Lekcije iz Istanbula važne za dalju nadogradnju Zvezde

Nijedan početak nije lak. Svako ko vam kaže suprotno laže ili nikada nije dao celog sebe u nekom projektu. A, kada radite u sportskim kolektivima kakvi su Crvena zvezda ili Partizan, tek tada shvatite šta znači kada se sudare realne mogućnosti sa ponekad nerealnim očekivanjima. Kada se samo pobede broje, a kroz poraze se provlači gotovo tragična nota.

Crvena zvezda sinoć u Istanbulu nije uspela da nadigra Efes. Takvom ishodu potajno su se nadali samo najveći optimisti, mada suštinski niko u navijačkom jezgru nije znao šta tačno može da donese gostovanje sadašnjem vladaru evropske košarke. Konačni ishod ukazuje na rutinsku pobedu Efesa, mada svako koje izdvojio dva sata kako bi u direktnom televizijskom prenosu ili sa tribina Sinan Erdem Doma ispratio dešavanja mogao je da vidi da se ekipa Ergina Atamana dobro pomučila kako bi iščupala pobedu.

Nije jučerašnji okršaj Efesa i Crvene zvezde merilo realnih kvaliteta oba sastava. Oba kluba su i dalje u fazi uigravanja jer su dobar deo priprema radili bez reprezentativaca koji tek sada hvataju zalet što je uvek nezgodna stvar sama po sebi. Nije za očekivati da će u takvim okolnostima i jedni i drugi biti iole blizu optimalne forme, a zbog povreda nisu svi još u stroju.

Ponedeljak, 18.00: (1,30) Crvena zvezda (16,0) Budućnost (3,90)

Domaćin je nastupao bez ponajboljeg igrača Šejna Larkina i njegovo odsustvo se jeste osetilo, mada ne u toj meri kao izostanak Nemanje Nedovića i Ognjena Dobrića u redovima gostiju. Logično, jer Ataman na raspolaganju ima roster nakrcan zvezdama, od Vasilija Micića i novajlije Vila Klajburna, preko još dvojice tek potpisanih asova Anta Žižića i Akilea Polonare, do starih kajli Rodriga Bobue, Ilajdže Brajanta, Brajanta Danstona... Vladimir Jovanović takav luksuz u svlačionici – nema. I to nije nužno negativna stvar, samo je pokazatelj ozbiljne razlike u finansijskoj moći dva kluba.

Crvena zvezda je protiv Efesa pokazala neke dobre stvari, kao i neke elemente na kojima će se nesumnjivo mnogo raditi u narednom periodu kako bi sve došlo na svoje. Gledajući odnos snaga na papiru ni ubedljiv poraz ne bi predstavljao iznenađenje, ipak Crvena zvezda je bila konkurentna Efesu gotovo 30 minuta, pre nego što je platila danak neiskustvu i izostanku dovoljno valjanih opcija u napadu, pogotovo u bekovskoj liniji koja je unapred bila desetkovana pomenutim izostancima Nedovića i Dobrića. Ni bekovi koje je trener Jovanović imao na raspolaganju nisu uradili previše da rasterete svoje visoke igrače.

Džejlen Adams na susretu sa Efesom (©Star Sport)

Džejlen Adams je posle dobrog starta i ubačenih pet uvodnih poena na startu ostao na ukupno devet, odnosno samo dva poena u drugom poluvremenu i to sa linije slobodnih bacanja. Nije uspeo da zapreti u završnih trinaest i po minuta utakmice što je dodatno opteretilo spoljnu liniju jer, ne treba zaboraviti da je Amerikanac doveden kao najbolji strelac i MVP australijske lige. Dakle, neko ko može i treba redovno da isporučuje svoju dozu poena, te da uz to razigrava saigrače.

Nema dileme da će mu prelazak iz australijske u evropsku košarku teže pasti nego što je možda i sam očekivao, zato je Stefan Marković uz njega stalno, da mu pomogne da tranzicioni period prođe što bezbolnije. Kao i Nikoli Topiću koji je svoje prve evropske minute odradio bez straha i treme, što može da bude samo veliki podsticaj za dalje. Jedini preostali bekovi u rotaciji bili su Stefan Marković, Nikola Ivanović i Nikola Topić. Zajedno su skupili devet poena i sve ih je ubacio crnogorski reprezentativac iako je sa distance šutirao mršavih 1/6. Isto kao i Adams.

Najveći problem u napadu Crvena zvezda je osetila na startu treće deonice, kada je fokus Efesove odbrane bio na zaključavanju reketa. U poluvremenu je Ergin Ataman očigledno suflirao igračima da po svaku cenu izbace crveno-bele iz zone najbliže košu i to je uradio iz jednostavnog razloga – Crvena zvezda u svojim redovima nije imala nijednog čistokrvnog šutera. To možda, mada tek će se videti da li je to realno u evropskim okvirima, može da bude Džejlen Adams, ali kako on nije mogao da pogodi ništa osim prvog šuta na utakmici, nije predstavljao realnu pretnju. Iz toga je Crvena zvezda počela više da greši, da usložnjava napade dodavanjem više, a kada bi nestalo opcija usledio bi šut bez očekivanog ishoda ili - greška.

Stefan Lazarević je dvaput lepo iskoristio otvorene pozicije da poentira sa distance i on je jedini uspeo da pogodi više od jednog šuta. Adams, Lazić, Ivanović i Bentil su to uradili po jednom. Još je veći problem bio taj što se Zvezda opredelila da šutevima drži korak sa Efesom, iako je u celom drugom poluvremenu ubacila samo dve trojke. Obe u trećem kvartalu, preko Bentila na startu i Lazarevića sredinom četvrtine.

Dok se Efesova igra uglavnom svodila na individualna rešenja Micića, Klajburna i Bobue, Crvena zvezda je svoje koševe gradila timskom igrom. Dobrim pregledom igre Marković i Ivanović kreirali su situacije za svoje visoke igrače, dok je poveznica između spoljne i unutrašnje linije bio Luka Mitrović koji je sam podelio pet asistencija. Dvojica plejmejkera imali su ih zbirno osam, a Adams – nijednu.

Jovanović nije uspeo da pobedi na evropskom debiju, nisu ni njegovi prethodnici

Promenjen termin utakmice Monako - Crvena zvezda

Zvezda ima centre koji mogu da donesu lake poene na iskustvo Bena Bentila, atletiku Hasana Martina i talenat Filipa Petruševa. Svi oni moraće kroz sezonu da podignu kvalitet za oktavu više. Bentil se dosad pokazao kao neko ko savršeno funkcioniše ne samo u granicama reketa, već i kao neko ko može da se izvuče spolja i ispali za tri poena. I naravno – pogodi. Uz već pomenuti hitac s početka drugog dela, Bentil je u prvoj četvrtini imao situaciju kada je Amata Mbaja navukao na faul pri šutu s distance. Pogodio je dva od tri slobodna bacanja, ali je sasvim jasno da se i svojim protivnicima uvukao pod kožu jer je vremenom izrastao u sasvim solidnog i pouzdanog šutera van polukružne linije.

Martinu i pogotovo Petruševu biće potrebno vreme da prvo nadoknade izgubljeno vreme u svojim prethodnim klubovima i izgrade samopouzdanje potrebno za najviši nivo košarke. Martin je imao svojih momenata prošle godine kod Jorgosa Barcokasa u Olimpijakosu, mada sve na prekide, dok se na Petruševu ozbiljno vide tragovi manjka utakmica i minuta tokom 2022. godine. Više od dva meseca nije ga bilo na parketu u dresu Efesa pred kraj prošle sezone, a posle boravka sa reprezentacijom Srbije na pripremama za Evrobasket nije dobio mogućnost da od početka bude sa Crvenom zvezdom i uigrava se za takmičarsku 2022/23.

Sinoć je imao nekih dobrih poteza kroz saradnju sa plejmejkerima i lepo je čitao situacije, ali je naterao publiku da više gleda u kolonu izgubljenih poseda, kojih je imao čak pet. Lopte je gubio na polasku u dribling, dvaput mu se ista odbijala od noge, delio je nerezonska dodavanja, ali sve je to posledica već pomenutog deficita minuta. Nekadašnji MVP Jadranske lige izgubio je sezonu u Efesu i sada mora prvo sve da nadoknadi pre nego što bude potpuno koristan ekipi.

Crvena zvezda ima solidnu polaznu tačku. Centarska linija nakrcana je kvalitetom kojem tek treba dodati Miroslava Raduljicu i Dalibora Ilića. Spolja se čekaju Nedović, Dobrić i Holand, koji juče nije ulazio na teren. Trener Jovanović tražio je da vidi napredak i dobio ga je, ali je Crvena zvezda još daleko od onoga što se traži i negde očekuje.

Zvezda iz Istanbula ulazi u paklen raspored: Šest mečeva, četiri gostovanja, dva ABA derbija

Važne su istanbulske lekcije, još će biti bolje ako se iz njih izvuku pouke za dalju nadogradnju. Ne treba, ipak, zaboraviti, da je utakmica sa Efesom bila prva evroligaška u karijerama Vladimira Jovanovića, Džejlena Adamsa i Nikole Topića, da je stručni štab takođe nov u svemu ovom bez obzira na prisustvo Marka Simonovića koji se tek latio trenerskog posla. Zato treba imati dodatno razumevanje.

Nije sve bilo loše, naprotiv. Već protiv Budućnost može da bude mnogo bolje.