Nemanja Nedović: Mržnja između Zvezde i Partizana nikad nije bila veća; Bio sam baš tužan kad je Ivanović otišao

Kao neko ko je bio u Crvenoj zvezdi u teškim i dobrim vremenima, ali i neko ko je imao priliku da oseti težinu grčkog derbija između Panatinaikosa i Olimpijakosa, Nemanja Nedović je definitivno neko ko može da kaže ima li i koliko razlike u težini dve velike utakmice evropske košarke.

U razgovoru za Eurohoops dotakao se i toga, između ostalog...

“Bio sam ovde pre dve godine i igrao protiv Olimpijakosa. Svaka utakmica bila je napeta i atmosfera je uvek bila dobra u OAKA areni i Dvorani mira i prijateljstva. A onda sam se vratio u Crvenu zvezdu i mogu da kažem da je mržnja na relaciji sa Partizanom nikad veća. To me je baš iznenadilo“, rekao je Nedović za Eurohoops.

Jasno je srpskom reprezentativcu šta je uzrok svemu tome...

“Pretpostavljam da je razlog tome što sada oba kluba imaju izuzetno velike ambicije. Uloženo je mnogo novca i svi žele da pobede. Atmosfera koja postoji između navijača ponekad izmiče kontroli i to nije dobro za sport. To sve utiče i na nas igrače, što takođe nije dobro, ali se nosimo sa tim. Nadam se da će se odnosi poboljšati, mada ne vidim da će se nešto promeniti nabolje, iskreno. Zato i mislim da je mržnja među klubovima i navijačima dva tima nikad veća. Svi treba da zapamte da je na kraju dana sve ovo samo sport i da postoje bitnije stvari u životu“.

Kada se govori o timu Crvene zvezde sada, postoje dve škole mišljenja – da je tim pravljen za velika dela, ali i da je malo star.

“Može se reći da je roster malo stariji, to je činjenica. Svi igrači su na visokom nivou jako dugo, imaju i dalje kvalitet za Evroligu. U moderno doba godine nisu toliko važne, jer danas imamo toliko toga što možemo da uradimo kako bismo se oporavili brže. Vidimo da Teodosić igra jako dobro sa 36 godina, iako ne izgleda da ima toliko. Tim jeste pravljen za velike stvari, ali to treba da pokažemo na terenu. Ipak, ovako iskusnom timu, sa devetoricom novih igrača, treba malo vremena da stvari dođu na svoje. Promena trenera se takođe dogodila, pa nam treba još malo više vremena. U poslednjih nekoliko mečeva pokazujemo znake u kom smeru želimo da idemo. Sada želimo da uhvatimo pobednički kolosek, jer je tada sve lakše“.

Šta je Janis Sferopulos doneo timu?

“Jako dobar trener i čovek, pogotovo van terena. Možeš sa njim slobodno da pričaš o svemu, uvek ti daje samopouzdanje. Pozitivan je, gura te čak i kada ne ide kako treba. To je najvažnija stvar koju je doneo timu, osim košarkaških stvari o kojima ni ne treba da pričam jer njegovi rezultati govore o tome najbolji. Srećni smo kada pobeđujemo i zbog njega, jer vidimo koliko mu to znači“.

Da li je istina da su trening metode Duška Ivanovića toliko stroge i kao što se priča?

“Gledajte, Duško je staromodni trener, tu nema priče. On je trener iz stare škole jugoslovenske košarke. Strog je i traži disciplinu, ali nije to nikakvo ludilo. Sećam se kada je potpisao sa Crvenom zvezdom mnogi igrači su iznosili svoja mišljenja, ali stvari nisu bile takve. Nismo imali treninge od tri, četiri ili pet sati. Nikada. Uvek smo imali slobodne dane. Radili smo jako, ali uvek u dobrom i pravom smislu. Neki igrači mogu da se adaptiraju na njegovu disciplinu, neki ne. Lično sam ponosan jer sam uspeo u tome, pogotovo kada je ova sezona počela. Imali smo dobar odnos, igrao sam dobru košarku i bio sam tužan kada je otišao. Ali, to je posao i odluku je doneo klub, moramo to da poštujemo“.

Letos si doneo zrelu odluku da ipak ne ideš na Mundobasket, iako si bio u planovima Svetislava Pešića. Kako se osećaš sada povodom toga, kada je Srbija postala vicešampion?

“Dobro. Bila je to moja odluka. Momci su napravili dobar rezultat, sve su nas usrećili. Bila je situacija 2014. godina kada nisam otišao na Mundobasket zbog povrede stopala, a onda smo osvojili srebro kada niko nije očekivao. Tada sam bio jako tužan što nisam bio sa ekipom. Ove godine sam ja odlučio, osetio sam da je to bio rezultat svega pomalo – moje uloge, spremnosti... Imam 33 godine, u momentu sam kada mi treba posebna priprema kako bih bio u pravoj formi, a sa tako malo vremena na raspolaganju to nije bilo realno. Osetio sam da sam dva korak iza svih ostalih. Trener je želeo da igram, ali nisam hteo da uzimam mesto nekom ko je u boljoj formi. Ne znam da li je taj neko više zaslužio od mene da bude u timu, ali svakako je bio u boljoj formi. Naravno, postao sam otac u međuvremenu, sve je to uticalo na moju odluku. Ne žalim ni za čim, srećan sam zbog reprezentacije, a ja sam uspeo da se spremim za novu sezonu kako treba. To mi je trebalo“.

Da li sada besmislene kritike na račun Svetislava Pešića da igra staromodnu košarku?

“Svako ima pravo na svoje mišljenje u današnjem svetu i svako može da kaže i analizira šta hoće, živimo u takvom svetu. Imamo u Srbiji milione trenera, a kada se napravi rezultat niko ne može ništa da kaže“.

Iako je Crvena zvezda klub za koji navija i zna za bratstvo koje postoji između Delija i Gate 7, odnosno navijača beogradskih i pirejskih crveno-belih, Nedović ne krije da i Panatinaikos ima posebno mesto u njegovom srcu.

“Za sve ljude iz Panatinaikosa imam posebno mesto u svom srcu, verovatno zato što je bilo teško vreme. Počeo sam da igram dobro i kada pokažeš ljudima da možeš da igraš tako, počnu da te vole. A, ljubav koju su pokazali prema meni je neverovatna. I dalje jako cenim sve to“.

Upitan da prokomentariše potez Kostasa Slukasa, koji je posle rastanka sa Olimpijakosom otišao u redove najvećeg rivala, Nedović je rekao:

“Iskreno me je taj potez malo šokirao. Slukas je po meni bio lice Olimpijakosa. Definitivno me je iznenadio svojom odlukom. Ne znam šta se dešavalo iza kulisa, ali za navijača Panatinaikosa sigurno je dobro što je jedan takav igrač došao, što je pokazao da ima mu*a da tako nešto uradi, posebno znajući koliko su grčki navijači strastveni“.

Kaže da je i dalje u kontaktu sa Lukom Vildozom.

“Da, čujemo se. On je moj jako dobar prijatelj, jako je dobar igrač i osoba. Izgradili smo dobar odnos na terenu i van terena, voleo sam da igram sa njim. Nije me pitao za mišljenje kada je potpisivao za PAO, tada je sve još bila tajna. Odluku je doneo sam, a kada je postalo javno poželeo sam mu sreću. Nedostaje mi, jer je dobar igrač, želeo sam da ostane sa nama. Ali, vidim da je pronašao svoj ritam u Atini, može da se očekuje mnogo toga od njega“.