Miloš Teodosić: Najjača Zvezda u istoriji? Ne znam, ne bih da budem euforičan… Dugo sam priželjkivao da dođem

Dugo su navijači Crvene zvezde zazivali Miloša Teodosića i – konačno dočekali da jedan od najvećih srpskih košarkaša obuče crveno-beli dres. Sredinom jula došlo je do “detonacije” na Malom Kalemegdanu, nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije postigao je dogovor sa beogradskim klubom, pronašao je zajednički jezik sa sportskim sektorom i rukovodstvo, i već tada su počele licitacije da li je ova Zvezda najjača u istoriji.

Crveno-beli su ispunili veliku želju, ali i sam Miloš Teodosić. Priželjkivao je da dođe u klub za koji navija, i to poprilično dugo. Prvog leta kada nije imao ugovor i bio vezan za drugi klub brzopotezno je utanačio detalje saradnje sa predsednikom Nebojšom Čovićem i stavio se na raspolaganje Dušku Ivanoviću. Do sada je imao priliku da igra samo pripremne utakmice, ali i to će se uvbrzo promeniti, koliko već početkom oktobra.

Tek tada će igrač koji spada među najkreativnije košarkaše u ovom veku zapravo steći pravi osećaj da je deo Zvezde.

“Možda još nemam pravu sliku, jer nije odigrana nijedna zvanična utakmica, prvenstvena. Jači utisak ću imati posle prvih utakmica. Iz godine u godinu je bilo priča i dogovora, i dogovor je bio sa predsednikom klubom da ove godine dođem. Za dva minuta smo se dogovorili. Srećan sam, znam da nas čeka mnogo rada, nervoze i svega što ide uz to, ali treba da se fokusiramo na nas i našu igru, i tada će rezultat doći”, rekao je Miloš Teodosić za klupski sajt i dodao:

“Ovo je možda bila i prva godina u karijeri da nisam imao ugovor i vezan za klub u kome sam završio sezonu, pa samim tim nije postojala nijedna prepreka da dođem u Zvezdu”.

Giedraitis: Trener nek odluči koja sam napadačka opcija, od mene očekujte borbu za svaku loptu

Luka Mitrović: Od Teodosića da očekujemo neočekivano, da nam njegova dodavanja ne prolaze kroz uši

Nemanja Nedović je rekao da je ova Zvezda, kada se pogledaju imena, verovatno i najjača u klupskoj istoriji. Možda i nije pogrešio, ali Miloš Teodosić nije želeo da ide toliko daleko.

“Iskusna smo ekipa sa iskusnim trenerom. Da li je to najjača Zvezda – to ne znam i u to ne bih ulazio. Samo ću ponoviti: na nama je da radimo što bolje, da se koncentrišemo i uz pomoć navijača, publike koja će nas podržavati, treba da otvorimo sezonu što je moguće bolje i što ranije dobijemo na samopouzdanju, tako možemo da napravimo super rezultat. Ne bih da budem euforičan i da dajem prognoze. Treba da idemo utakmicu po utakmicu, da gradimo i zidamo atmosferu i da na njoj da igramo do maja ili juna”.

Na premijeri u Evroligi protiv Asvela biće emotivno, međutim, srpski plejmejker ne može ni da pretpostavi šta ga čeka.

“Nisam zamišljao do pitanja… Sigurno će biti vrlo emotivno za mene, to je nešto što sam dugo priželjkivao. Navijači će doći i podržati ovu ekipu, koja ima predispozicije da napravi dosta toga. Moraju i oni biti strpljivi, ovo je nova ekipa i biće nam potrebno vreme da se uigramo. Imali smo nekih problema u toku samog pripremnog periodu, pa nije bilo dovoljno vremena koliko smo želeli da treniramo svi zajedno. Ali, kako nama tako i drugima. Od prve utakmice sa Asvelom treba da pokažemo da zaslužujemo da se borimo za nešto veliko”.

(©Starsport)

U klupskoj i reprezentativnoj karijeri osvojio je pregršt trofeja i individualnih priznanja, ali šta je to što Miloša Teodosića i dalje gura napred? Ne odaje utisak nekoga ko se zasitio svega.

“Jedan od motiva sigurno je Zvezda, a drugi da se napravi nešto lepo i veliko sa Zvezdom. Osvajati trofeje u inostranstvu je sjajno, ali osvajati trofeje sa klubom iz Srbije, za koji navijaš je nešto posebno – to želim da osetim i doživim”.

Proveo je 16 godina u inostrantvu i malo šta bi promenio.

“Generalno jesam, sigurno da je tu bilo prilika i situacija da se osvoji još koji trofej. Ali, ne bih menjao mnogo. Za sada je bilo sve zadovoljavajuće”.

Šabaz Nejpir: Teo i ja možemo da napravimo nešto posebno, Jago radi hrpu toga što mi ne možemo

Duško Ivanović pred novu sezonu: Skup dobrih igrača ne znači i dobar tim... Ali imamo napadački bolji tim

Od kada se pojavio, važio je za veliki talenat, ali ga je isto tako kroz karijeru bio glas da je neko ko voli da se proveseli. Mnogi smatraju da bi napravio još bolju karijeru da je bio usredsređen samo na treninge i utakmice…

“Stvarno ne obraćam pažnju i nikada nisam obraćao pažnju, tako da me ne zamara. Možda jesam u nekim trenucima kada sam imao 21, 22 godine, ali maksimalno sam bio posvećen košarci. Dok sam bio u Moskvi bila je jedna prilika kada je Kirilenko došao i rekao: ‘Ajde igraj malo jaču odbranu’. I ja ga pitam: ‘Kirilenko, koliko si imao blokada?’ On kaže: ‘Sedam’. Odgovorim mu: ‘Imao bi nula da sam ja igrao odbranu’. Bilo je segmenata igre koje je trebalo da popravim, da radim na njima, ali opet tako je, kako je”.

Kroz čitavu karijeru voleo je da uzima šuteve u poslednjim sekundama. Nekada su ulazili, nekada ne, no nikada se nije libio da potegne i on bude taj na čija pleća će pasti najveći teret.

“Imaš to u sebi donekle, a opet na tome vežbaš i radiš kroz mlađe kategorije i ceo svoj put. Nisam bežao od odgovornosti, niti sam se plašio, daleko više puta sam promašio, nego pogodio te šuteve. Ali, takva mi je uloga bila, to se očekivalo od mene. Nekada nisam ni bio spreman. Navikao sam da uzimam te šuteve, preuzmem odgovornost i uzmem stvari u svoje ruke”, poručio je Miloš Teodosić i istakao da mu je najdraža uspomena Poljska i ta medalja sa Srbijom:

“Prva asocijacija mi je, ne računajući mlađe kategorije i trofeje sa Železnikom, ta 2009. godina i reprezentacija u Poljskoj, kada smo posle dugo godina napravili lep i dobar rezultat. Ekipa je bila vrlo, vrlo mlada i očekivanja nisu bila ni blizu velika. To je i moja prva promocija na visokom nivou, tako da je to prvenstvo za mene posebno”.

(©Starsport)

Deceniju je kombinovano proveo igrajući za Olimpijakos i moskovski CSKA, da bi u zrelim godinam odlučio da se otisne “preko bare”. Nosio je dres Los Anđeles Klipersa, imao i dobre momente, ali i probleme sa povredama. Možda je odlazak u najjaču ligu na svetu došao prekasno, ali ne bi to bilo to da se u njoj nije okušao.

“Posle 23. ili 24. godine prestao sam da se dokazujem drugima, jednostavno sam se dokazivao samo sebi. Razlog zašto sam otišao u Ameriku bio je da vidim da li mogu, dokle mogu i koliko da igram sa najboljim igračima na svetu. Drago mi je što sam bio tamo, a iz ove perspektive žao što nisam otišao ranije, jer bi moj boravak u Americi bio sasvim drugačiji. Ali, ne kajem se. Ne da se ne kajem, nego mi je drago što sam video sve tamo. Lepo iskustvo, koje me je promenilo na bolje i moj pogled na košarku”.

Velike snove imao je kao i svako dete koje se bavi sportom, međutim, da će baš napraviti ovakvu karijeru...

“Iskren da budem ne. Svi mi koji se bavimo sportom maštamo da podignemo trofej Evrolige, da budemo svetski, olimpijski ili evropski prvak, ili da budeš prvak države… Ali, nisam zamišljao, niti je mašta mogla da mi dobaci dotle da ću imati pristojnu karijeru, da ću između ostalog otići u Ameriku. Stvarno nisam, možda sam skroman”, završio je Miloš Teodosić.