Kako FMP nađe dobrog stranca? Gledaš loše utakmice, zoveš i saigrače i rivale... Idealno da ima ženu

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Niša)

Kada je žrebom odlučeno da se na istoj strani kostura nađu Partizan Mozzart Bet i Crvena zvezda, postalo je jasno da će četvorka iz druge polovine, pre svega Mega i FMP Železnik dobiti mogućnost da nešto lakšim putem dođu do finala. Tačnije, ne preko leđa jednog od dva večita rivala.

Šta bi u prvom ovosezonskom meču za trofej moglo da se dogodi, teško je predvideti, ali ako pitate trenera Pantera Nenada Stefanovića, on se vodi onom, dobro poznatom mantrom: “Prvo skoči, pa reci hop“.

“Da li ima lakšeg puta do finala u Kupu...“, smeje se Stefanović na startu intervjua za Mozzart Sport i nastavlja:

“Žreb je takav da svi u drugoj polovini žele do finala, što je sasvim legitimno. Ne volim da gledam previše unapred, čeka nas teška utakmica već u četvrtfinalu, protiv ekipe koja je u vrhu KLS, igra jako dobro uz iskusne igrače koji su nastupali u ABA ligi. Maksimalno ozbiljno se spremamo za ovaj susret, kao da je klub iz ABA lige u pitanju. To je jedini pravi, ispravan način. Idemo tamo da probamo što duže da se zadržimo“.

Zaključno sa prošlogodišnjim utakmicama u četvrtfinalu, statistika je pokazala da je jaz između KLS i ABA klubova prilično veliki. Šta pravi toliku razliku?

“Ako se setimo, bilo je ranijih godina utakmica gde su mogla da se dogode velika iznenađenja. Gledajući kvalitet i nivo talenta razlika nije velika, ali u fizičkim i atletskim predispozicijama... To je ono što razdvaja nivoe. To se vidi kada igramo protiv nekih klubova nižeg ranga, a onda izađemo na parket protiv Crvene zvezde. Eto, nedavno smo igrali protiv Budućnosti, gde smo realno bili inferiorni, a onda su otišli u duel Evrokupa protiv Pariza, gde su izgledali inferiorno“, kaže Stefanović i dodaje:

"Što se kupa tiče, ne kaže se tek tako da je specifično takmičenje. Eto, mi smo prošle godine otišli na kup u skromnom sastavu i igrali na jednu loptu sa Partizanom, što verovatno niko nije očekivao“.

Koliko je iskustvo od prošle godine uticalo na mlade igrače u ekipi i koliko im znači što mogu u FMP da dobiju šansu koju, realno, ne bi mogli u Crvenoj zvezdi ili Partizanu?

“Kao igrač bio sam u KLS ekipama i u toj situaciji lepo ti je da dođeš i budeš deo takmičenja. I sada kada gledam košarkašku atmosferu koja vlada tamo tih nekoliko dana, kada dođeš i prošetaš gradom poželiš da ostaneš što duže tamo. Oseća se košarka u vazduhu. Što se mojih igrača tiče, iskustvo je veliko. Šaranović je polufinale igrao 33-34 minuta, čuvao Pantera, Manojlović je debitovao... Osetili su teren i sada će verovatno imati još veću ambiciju da se pokažu. Uvek razmišljamo o onom što treneri često kažu, budeš u situaciji da za tri dana uzmeš trofej. Od toga ne može da postoji veći motiv“.

KAŽU DA JE SAD FMP JAČI NEGO PROŠLE SEZONE, ALI...

Nenad Stefanović (©MN Press)

Prošle godine košarkaška javnost bila je pozitivno iznenađena rezultatima FMP u svim takmičenjima, pre svega što je ekipa stigla do plej-ofa ABA lige. Da li ljudi uopšte treba da budu iznenađeni pozicijom u kojoj se nalazite?

“Kompliment je za nas kada ljudi kažu da nismo iznenađenje, ali i obaveza više. Prošle godine, objektivno, sam početak sezone bio nam je lak da iznesemo pritisak jer ga nije ni bilo i niko ništa nije očekivao. Sada, kada je došla ova sezona gde smo ipak nešto napravili i postavili granice ispod koje ne smemo, bilo je dosta teže. Svi su prokomentarisali da je sada tim dosta kvalitetniji od prošlogodišnjeg. Rekao bih da su imena zvučnija. Za Frejzera koji debituje u Evropi niko nije mogao da kaže da je bolji od Brajsa Džonsa, niti da pretpostavi. Dženkins je došao iz pauze od godinu dana... Zato bih više rekao da su momci koji su ostali od prošle godine dosta napredovali i pomogli da sada brže uđemo u takmičarski ritam“.

A da li je i koliko sada teže da se nosite sa situacijom?

“Sada je svakako dosta teže, ali je rezultat koji smo ponovili zato još i veći. Prošle godine, posle početka drugog dela, bilo je jasno da ćemo verovatno biti šesti, sada smo i dalje aktivni učesnici za treće mesto. Što je, kada znamo sa kim se borimo, izuzetno dobro. Zato bih ocenio dosadašnji tok sezone kao vrlo uspešan“.

Kako tebi kao treneru izgleda kada uporediš prošlu i ovu godinu?

“S jedne strane mi je lakše, pošto sam drugu godinu u klubu. Unutar sistema smo izgradili međusobno poverenje, dobar deo igrača znam, znaju i oni mene, šta tražim od njih. Osećamo se bolje. Naravno, pritisak je veći kada imaš očekivanja. Zato i kažem da su nam najlakši mečevi protiv Zvezde i Partizana, gde niko ništa ne očekuje od tebe. Opet, kada dođe utakmica kod kuće sa, recimo, Cibonom, razmišljanja su da je poraz katastrofa (smeh), iako ne treba da bude tako“.

S obzirom da vodite mlad sastav, verovatno vam dosta znači raspored sa jednom utakmicom nedeljno, zbog prilagođavanja treninga i odmora?

“Dosta znači, tu nema priče. Mi samo možemo da nagađamo kako bismo se snašli u ritmu sa dve utakmice nedeljno. Pošto sam uvek optimista, verujem da bismo se snašli dobro jer bismo prilagodili treninge. Ni takmičenje koje smo mi želeli da igramo nije toliko zahtevno, na dve nedelje bude vanredno kolo. Nama raspored sa jednom utakmicom znači i zbog toga što, na primer, kada smo igrali sa Cibonom, mogli smo da ih skautiramo jer su oni prethodno imali dva meča u pet dana. Opet, znači i za mlade igrače, jer imamo dovoljno vremena i za individualni rad, da gledamo utakmice i treninge, da sve to analiziramo... Iskreno, verujem da u ovo njihovom uzrastu nije dobro da samo budu u ritmu utakmica. Ali nadamo se da ćemo imati više utakmica sledeće sezone“.

Bili ste i ove sezone nadomak plasmana u FIBA Ligu šampiona, šta bi za sve u klubu predstavljalo povratak u evropska takmičenja?

“Veliki korak napred. To je glavni razlog zašto smo se uopšte prijavili za kvalifikacije. Potvrdii smo dobrim igrama u ABA ligi da smo spremni za taj iskorak. Srpski tim dugo nije igrao Ligu šampiona, vidimo sebe u tom takmičenju, ljudi iz Fibe takođe blagonaklono gledaju ka nama jer dolazimo iz zemlje košarke. Ali za njih je teren jedino merilo i tako treba da bude. Svi se nadamo da ćemo naredne sezone uspeti da igramo grupu“.

Kako ti izgleda ekipa sada, koliko je napredovala u odnosu na početak sezone?

“Dosta. Jedan od trenerskih postulata i glasi da igrač na kraju sezone treba da napreduje bar za jedan odsto u odnosu na prošlu. Nekada je važno da osetiš da su bolji i posle jednog treninga. To nije uvek lako izvesti. Početak sezone nam je bio dosta specifičan. Rekoh da je Čarls godinu dana pauzirao, Bič je izašao artroskopije meniskusa, plus imaš plejmejkera koji je prvi put u Evropi i bio je u apsolutnom šoku kada je video šta se dešava. Od ’pet na nula’, preko ’pet na pet’, treninzi kao takvi, otvaranja iz raznih situacija. On je u SAD dosta radio, ali je ovde posle dve nedelje rekao da nije očekivao da se toliko radi“, sumira Stefanović i nastavlja:

“Od prvog kola ABA lige smo rasli, postepeno smo dizali formu. Protiv Mege nije bilo ništa posebno, onda Borac i Split, pa jako dobra utakmica sa Zvezdom i onda smo ušli u uspon protiv Budućnosti i Cedevite... Zadovoljan sam, ali nikad do kraja. Tako mora, uvek se trudim da i igračima to usadim, da uvek treba da se trudiš da radiš više i kvalitetnije. Ako pobediš i napraviš 20 grešaka, da se trudiš da sledeći put uz trijumf bude 19 grešaka i tako sve manje... Gledamo da ispravljamo u hodu i kroz treninge neke situacije koje vidimo na utakmicama. Kao tim i individualno imamo prostor za napredak. Ako uzmemo u obzir da je pet novih ljudi došlo, a da je isto toliko nosilaca iz prošle sezone otišlo, mi smo krajem oktobra i početkom novembra počeli da igramo najbolju košarku što mene čini zadovoljnim“.

U FREJZERU SMO VIDELI BOLJU VERZIJU DŽONSA, BIO JE MEĐU TRI NAJMANJE PLAĆENA PLEJMEJKERA ABA LIGE

Trent Frejzer (©ABA LIGA - FMP Železnik)

Ostali ste nedavno bez Trenta Frejzera. Našao si se u situaciji da prvog strelca moraš da menjaš usred sezone, a borite se za visok plasman...

“Otkako sam došao u klub, sve radimo u dogovoru. Nije situacija oko Frejzera bila takva da mi je neko samo došao i rekao da će se to desiti, već smo pričali duže vremena. Trent je imao ponude sve vreme, nešto jeste tačno, nešto nije. Znamo kakva je danas situacija za obeštećenja, da je to sve više misaona imenica, osim kada igrač ide u NBA. Trent je imao ugovor na dve godine, bili smo svesni da realno neće ostati posle leta. Kada se pojavila opcija za Zenit, koja je bila najozbiljnija, iskoristili smo je. Sa stanovišta kluba, samog igrača, normalnog čoveka koji zna koliko je teško doći do novca, a s obzirom da mi je otac bio bankar i sam vodim računa dosta o novcu, razumem odluku. Samo sam gledao kako da se uklopim u sve to. Nisam neko ko kuka, žali se, naročito ne pred igračima. Uvek gledam da izvučemo ono pravo iz svake situacije. Sada umesto 10, razmišljam po 14 sati dnevno kako da budemo bolji. To je jedini put koji poznajem“.

Da ne idemo preširoko, ograničićemo se na period otkako si ti u klubu - neprestano uspevate da nađete nepoznate igrače široj javnosti, koji brzo naprave “bum“. U čemu je tajna?

“Sve je u velikoj posvećenosti. Nijedan posao ne volim da radim površno, već se posvetim maksimalno. Evo, mi smo već sada, zvali menadžere za neke igrače. Ne mogu o imenima jer nije trenutak, ali uvek gledamo da pratimo igrače koji bi nama mogli da budu interesantni za budućnost“, zastao je na trenutak sagovornik, a zatim ušao dublje u temu:

“Kada sam došao u klub, nisam znao kako se kreću cene, odnosno gde smo mi u tim kategorijama. Razmišljaš da Zvezda i Partizan biraju prvi, ali ti ne znaš da li si treći, peti ili sedmi po redu. I onda vidiš da moraš mnogo ranije da reaguješ, ako hoćeš nekoga da dovedeš. Mi smo Frejzera, na primer, potpisali u junu. To je bio prvi potpis, da je neko uzeo plejmejkera u ABA ligi. Posle sedam dana, on je dobio tri ponude, duplo veće od naše. Da smo mi malo hteli da sačekamo, neko bi ga pokupio pre nas. Prosto, posvećenost, dobra podela zadataka u stručnom štabu i vrhu kluba, stalna razmena informacija, sve je to važno“.

Vi se praktično već sada spremate za narednu sezonu?

“Mi sada već imamo dužu listu igrača koje pratimo. Neke igrače koje smo hteli prošle godine, a nismo ih uzeli iz ovih ili onih razloga, pratimo. Shvatio sam šta je naš limit. Ne možemo da gledamo igrače iz ACB lige, ali iz Belgije, Poljske, Mađarske... To je naš nivo. Ako na vreme odradimo svoj deo posla, proći ćemo bolje. Ili će taj igrač posle mesec dana dobiti mnogo jaču ponudu od nekog drugog iz ABA lige, što je takođe legitimno i ne ljutim se. Moramo da reagujemo na vreme, kako bismo u okviru budžeta mogli da sklopimo što kvalitetniji tim“.

Ako samo pogledamo Frejzerov primer, jasno je koliki je pogodak, a da ne pričamo o ostalima...

“Garantujem vam da je Frejzer bio među tri najmanje plaćena plejmejkera u ABA ligi. Izašao je iz koledža, nije prošao na draftu, bilo je priča i oko njegovog tela, da li će moći da se nosi sa košarkom ovde. Brajs Džons ima duge ruke, Frejzer kraće u odnosu na njega... Čak i neki treneri, sa kojima sam u kontaktu iz Evrolige i Evrokupa, kažu mi da nisu verovali da može da se snađe ovako dobro. To je sada druga priča. U današnje vreme grehota je da ne iskoristiš resurse koje imaš za bolji skauting“.

Šta je to u slučaju FMP?

“Imaš Youtube, imaš Synergy, pustiš televiziju, gledaš utakmice... I, ono što lično obavezno radim, jeste da pogledam dobru i lošu utakmicu igrača kojeg pratim, jer sažetke gde se izdvajaju samo pojedinosti ne gledam i neću ni da komentarišem... Ako mogu od trenera da dobijem kontakt, super. Plus saigrač jedan, drugi, pa iz prošlog kluba isto tako, pa protivnik kako se spremao za njega konkretno. I onda mogu da procenim da li je igrač dobar ili ne. Takođe, vodimo računa i o timu u kojem je bio, odnosno da li je igrao za nekog ko ima 2-24 skor ili 24-2, da li je iz pobedničkog sistema ili ne. Sve uzimamo u obzir. I, na kraju, najbolje bi bilo da ima devojku ili ženu, nego da je sam. Naučili smo i to iz nekih primera“.

Rekao si da je oko Frejzera bilo nekih nedoumica u smislu njegovog tela, a šta te je ubedilo da ipak veruješ u njegov kvalitet?

“Dobar koledž, program, zahtevan trener... Pogledali smo dosta njegovih utakmica sa koledža, to pre svega. Uz nedoumice oko tela imali smo i situaciju da on kao 1998. godište praktično nije nijednog trenutka igrao sa odraslim ljudima. Uglavnom je igrao sa vršnjacima ili je on bio stariji. Svidelo nam se, kao i kod svakog igrača, to što smo videli odmah da ima veliki prostor za napredak i što je jako dobar defanzivac. U njemu smo videli bolju verziju Džonsa. Na to je, naravno, kada nekom kažeš tako nešto posle sezone kakvu je Brajs imao, odmah bilo pitanja: ’Kako može da bude bolji?’. Imao je karakteristike za koje smo procenili da su dobre. Uzeli smo u obzir i to da je košarka ovde drugačija u odnosu na SAD“.

Drugačija, a opet on se savršeno uklopio...

“On sam nije bio svestan nekih stvari dok nije došao ovde i počeo da radi. Gledali smo analize nekih utakmica i videli situacije gde je mogao lako da probije. Rekli smo mu da to treba da koristi i onda je on sam posle sedam dana priznao da nije bio svestan koliko je brz, da može tako da probija odbrane. Videli smo potencijal, ali bih lagao kada bih rekao da smo očekivali da će u februaru da ode u Zenit. Imao je ugovor na dve godine, plan je bio da ostane obe ili da pričamo posle prve, ako mu se nešto otvori. Imao je podršku saigrača i stručnog štaba... Iskreno, kao neko ko je kroz karijeru igrao i plejmejkera i beka, neki treneri su me gurali samo na dva, neki samo na jedan, osetio sam ko gde i kako može da napreduje od igrača na tim pozicijama. Imamo i jednog od najboljih plejmejkera u istoriji ABA lige u klubu, pa je i on na prvu video da tu ima potencijala. Isto je i za Brajsa rekao da ga dovedemo, igrao je protiv njega i znao koliko ovaj može“.

Kako gledaš na povratak Čarlsa Dženkinsa u srpsku košarku i dolazak u FMP?

“Generalno, kada biramo starije igrače, a tu praktično ulaze svi izuzev Stepanovića, gledamo da budu jako dobar primer mlađima, pre svega u odnosu prema obavezama, treninzima, utakmicama. To nam je jako važno, danas su generacije dosta drugačije, izgubilo se vaspitanje, kultura, poštovanje autoriteta, disciplina. Mi smo to ovde počeli da sprovodimo, kada vide čoveka koji ima 34 godine i uvek dođe ranije i ponaša se kao pravi uzor mladima, to mnogo znači. Na kraju treninga, recimo, kada kažem igračima da ubace po deset zaredom, njemu poručim da se istegne, a on to neće, nego hoće da radi sa saigračima sve što i oni... To je ono gde mlađi vide primer kako treba da se ponaša jedan igrač“.

NEKI IGRAČI MISLE DA IM NEŠTO PRIPADA, A ČAŠĆENI SU I SA KLS

Nenad Stefanović (©MN Press)

Čini se da je sa novim vremenom počeo da opada broj ljudi u koje mlađe generacije mogu da se ugledaju?

“Oni kada gledaju TV i uglavnom najviše NBA, mnogi od njih pomisle kako to što Stef Kari šutira sa centra dolazi samo od sebe. Onda im kažem da puste snimke njegovih zagrevanja, šta sve on radi, pa koliko ubacuje šuteva, pa ona njegova rutina kada vezuje pogotke od zicera do centra i nazad... E, nije ništa slučajno, on dođe tri i po sata ranije da bi uradio svoju rutinu. Zato i kažem da je važno da mladi kroz primer Čarlsa, ili recimo Jankovića, Biča ili Valinskasa vide kako treba da se ponaša igrač. Najbolje je pokazivati kroz primere. Valinskas, recimo, na dan utakmice kada imamo trening, dođe još ranije i ubaci nekih 100 šuteva koji njemu prijaju. Mi tu ne ulazimo u to šta on treba da radi, već kad on traži svojih pola sata, mi mu to damo“.

Kada već pričamo o svemu tome, verovatno si video nedavnu konferenciju Bojana Jovičića, na kojoj je bez dlake na jeziku rekao neke stvari o današnjim generacijama?

“Nisam neko ko voli mnogo da se poziva na to kako je bilo u moje vreme, jer svako je vreme drugačije. Objektivno, danas biti profesionalni sportista i posvećen, baš nije lako. Toliko je izazova, ljudi koji vole da komentarišu sve i svašta. Momcima stvarno nije lako. Dosta kreće iz porodice i naravno da je specifično vreme danas i sada, više nego ikada ranije, mora da se priča i radi sa njima, da definitivno sve mora da im se kaže. Čak i ono za šta bi mislio da ne treba - treba. Izgubila se institucija trenera i povezana je sa mladim momcima koji su sada sve više razmišljanja da treba da se časte, odnosno misle da im nešto pripada“.

Odakle to zapravo polazi?

“Neko ko završi juniorski staž, što realno ništa ne znači kada ulaziš u prvi tim šta god da si uradio, jer krećeš od nule, ima ogromna očekivanja. Nebitno da li je to NBA ili ABA, oni očekuju da im se to da. A KLS im je, na primer, eto ako baš mora. Objektivno, neki su i sa KLS čašćeni. To je problem, treba igrače naterati da zasluže svaki minut na terenu, da će zato to i više ceniti. Što im više dajemo i častimo ih, završi se sa Bojanovom konferencijom koja je bila burnija. Lično ne bih javno nikada to radio, sve se rešava u četiri zida, u svlačionici. Ali, razumeo sam njegovu poentu. Umeju neke stvari baš da te izbace iz takta, naš posao je da se tome prilagodimo“.

Posebno, jer Srbija više ne može da se hvali onom starom da smo "zemlja košarke". Prosto, i drugi rade...

“Kada pogledaš B diviziju žena, vidiš da ima organizacije, presinga, kretnji... Svi nešto rade, mi smo tu naviku malo izgubili, pa je došlo i do poremećaja vrednosti, da neki junior koji ništa nije uradio gleda na KLS kao nešto što će da igra ako baš mora. Mnogo se stvari poremetilo, ali vidimo na primeru ABA lige ko može da igra od mladih, srpskih igrača. Imamo Megu, gde je jedan igrač u centru pažnje, ostali su oko njega, te imamo nas koji ubedljivo najviše šansi dajemo mladim igračima, gledajući 2002, 2003. ili 2004. godište. Teren ne laže. Ako si izašao iz juniora i igraš KLS po 25 minuta uz prosek od četiri poena, šta si ti postigao, čime si opravdao taj svoj talenat? ABA liga je prejaka poslednje dve-tri godine, ali treba videti da Zlatibor ima ozbiljna ulaganja, kao i Metalac...“

Jesi se ti suočio sa takvim izazovima kada su u pitanju mladi igrači?

“Ove godine smo dvojicu poslali u B ligu. I nije bilo lako da im objasnimo da mi smatramo da je možda to put kojim bi lakše uplivali u seniorsku košarku. Evo, na primer, Ognjen Matović koji je zaigrao negde na polovini sezone i svi su se pitali ko je ovaj, skupio je u B ligi nekih 15 utakmica i video je kako stvari funkcionišu, naučio neke važne lekcije... Naučio je iz toga i neke dve-tri utakmice nam je jako veliki doprinos dao. Na početku sezone nije mogao, ali je preko te B lige uspeo da preskoči neke korake i bude nam koristan u ABA ligi“.

Rad se naravno podrazumeva, ne samo kod mladih. Kod koga si osetio veliki napredak posle tvog “drila“?

“Sećam se da je Brajs Džons u prvoj prijateljskoj utakmici imao pet nerezonskih šuteva. Jeste, tada je tek stigao i bio umoran od puta, ali je izgubio pet lopti na prenosu. Ubedljivo najgori igrač na terenu. Druga utakmica isto. Odmah sam ga pozvao i rekao mu šta sve ne valja, od šuteva, preko dodavanja, do driblinga. On ostao u čudu jer verovatno niko do tada nije s njim pričao na taj način. Naravno, morao sam da vodim računa da ga ne izbombardujem sa previše informacija od jednom. Sa Trentom je bilo slično, pričao sam mu stalno da mora da pusti dodavanje i da će mu se lopta vratiti u boljoj poziciji. I tako je bilo, posle je on i sam shvatio. Nedavno sam baš citirao jednu izjavu Serđa Skariola. Kaže: kada neko neće da prosledi dodavanje, odbrana te lako ugasi. I jeste tako. Kada protivnik vidi da ti na agresivnu odbranu hoćeš da pustiš dodavanje, oni moraju da menjaju odbranu. Onda se oni povuku, a ti možeš da ubaciš za tri. Znam da sam nekad mnogo dosadan, ali verujem da se rezultati vide“.

Dolazak u FMP veliki je korak za tebe. Šta si najviše promenio u svom razmišljanju ili načinu rada i koja je najveća lekcija koju si naučio?

“Što se samog pristupa igračima i poslu tiče, u sali sam od početka karijere uvek bio po ceo dan. Verovatno će ljudima zvučati čudno, ako to kažem i za vreme kada sam bio u Zemunu i radio za 300-400 evra, ali je tako. Tada sam autobusom išao na trening, jer ako imamo dva treninga dnevno, a idem kolima tamo-vamo po dva puta, više od pola plate bih dao samo na gorivo. Uvek sam bio posvećen radu, pa i u OKK Beogradu gde sam bio pomoćni trener, radio sam aktivno na tome da igrači napreduju. Tako je i ovde, to se nije promenilo“, priznaje Stefanović i nastavlja:

“Sada sam prilagodljiviji, imam veću širinu kada je u pitanju priprema utakmica. U ligi ima mnogo dobrih trenera i igrača, mnogo različitih ideja koje sada gledaš drugačijim očima. Način mog rada ranije bio je drugačiji iz prostog razloga što nisi mogao toliko da manipulišeš tim stvarima, naročito ako pričamo na primer o Prvoj srpskoj ligi. Tamo se znalo, uhvatiš se za jednu stvar koju najbolje radimo kao ekipa i to forsiramo 26 kola jer će nam to dati rezultat. Sada krenemo jedno, pa vidimo da se protivnik spremio, onda menjamo i radimo nešto drugo... To je nešto što omogućava profesionalizam momaka, plaćeni su, posvećeni“.

NEKADA SU MLADI TRENERI VODILI OZBILJNIJE EKIPE I IGRAČE, A DANAS...

Nenad Stefanović (©MN Press)

Aktivan si na društvenim mrežama...

“Još dok mogu, neće ni to još dugo, čini mi se...“

Zašto?

“Šalim se, bilo je nekih zanimljivih situacija tamo, ali zasad funkcionišem kako treba“.

Nedavno si reagovao na tekst u kome se tvrdi da nema mladih, dobrih trenera. Bez želje ili namere da ulazim u temu kolega, ima li ih po tvom mišljenju?

“Trudim se da svoju decu vaspitavam tako da pričaju samo o onom za šta su 100 odsto sigurni ili imaju dovoljno informacija. To je sve teže u Srbiji, a i oni su deca... Ono što hoću da kažem, treba pričati o stvarima za koje si 100 odsto kompetentan. Mogu da komentarišem doktore ili fudbalere, ali nisam za to kompetentan, ne znam dubinu njihovog posla. A, dubina trenerskog posla u košarci je za ozbiljnu analizu. Ne može paušalno, bez pravih informacija, da se iznosi nešto. To mi smeta. Ako neko želi da napravi tekst, nema ništa sporno. I uzmu kao temu trenere, u redu. Prvo ideš do svih trenera u KLS ili u B ligi, pa ih pitamo u kakvim uslovima rade. Da li su prijavljeni, da li su plaćeni na godinu dana, koliki je budžet, da li ima dovoljno termina, da li se sala greje... Sve informacije skupimo i onda kažemo da je sve na vrhunskom nivou - kao što nije - ali nema ko da radi sa tom decom“.

Jasno je zašto te je to pogodilo...

“Danas mlad trener dobije priliku kada se nema para ili ima vrlo malo para ili se pravi mlad tim, potpuno bez novca. Ovo što se meni desilo u FMP je izuzetak. Ne vidim koji je mlad trener dobio šansu. Ako se vratimo u period pre 30 godina, da ne idemo dalje, mladi treneri su dobijali šansu da vode daleko kvalitetnije, ozbiljnije ekipe i bolje igrače, uz koje su oni takođe rasli i učili. Njihova polazna tačka bila je bez interneta, već se svodilo na kasete. Evo, ne znam koji je trener dobio šansu da dobije vrhunski tim da vodi u prvoj ili drugoj godini. Realno, nema takvih slučajeva. Hajde, možemo da pričamo o Dušanu Alimpijeviću, ali on je tada gradio ceo tim ispočetka. Nenad Čanak je bio u Partizanu, došao je Andrea Trinkijeri i dovelo se pet-šest igrača. To se sve zaboravi, vidimo gde su ti momci sad“.

Trenera, dakle, ima...

“Mora da se bude obazriviji sa komentarima, jer ima trenera koji su spremni da rade, koji su posvećeni, družim se sa jednim brojem takvih ljudi, znam koliko razmišljaju o košarci i koliko su fokusirani. Metalac je u vrhu, Sloga, Vojvodina, Dinamik isto, Nikitović je i dalje mlad trener... Ima mladih igrača u tim ekipama... Nije tačno da nema ko da radi sa mladima,. Hajde da vidimo da li je neki naš mladi trener otišao sa nekim starijim, pa bio kod njega četiri-pet godina u nekoj zemlji, pa on uzeo posle da vodi ekipu. Kada se to desilo poslednji put? Sigurno ne 20 godina... S obzirom na to koliko se uložilo u mlade trenere, rezultati su vrhunski“.

KUP RADIVOJA KORAĆA - ČETVRTFINALA

Sreda:

Partizan Mozzart Bet - Spartak Subotica 91:69

/Lesor 17 - Bojić 17/

Mega - Vojvodina 75:62

/Rori 13 - Beslać 23/

Četvrtak:

18.00: (1,85) Crvena zvezda (hendikep -28,5) Borac Mozzart (1,85)

21.00: (1,85) FMP Železnik (hendikep -23,5) Metalac Valjevo (1,85)

POLUFINALE

Petak u 17.00 i 21.00

FINALE

Subota u 21.00