KK Radivoj Korać proslavlja pola veka postojanja - Priča o ljubavi, legendama, muzici i Rodama

Košarkaški klub Radivoj Korać koji nosi ime po čuvenom Žućku, osnovan je 1972. godine na inicijativu mladih košarkaških entuzijasta. Pola veka kasnije i dalje stoji. Ponosan na brojne titule ženske sekcije, pređen dugačak put, stvaranje velikog broja zaljubljenika u igru pod obručima. Jedan je od simbola beogradske, srpske, pa i jugoslovenske košarke, a danas će u čast velikog jubileja održati Svečanu akademiju.

O tome kako je klub nastao, a onda i svih ovih godina opstao, razgovarali smo sa jednim od pomenutih entuzijasta i košarkaških zaljubljenika - predsednikom Draškom Brajovićem. O svojim počecima u klubu govorio je i srpski stručnjak Oliver Vidin, danas trener Zjelone Gore, kao i čuveni muzičar Dejan Cukić - još jedan veliki ljubitelj igre pod obručima, koji je svojevremeno branio boje kluba i uz njega ostao do danas.

'Korać' je osnovan je 2. juna, 1972. godine u glavnom gradu Srbije.

"Bilo je to vreme ekspanzije košarke posle uspeha na u Ljubljani 1970. kada smo osvojili titulu svetskog prvaka. Tada je nikao niz malih beogradskih klubova, gde je svaka mesna zajednica imala košarkaški kolektiv", priča predsednik Draško Brajović za Mozzart Sport.

Počeci su bili gotovo filmski.

"Iz Amerike sam doneo košarkašku loptu i društvo iz kraja sa malog fudbala uputilo se na basket. Počeli smo da igramo 'tri na tri'. Skupio sam u januaru ekipu, osvojili smo prvo mesto na turniru moje ulice. Nije bilo u blizini terena za basket, pa smo išli preko autoputa gde se nalazilo napušteno omladinsko naselje.. Tu su bile neke konstrukcije, koje smo u martu doneli na parking solitera i počeli sa basketom. Onda su nas prijavili, pa smo se zainatili i rešili da napravimo klub".

Veliku pomoć Brajović i drugovi imali su u velikanu jugoslovenske košarke.

"Sticajem okolnosti u zgradi u kojoj sam ja stanovao živeo je i legendarni Nebojša Popović. On je po vokaciji bio novinar, a pošto se novinarstvom bavio i moj otac, privatno su se poznavali i družili. Rekao sam mu da želim da napravim klub, a on je izrazio želju da pomogne".

Klub je na kraju imenovan po - komšiji.

"Kada je došlo pitanje imena, mislio sam da ćemo se zvati Romantičari, on je rekao Radivoj Korać. Znao je da je Korać živeo 100 metara od nas, na početku njegove ulice. Praktično nam bio komšija. Porodica je dala saglasnost i u junu 1972. godine smo osnovali klub".

Što se tiče rada u muškim selekcijama, 'Korać' je danas posvećen radu sa mlađim selekcijama.

"Beogradske lige su počele 1973. godine. Muška selekcija je u naredne dve decenije bila prioritet. Najveći uspeh u drugoj polovini 80-ih bio je plasman u Drugu srpsku ligu. To je prvi put kada smo iz Beogradske lige ušli u takmičarsku sezonu koja traje od jeseni do proleća. Dolaskom 90-ih počela je da se gasi seniorska košarka, paralelno smo već krenuli da radimo sa mlađim kategorijama, juniorI su napravili prelaz kada je sve krenulo nizbrdo i onda smo se okrenuli radu sa mlađim selekcijama".

Veliku ulogu u stvaranju sistema za rad sa talentovanim igračima imao je dugogodišnji igrač OKK Beograda, a kasnije i njegov funkcioner Zoran Gavrilović. Ubrzo je osnovana i ženska sekcija, po kojoj je klub danas prepoznatljiv.

"Preuzeo je ulogu predsednika i klub je krenuo u ekspanziju mlađih kategorija. Tada je osnovana i ženska selekcija. Veliki uspeh postigla je 1999. kada je osvojila tri titule u mlađim kategorijama. U tom periodu smo se sa mlađim kategorijama Hemofarma žestoko borili za titule i 1999. smo im dali samo jednu".

Košarkašice ŽKK Radivoj Korać (Foto: korac.rs)

Košarkašice Koraća osvojile su brojne pehare u mlađim kategorijama, ali su i seniorke bile više nego uspešne. Tri puta su osvajale titulu šampiona Srbije, jednom kup, a 2014. godine i najsjajniji trofej u regionu.

"Nastavili smo potom da radimo sa tom koncepcijom i 2002. godine ušli u novu dvoranu, koja je u to vreme bila jedna od najboljih školskih dvorana u Beogradu. Pojavile su se nove generacije, a 2005. godine u saradnji sa ženskim klubom Kovin pravi se kvalitetna selekcija kadetkinja, koja potom osvaja titulu prvaka Srbije i Crne Gore. Ona je bila nukleus, projekat ženske seniorske ekipe je zaživeo i nastavio dalje. Potom su napravljeni vrhunski rezultati, osvojena je i titula u ABA ligi".

Klub je počeo sa basketom tri na tri, a krajem 90-ih obnovljen je teren u Južnom bulevaru, bespravno porušen 1992. godine.

"Oko terena je burna istorija. Zadruga je u sklopu izgradnje celog bloka htela na njegovom mestu da pravi garaže. Sve je porušeno i te slike i ta borba su mi ostale urezane. Uspeli smo 1998. godine zahvaljujući advokatima, pravnicima iz kluba, nekim sagračima i roditeljima naše dece da ga odbranimo. U vreme akcije Koka-kole i Peđe Stojakovića sa Sprajtom i tih nekih turnira, ušli smo u taj projekat i tako dobili teren, napravili tribine, svlačionice i sve renovirali. Utrošili smo više stranica papira nego kubika materijala da se ovaj teren izgradi, što reče moj prijatelj advokat".

Vrpcu je nakon velike borbe i renoviranja presekao Nebojša Popović.

"Sećam se njegovog izraza lica, imao je čast i zadovoljstvo da na mestu koje je 30 metara udaljeno od onog na kojem je sve počelo, otvori pravi stadion za 'tri na tri'. Tako je taj teren od starta imao posebnu draž i vremenom je dobio identitet, kao nešto što vredi u širem kurtulorškom i urbanom smislu, prostor na kojem se kroz basket stvara pozitivna energija".

Koraćev teren je vremenom premašio granice košarke.

"Taj prostor živi košarkaški život u širem smislu. Sticajem okolnosti 'tri na tri' je danas zvanična kategorija u kojoj smo bili prvaci sveta, pa ima i vezu sa ozbiljnom košarkom. Društvene aktivnosti vezane su za širu sferu košarkaškog sporta. Nosioci smo sećanja na lik i delo Radivoja Koraća. Kada mu je majka preminula pre desetak godina, njegov rođeni brat nam je ostavio kao legat svu porodičnu ostaštvinu i uspomene. Uključujući i gramofonske ploče, a poznato je da je on prvi doneo ploču Bitlsa u Radio Beograd".

Žućkova levica koja se tradicionalno dodeljuje pobedniku Kupa Radivoja Koraća (Foto: MN Press)

Na pomenutom prostoru se redovno održavaju i "Koraćevi dani".

"Teren je postao nosilac brojnih akcija tokom ove 24 godine. Osim 'tri na tri' basketa, postavljena su dva pomoćna koša za mini basket. Drugog juna svake godine OKK Beograd kao njegov matični klub i KK Korać se u ime velikana okupljaju da polože cveće na grob. Simbolično su počeli i "Koraćevi dani", koji su ove godine u znaku velikog jubileja. Igrali smo utakmice i 1999. godine, držali "Koraćeve dane" u vreme bombardovanja. Tada je Partizan došao sa pionirskom selekcijom. Uprkos svim tim nedaćama, košarka je bila pokretač pozitivne energije i u tako teškim situacijama".

Zahvaljujući jednoj od najpopularnijih domaćih serija dobio je i kulturološki značaj.

"Postao je prepoznatljiv i nakon snimanja serije "Vratiće se Rode". Kafić u kojem se dešava radnja tokom prvih pet epizoda i u kojem se odigravaju neke ključne scene koje su ostale upamćene kod mlađih generacija napravljen je na našem terenu za potrebe snimanja. Dolaze tako i ljudi koji nemaju veze sa košarkom i onda primete da su "Rode" snimane ovde. To je ušlo u sećanje šire populacije kao ambijent koji se prepoznaje zbog popularnosti serije", istakao je u razgovoru za Mozzart Sport Draško Brajović.

KK Radivoj Korać vezan je i za brojna poznata imena iz jugoslovenske i srpske košarke. Počevši od prvog trenera Branislava Novičića, zatim Vlada Đurovića koji je prvu iskustvo u seniorskoj košarci stekao upravo u ovom klubu. Kroz Korać je kao igrač, a potom i kao trener mlađih selekcija prošao Oliver Vidin, danas strateg Zjelone Gore. Osim njih u klubu je kao igrač, a potom i trener ženskih timova bio sadašnji selektor U20 reprezentacije Srbije Miloš Pavlović. Igrač Koraća bio je i nekadašnji selektor i osvajač zlatne i srebrne medalje na evropskim šampionatima sa U18 reprezentacijom Srbije Aleksandar Bućan.

Oliver Vidin: Imam novu ponudu Zjelone Gore, mogao bih da se vratim samo u nekoliko klubova sa Jadrana

Vidin je sa samo 17 godina dobio priliku da uči trenerski zanat u klubu. Kasnije je radio u nekoliko reprezentativnih selekcija sa velikim uspehom. Kao pomoćnik je sa juniorima bio prvak Evrope u Madridu 2007. godine, prvak sveta u Manhajmu 2000. godine. Put ga je potom odveo u inostranstvo gde je radio u Slovačkoj, Finskoj i Poljskoj. Dva puta je bio šampion Slovačke sa Interom iz Bratislave. Sve je ipak počelo u Koraću.

"Išao sam u Ribnikar u školu, tamo je bila organizovana košarkaška sekcija u okviru škole, što je na neki način bila školica OKK Beograda. Bilo je to više rekreativno, a kada sam počeo da treniram ozbiljnije sa 13 godina, to je bio Korać. Kao igrač sam u mlađim kategorijama, pod vođstvom Draška Brajovića bio do 17. godine. Potom sam počeo kao pomoćni trener u pionirima Zvezde, ali sam tu proveo samo šest meseci. Potom me je Draško pozvao u Korać. Tu sam počeo kao glavni trener i do dana današnjeg to ostao, izuzev sezone u Vizuri", rekao je Vidin za Mozzart Sport.

Radio je sa dečacima starosti 10-11 godina, a sa 18 godina ih je vodio i na pripreme.

"Prva generacija koju sam trenirao su bili igrači rođeni 1984. godine u Koraću. Bila je to grupa sjajnih momaka koji su odrastali devedesetih godina uz uspehe naše reprezentacije i svi su mnogo voleli košarku. Za mnoge iz te generacije znam da i danas ne mogu bez košarke jer smo u kontaktu, a neki su i ostali u košarci na drugačiji način. Ima njih par koji su preko leta trenirali sami od 5-6 ujutru do početka treninga koji je bio u 10. Siguran sam da im je to izgradilo karaktere i učinilo da budu ljudi kakvi su danas".

Brojna lepa sećanja ga vezuju za KK Korać.

"U klubu je tada radio pokojni trener Raičević, koji je dostao pomagao. Kao i gospodin Gavrilović, koji mi je dao kao treneru kluba mogućnost školovanja, jer je u to vreme bilo dosta skupo da se pohađa Viša trenerska na DIF-u. U to vreme mi je finansirao školovanje preko kluba, na čemu sam mu veoma zahvalan. To mi je omogućilo da završim studije i potom dobijem licencu".

Dejan Cukić (Foto: MN Press)

Još jedno poznato lice, ali ne iz sveta košarke, već kao istaknuti muzičar, Dejan Cukić, sa ponosom je nosio dres Koraća u jednoj od prvih generacija.

"Veliki je ljubitelj i poznavalac košarke. U jednom trenutku sam u šali rekao da je mrtva trka da li više zna košarku ili muziku. Kada smo devedesetih godina pravili turnir tri na tri, koji je bio prikazivan na televiziji, učestvovale su seniorske ekipe Zvezde, Partizana, IMT-a, OKK Radničkog... Dolazili su Boban Janković, Dabić, Nikolić, Koprivica je igrao za IMT. Nakon toga je bila revijalna utakmica glumaca i pevača. Igrali su Čutura, Cukić, kao i pokojni Saša Tijanić koji je isto jednu sezonu nosio dres Korać", prisetio se Brajović.

Detaljnije nam je o svojoj povezanosti sa klubom pričao i Cukić.

"To su moji drugari iz kraja i gimnazije. U Korać sam ušao u veteransku ekipu. Kao klinac sam trenirao najpre u Radničkom, pa u Zvezdi. Potom sam prešao na muziku i prestao da se bavim time. Devedesetih su me nagovorili u tim koji je napravljen za čuvenu beton ligu, ali je bio veearanska varijanta. Kasnije sam ostao vezan za klub", priča naš poznati muzičar za Mozzart Sport.

Uvek se rado seti perioda provedenog u Koraću.

"Pamtim po dobroj zabavi. Nismo imali neke velike takmičarske ambicije. U tom trenutku je klub bio okrenut pravljenju kvalitetnog ženskog tima i to je rezultiralo ozbiljnim rezultatima. Što se tiče muškaraca bila je fina omladinska škola, a prvi tim je služio da se mi povremeno istrčimo".

Jasno mu je kako je klub uspeo da opstane čitavih pola veka.

"Ime je obavezujuće. Atmosfera u klubu je uvek bila zasnovana na entuzijazmu i ljubavi prema košarci, a ne na trci za velikim rezultatima i novcem. To je bio ključ opstanka".

I danas je u kontaktu sa ljudima iz KK Radivoj Korać.

"Kolena više nisu mogla da izdrže, pa nije dolazilo u ozbir igranje, te smo se često družili. To su moji dobri drugari i dan danas se čujemo, ponekad vidimo", zaključuje u razgovoru za Mozzart Sport Dejan Cukić.