Nekada mršavi momak iz Arkadije i učitelj beogradske košarke, danas NBA šampioni...

Srbija ima ponovo igračko-trenerski tandem šampiona u NBA ligi. Gotovo dve decenije, odnosno 18 godina pošto su Darko Miličić i Igor Kokoškov osvojili šampionski prsten sa Detroitom, Nemanja Bjelica i Dejan Milojević su postali "svetski prvaci" sa Golden Stejtom. Nemanja u sedmom (prvom sa timom San Fransisku), a Dejan u premijernom NBA pokušaju. Prilikom svečane ceremonije podizanja pehara Lerija O'Brajana, čule su se pohvale na engleskom upućene Nemanji. Čak je Klej Tompson "svečano" obećao da će doputovati u Beograd da upozna grad iz kojeg je Nemanja tačno pre deceniju i po posle završene osnovne košarkaške škole u Partizanu i prvih seniorskih utakmica (kao junior) u Superfundu, krenuo u osvajanje sveta. Da, preko Austrije, jer tada za njega nije bilo mesta u srpskoj klupskoj košarci.

Ali, samo posle godinu dana, s povratkom u zemlju Svetislav Pešić namerio je da ispravi tu grešku. Pojasnio je čelnicima Crvene zvezde da moraju da angažuju mršavog momka iz Arkadije.

Kada se Nemanjino ime pojavilo u medijima (sliku je bilo nemoguće naći), pa još pored stajalo ime kluba (Arkadija), malo ko je razumeo taj potez Zvezde. Ali, kako se sezona zahuktavala, tribine su sve više počele da uzdišu posle njegovih poteza. Nije Nemanja 2009. godine osvojio nijedan trofej, ali je osvojio srca navijača i selektora Dušana Ivkovića "naterao" da ga povede na Evrobasket. Godinu dana kasnije Bjeličin kvalitet je primećen na najvećoj svetskoj pijaci - NBA draftu. Minesota ga je preko Vašingtona izabrala kao 35. pika. Nije želela da žuri s njegovim preletom Atlantika, što je iskoristio da se iz Beograda preseli u Vitoriju.

Letimičnim pogledom na statistiku ne može da se primeti koliki je uticaj imao na Baskoniju. Ali, to su najbolje znali da cene saigrači, uvek ističući njegovu košarkašku inteligenciju, zbog čega je Željko Obradović odmah po dolasku Istanbul insistirao na angažovanju srpskog internacionalca. I u Feneru je bio lider. Podigao je trofej najkorisnijeg igrača Evrolige (2015), godinu dana ranije je postao i šampion Turske, ali nije mu se dalo da bude timski vladar kontinenta...

Sa 27 godina je shvatio da je krajnje vreme da krene za SAD. Nije imao preterani izbor, jer su Vulvsi polagali prava na njega. Statističke brojke su bile daleko od vrhunskih, ali ništa bliže onim koje beleže epizodisti. Rasle su iz sezone u sezonu. Međutim nisu rasle šampionske ambicije Vukova, pa je Bjelica 2017. godine odlučio da krene put Sakramenta i sa Bogdanom Bogdanovićem pokuša da "oživi" vremena Kingsa kada su tadašnji generalni menadžer Vlade Divac i njegov asistent Peđa Stojaković bili na odbranu jednog napada do velikog finala. Nisu uspeli. Srpsko društvo je posle dve godine počelo da se rasipa. Prvo je otišao Igor Kokoškov, zatim Divac, Peđa i Predrag Drobnjak, pa Bogdan. Poslednji Bjelica. Pravac Majami. Ni na sunčanoj Floridi ga nije ogrejalo šampionsko sunce. Ipak, Nemanja je nastavio da sanja NBA titulu, a iz tog sna ga nisu probudile ni bogate ponude evropskih timova.

Rešio je da ostane u NBA, da se preseli u San Fransisko... Prvi put posle mnogo godina obukao je dres za epizodiste, ali sa ulogom vrednim šampionskog prstena, pre svega poštovanja saigrača i rivala, što najbolje svedoče reči uslovno rečeno tragičara velikog finala Džejsona Tejtuma: Tog momka u silnim zemljma zovu 'Profesor Važan šut', ali njegova odbrana je bila ključna u važnim trenucima ove serije. I ne samo ove, već i protekle protiv Dalasa Luke Dončića, gde zaista napravio iskorak i natera Stiva Kera da javno prizna kako žali što nije ranije pustio momka iz novobeogradskih blokova da igra više. Sada Nemanja Bjelica nosi epitet heroja iz senke, nekog ko je uradio enorman posao, mnogo "malih" velikih stvari kako bi Golden Stejt danas slavio sedmi šampionski prsten u istoriji franšize.

Znate već kako se završila ta serija u kojoj je sporednu, ali to ne znači nevažnu ulogu, imao Milojević. Posle višegodišnjeg predavanja za katedrom Mege momcima koji su se kasnije otisnuli u NBA (Jokić, Marjanović, Simonović...) prošlog leta je i sam odlučio da ode u najjaču ligu na svetu. Ne samoinicijativno, već na Kerov poziv, tada vlasnika osam šampionskih prstena kao igrač i trener. Nije pretencizno reći da mu je upravo srpski strateg, baš u radu sa centrima po kome je poznat i priznat u Evropi, pomogao da stigne do devetog... Uostalom, nije tajna da je njegov trenerski um pomogao ekspresnom razvoju Kevona Lunija, te daljoj adaptaciji Džejmsa Vajzmena, Džonatana Kuminge, pa i Drejmonda Grina.

Malo li je?