Jelena i Sonja, hvala vam!

Boli poraz srpskih košarkašica za bronzano odličje u Tokiju. Evropske šampionke nisu uspele da ponove podvig iz Rio de Žaneira i nastave sa žetvom medalja. Osvetila se Francuska izabranicama Marine Maljković. Za šamare u finalima kontinentalnih smotri, za nokaut u borbi za treće mesto pre pet godina u Brazilu. Nije morala sad. U utakmici koja je značila više od medalje. Susretu koji će ostati zapisan kao poslednji za Jelenu Bruks i Sonju Vasić u dresu srpske reprezentacije.

Popile su Francuskinje konačno lek za spavanje. Više im u snove neće dolaziti Jelena i Sonja. Nema sumnje da su do Tokija imale noćne more. Gubile su od Marininih lavica u Budimpešti, Riju i Valensiji. Ostale bez dva evropska zlata i olimpijske bronze. Konačno su pobedile košmare i mogu mirno da spavaju, znajući da neće ponovo morati da stanu pred kraljice srpske košarke.

Jelena Bruks (Foto: FIBA)

Jelena se oprostila od dresa sa državnim grbom, u kojem je donela puno radosti srpskom narodu. Iz srca Šumadije i rodnog Kragujevca, stigla je do zvezda. Dva puta je bila šampionka Evrope, jednom treća na kontinentu, a pre pet godina i na Olimpijskim igrama. I Sonja je rešila da ovog leta da poslednju reč u reprezentativnom dresu, ali i da kaže zbogom košarci. Rođena Beograđanka je pre 16 godina svoj put počela u Crvenoj zvezdi. Uvek je Srbiju stavljala na prvo mesto. Trostruka šampionka Evrolige je i svojevremeno najbolja mlada košarkašica Evrope ostaće zapamćena kao jedna od najboljih u ovom sportu. U Jeleninom društvu je od 2015. godine četiri puta obradovala naciju, tri puta je bila uvrštena u idealnu petorku prvenstva Starog kontinenta, a pre mesec i po dana je u Valensiji postala i MVP Evrobasketa. Slobodno možemo reći: ono što je Dejan Bodiroga za srpsku mušku košarku, to je Sonja za žensku. I to dovoljno govori.

Zajedno su prošle dugačak put. Trasu dužine 20 godina. Od omladinskih selekcija, preko sijaset uspona i padova. Poslednja stanica bila je Tokio. Pre šest godina su ispisale istoriju. U glavnom gradu Mađarske su osvojile prvu medalju za Srbiju kao samostalnu državu. I to ne bilo koju. prvu zlatnu u istoriji naše ženske košarke.

Sonja Vasić (Foto: FIBA)

Pobeda nad Francuskom u finalu obezbedila je Srbiji i plasman na Olimpijske igre u Riju. Ponovo je na talonu bila medalja, a protivnice Francuskinje. Kući su se vratile sa novim odličjem, ovoga puta bronzanim. Tri godine kasnije, Srbija je bila domaćin prvenstva Starog kontinenta. Na put ka novom zlatu su nam stale Špankinje, ali su Jelena, Sonja i drugarice ipak učinile naciju ponosnom. U borbi za treće mesto razbile su selekciju Velike Britanije. Treća medalja za Bruks i Vasić u četiri godine.

Nije ni tu bio kraj. Spremile su se za poslednji ples i to kakav. Oproštajni valcer započele su u Valensiji. Preko domaćina turnira, sudija, sjajnih košarkašica poput Astu Ndur, Eme Meseman, Sandrin Grude i Endi Mijem, plesne cipele obojile su u zlato. Žetva je nastavljena, osvojena je i četvrta medalja u samo šest godina, po drugi put najsjajnija.

Evropske šampionke su imale malo vremena za odmor, jer valcer je morao da se nastavi u Tokiju. Plesale su Jelena i Sonja po notama velike Marine, ali je malo sreće nedostajalo da i poslednje korake otplešu uz pobedničku melodiju.

Reka emocija, suze za kraj i poruka Sonji i Jeleni: Svaka čast, uživanje je bilo igrati sa vama

Zato je posle utakmice sa Francuskom potekla reka suza. Naše košarkašice nisu mogle da zadrže emocije.

"Mnogo suza sam ispustila, što ne radim inače, zbog oproštaja Jelene i Sonje", rekla je Ana Dabović po okončanju borbe za bronzu i nastavila:

"To je za mene nešto što je obeležilo današnji meč. Razmišljala sam dok sam išla na utakmicu, igramo zajedno 15 godina. Sve ono što smo uradile... Ali, da ne pričam o sebi, nego o njima dvema, jer ću ja verovatno nastaviti. Stvarno su napravile ogroman uspeh za žensku košarku. Želim da im kažem svaka čast, uživala sam igrajući sa njima. Mnogo mi teško pada. Volela bih da smo završile sa pobedom i sa medaljom. Ali, mislim da posle ovog leta koje smo mi imali i kroz šta smo sve prošli, možemo samo da budemo ponosne zbog svih uspeha. Da mi je neko pre tri meseca rekao imaćemo zlato evropsko i četvrto mesto na OI, ne bih verovala, ali bih uzela odmah":

Utisci o utakmici su, očekivano, ostali u drugom planu.

"Žao mi je što nismo mogle da pružimo bolju igru, ali opet moje misli su usmerene samo ka Jeleni i Sonji. Želim da im se zahvalim što su igrale za reprezentaciju, što su igrale na način na koje su igrale. Što su nam donele toliko medalja, pored svih problema... Jelena odvojena sada od deteta, Sonja sa svim preprekama. Na profesionalan i vrhunski način su predstavljale i zemlju i nas učile kako treba. O utakmici i ne razmišljam, biće mi teško da se okupim sledeći put, a da njih ne vidim. Vrhunski ljudi i igrači, ponosna sam na njih i što sam ovako dugo igrala sa njima".

Dočekali smo ih ispred Skupštine Beograda krajem juna da zajedno proslavimo evropsku titulu. Možda bi trebalo ponovo da se okupimo, iako sa sobom ovoga puta ne donose medalju. Da im se zahvalimo za sve što su učinile za svoju zemlju. Za gomilu pozitivnih emocija. Za ponos koju smo osećali gledajući ih kako predstavljaju Srbiju po svetu.

Poslednji ples Sonje Vasić: Celo leto smo imale lične borbe, ali nismo želele da odustanemo

Na kraju je izostala pobeda, ali sve što su Jelena i Sonja uradile, mnogo je veće od odličja, trijumfa i titula.

"Nismo završili ono što smo se nadali da ćemo, nismo uspeli da donesmo Srbiji još jednu medalju za ovu generaciju. Ali, na kraju, to je to. Ostaje nešto mnogo veće od tih medalja koje smo osvajali. Pokazali smo da se ženska košarka igra i u Srbiji, da smo godinama predstavljali na najbolji mogući način. I da imamo to nešto više, što će, nadam se, ostati u amanet i sada kad prestajem da igram, a to su odnosi sa svim ljudima ovde i drugarstvo koje imam sa njima. U ovom trenutku sigurno da ostaje žal, ali ja se nadam da ću se na neke duge staze, sa osmehom i sa ponosom vraćati na sve što smo uradile za žensku košarku svih ovih godina", izjavila je Sonja Vasić posle finalne utakmice u svojoj neverovatnoj karijeri.

Jelena i Sonja više neće braniti boje Srbije. Ostavljaju tu privilegiju nekim drugim devojkama. One će imati vraški težak zadatak da popune cipele lidera ove sjajne generacije. Kupile su nas za sva vremena, postale prave srpske heroine. Dokazale su da su snovi i te kako ostvarivi i pokazale nam put ka zvezdama.

Zato nam ostaje samo da kažemo, Jelena i Sonja - hvala vam!