Marina gađa u centar: Mi smo prvakinje, a liga nam nikakva! Ružno... Sigurno bi bila medalja da devojke igraju u Srbiji

Možemo da se busamo u grudi do sutra, teško da ćemo nešto promeniti. Dijagnozu srpskog sporta dao je čovek koga osporavaju kad ne pobedi i hvale (uglavnom) kad ostvari tripl-dabl. Nikola Jokić je samo rekao istinu: mi ne volimo sport, mi volimo da pobeđujemo.

Ne, nije ovo karakteristika samo košarkaša, pre će biti da važi za sve, a naročito žensku košarkašku reprezentaciju Srbije. Aktuelne prvakinje Evrope. Sa najboljim trenerom Starog kontinenta. Kakav je ambijent kreiran u javnosti – ili je izostavljen – svedoči podatak da malo ko u državi zna da već u sredu počinje Prvenstvo Evrope na kome naše devojke brane zlato osvojeno pre dva leta u Španiji.

Zamislite samo kakva bi euforija bila da fudbaleri za tri dana igraju prvi meč na EP. Ili, košarkaši na istom takmičenju. Devojke Marine Maljković maltene niko ne spominje, iako se uglavnom vraćaju sa medaljama. A trebalo bi... Od 2013. samo se jednom desilo da ne završe na pobedničkom postolju. Zato je lestvica očekivanja podignuta visoko, iako je državnii tim drastično podmlađen, bez nekih od glavnih protagonistkinja u minuloj deceniji.

Deluje da se čak i Marina Maljković iznenadila konstatacijom da je grupa na EP sve samo ne za opuštanje.

„Za opuštanje!? Znate kako, kakav god da je sastav, nikad nije bilo potrebe za izgovorima. Grupa je specifična. U njoj je Turska, čija je liga ove godine najjača u Evropi, o čemu svedoči podatak da su finale Evrolige igrala dva turska tima. Mađarska liga ima tri evroligaša u ženskoj košarci. Sad dolazimo do onoga što me boli i što najviše pominjem, mi smo i dalje prvakinje Evrope, a nemamo nikakvu ligu u Srbiji. Jednom nas boli više, jednom manje, čekamo da li ćemo imati sreće da naše igračice raštrkane po svetu odigraju dobre sezone ili ne. Ružna situacija. Meni to stvara probleme i ove godine će nam nedostatak lige napravti ozbiljne probleme. To je prva stavka“, navodi kao i obično, precizno i bez uvijanja, Marina Maljković uoči puta za Sloveniju, koja će zajedno sa Izraelom, do 26. juna organizovati EP.

U poslednjoj proveri pred odlazak Srpkinje su još savladale Kinu 86:55 (Ivon Anderson i Jovana Nogić postigle po 16 poena), što se nadovezalo na kontrole protiv Francuske, te ranije provere sa Novim Zelandom, Belgijom i Crnom Gorom.

„Slika sa priprema je polovična, ali kad bismo gledali samo pozitivno, zamislite kako bi izgledala reprezentacija da je kao nekad, 2010. ili 2011. kad je počinjala da niže uspehe, dok je bio Paritzan... Zamislite kako bilo da su ove devojke podeljene u dva ili tri najjača klub u zemlji, da sa njima mogu da radim godinu dana. Onda bismo mogli da donosimo medalje sa svih takmičenja, sigurno! Iako smo vlasnici zlata iz Valensije, idemo na ovaj turnir kao autsajderi. To je prava reč, čista istina, ali se ne dovodi u pitanje da ćemo da grizemo kao pit bul terijeri“.

Katarina Zec, Aleksandra Crvendakić i Jovana Nogić (© MN Press)

Kakav će biti kvalitet takmičenja pitanje je posle kojeg Marina dodatno uzdiše. Čini se, s razlogom.

„Favoriti su Belgija, Španija, Francuska, Turska, Mađarska igra dobro... Biće kvalitetne košarke. Zato me boli što, praktično, nemamo žensku ligu. Pogledajte WNBA, uživa neverovatnu pažnju, otvoreno najavljuje da neće više puštati igračice, znam to, neke od najboljih košarkašica sveta imala sam u Fenerbahčeu. Pazite, kad smo gostovale u Tuluzu nije bilo slobodnog mesta u hali, iako te Francuskinje dobijamo redovno poslednjih desetak godina. U Turskoj su dvorane krcate. Ubeđena sam da ženska košarka i ove devojke zaslužuju da ispunjene hale. Ne samo one, već ženski sport generalno, poput odbojke i mnogih drugih. Nisam sebična, ne pričam samo o svom sportu. Bitno je da nam dečica i roditelji budu u halama, da stvaramo porodičnu atmosferu. Ne sumnjam da bi to moglo da se desi, sa pravim navijačima“.

Srbija će u grupnoj fazi imati za rivalke Turkinje, Slovakinje i Mađarice, a opšta je procena da bi prvi meč, protiv Turske, mogao da reši pitanje plasman u četvrtfinale.

„Turska je dovođenjem Teire Mekauena (iz Dalasa, op. au) postala još jača. Reč je o dominantnoj igračici. Ove moje iz Fenerbahčea, kao najbolje na svetu, nisu uspele da je zaustave. Naša deca, a selekcija nam je potpuno podmlađena, imaće velikih problema. Naše devojke će se suočiti sa onima koje su igrale finale Evrolige. Malo o tome može da kaže Aleksandra Crvendakić, ali malo, dok su Mina Đorđević i Ivana Raca učile. Za dobrobit reprezenatcije i njihov napredak išle su da nose torbe najboljim igračicama sveta i da uče. To je najbolji pokazatelj kakva nas utakmica čeka. Mi nemamo nijednu košarkašicu koja igra na tom nivou“.

Na vrlo zanimljiv podatak ukazuje i selektorka Srbije.

„Dva poslednja evropska prvaka u klupskoj košarci su iz država čije su reprezentacije u našoj grupi: mađarski Šopron i turski Fenerbahče. Vidite koliko je teška“.

Mada, na našoj klupi sedi Marina Maljković. A kad ona drži čas onda mnogi slušaju. Nevezano od životne dobi.