možda trebalo. Košarku ne igram zbog rekorda, niti zbog tripl-dablova".

Priznaje da se u njegovom pristupu košarci nije mnogo toga značajnog promenilo.

"Već sedam, osam godina se držim istih navika i rituala kada je u pitanju priprema pred početak sezone ili uoči utakmice. Imam iste rituale pred svaki trening ili meč, tako da ništa nisam mnogo menjao po pitanju spreme. Drugi put sam izabran za najkorisnijeg igrača lige. Kada sam prvi put pogledao listu, bio sam fasciniran sa kakvim sam igračima u grupi, ali sada kada sam u ovoj drugoj kategoriji, moram da priznam da sam se malo uzrujao".

Jokić smatra da je njegova dominacija NBA košarkom trenutna stvar...

"Znam da će jednog dana neko brži, viši i bolji od mene doći i samo je pitanje vremena kada će se to dogoditi. Pogotovo kada vidite mlade talente koji tek treba da dođu u NBA ligu. Naravno, možemo da se takmičimo, ali siguran sam da će neko bolji od mene doći. Zato u mojoj glavi nema prostora za ljubomoru, sujetu i uvek ću se radovati tuđem uspehu. Sa svima sam dobro, nemam neprijatelje i ne mislim da imam ego".

Osvrnuo se najbolji srpski košarkaš na izjavu Luke Dončića da je “mnogo lakše postići koš u NBA, nego u Evroligi“...

"Možda je lakše za njega jer igra spolja, dok je unutra pravo rvanje", smeje se Jokić za TV Arenasport i dodaje:

"U Evropi ne postoje defanzivne tri sekunde, što dosta toga oduzima napadu. Linija za tri poena je bliža, zbog toga je manje prostora za manevar. Čak sam jednom napravio poređenje – u Evropi se igra kao da je deset ovnova u štali i svi se sudaramo međusobno jer je prostor skučen. Bilo mi je čudno da igram na Evrobasketu pod tim uslovima, ali sam se brzo navikao".