INTERVJU - Majk Batist: Zbog Željka sam postao bolji čovek, na njegovim treninzima je uvek rat!

Tokom bogate istorije Evrolige, mnogi Amerikanci su ostavljali trag u najboljem klupskom košarkaškom takmičenju. Ipak, malo ko je na nivou Majka Batista, žive legende Panatinaikosa. Snažni centar koji je pod trenerskim nadzorom Željka Obradovića tri puta osvajao Evroligu sa Zelenima i još mnogo domaćih pehara pride, rado jer prihvatio poziv Mozzart Sporta da razgovara o čoveku koji mu je obeležio karijeru i stvorio od njega jednog od najdominatnijih košarkaša na Starom kontinentu.

"Moram da priznam da se nisam čuo sa Željkom neko vreme, ali o njemu razmišljam svaki dan. Evo, sada se smejem jer sećanja naviru. Bio je to poseban period mog života. Mogu zapravo da kažem da je to bio najlepši deo moje karijere", počeo je Batist razgovor za Mozzart Sport.

U dahu je pričao o iskustvima sa najtrofejnijim stručnjakom u istoriji evrospke košarke, koji se letos vratio na početak uspešnog trenerskog puta - u Partizan.

"Željkova energija i posvećenost detaljima je nešto što ga izdvaja od ostalih. Svi ističu broj trofeja koje je osvojio, što je naravno bitno, svi se bavimo ovim poslom da bismo pobeđivali, ali za mene je ključan njegov mentalitet. Uvek je zahtevao mnogo od igrača, ali isto tako je uvek bio spreman da pomogne bilo kome i izdvoji vreme van parketa ili treninga. Kada sam stigao u Atinu bio sam još mladić, imao sam samo 24 godine, a otišao sam kao odrastao čovek, bolji čovek. Za to je velikim delom zaslužan Obradović".

Amerikancu rođenom u Inglvudu, nekadašnjem višedecenijskom domu LA Lejkersa (dvorana Forum) bilo je teško da se prilagodi na Atinu, ali i zahteve Obradovića.

"Nije me trenirao niko kao što je Željko. Prva sezona mi je bila teška. Imao sam problema sa povredama, a i nisam uspevao da se priviknem na život u Grčkoj. Gledajući sa ove distance na taj period, kriv je moj američki mentalitet. Čak je Obradović odigrao i veliku ulogu u mom prilagođavanju. Sećam se da smo posle jednog treninga seli nasamo da porazgovaramo o svemu. Detaljno mi je objasnio šta očekuje od mene na terenu, ali mi je dao i savete van terena. Rekao mi je da ne treba da budem zatvoren u stanu neprestano, već da u potpunosti iskusim sve lepote Atine i da ću se sigurno osetiti kao kod kuće. Bio je potpuno u upravu. Sve se promenilo posle tog razgovora. Na kraju, u Panatinaikosu sam ostao punu deceniju, osvajali smo trofeje i ispisali istoriju".

Sada Željko želi da nastavi da ispisuje istoriju sa Partizanom u koji se vratio posle tri decenije.

"Kada smo igrali u Beogradu video sam koliko mu znači Partizan i koliko ga tamo ljudi cene i vole. Drago mi je što je sada tamo. Očekujem da će da napravi velike rezultate i da će Partizan sa njim ponovo biti u Evroligi. Mečevi protiv njih su zaista bili specifični zbog sjajne atmosfere. Takvi dueli se ne zaboravljaju".

Majk ne zaboravlja još neke duele...

"Kada ste igrač Panatinaikosa, uvek vam u pamćenju ostanu urezani mečevi protiv Olimpijakosa. A posebno pamtim onaj iz 2007... Olimpijakos je imao šest poena prednosti u poslednjim minutu. U 99 odsto slučajeva to je izgubljena utakmica. Ali mi smo bili drugačiji. Opet se vraćam na Željka i njegov mentalitet, toliko je bio energičan u tim momentima, kao da je nerešeno. Na kraju smo uspeli da preokrenemo, Dijamantidis je ukrao nekoliko lopti, a i ja sam postigao bitne poene sa linije za slobodna bacanja. Naravno pamte se i titule u Evroligi. Neverovatan period".

Batist ističe da je ključ svih uspeha Panatinaikosa sa Obradovićem - intenzitet treninga.

"Utakmice su ono što svi vide, ali trening je nešto specijalno. Da su bile kamere na našim treninzima sa Željkom, onda bi ljudi mogli da gledaju pravi rat. Ne preterujem. Napravio je takvu atmosferu rada da kada igramo 'pet na pet', to bi bilo intenzivnije od bilo koje zvanične utakmice. Svi smo imali veliki motiv da se dokažemo jedni protiv drugih, a u isto vreme smo bili braća. Da su ljudi mogli da vide okršaje mene i Nikole Pekovića na treninzima, mislili bi da se mrzimo najviše na svetu. To su bili ratovi u reketu, a zapravo je Nikola terao mene da budem bolji igrač, a i ja Nikolu. Kada se trening završi, izgrlimo se i onda sve to ponovimo sutradan".

Panatinaikos je Batistu još u srcu. Želi Atinjanima što više trijumfa.

"Danas je Panatinaikos mlada ekipa koja ima potencijal, naravno da bih bio najsrećniji kada bi ponovo bili prvaci Evrope. Za to je potrebno mnogo rada".

Rasprava među ljubiteljima košarke da li bi Željko Obradović mogao sa takvim stilom treninga da bude deo NBA lige i da li bi neko imao hrabrosti da ga pozove traje večno.

"Mogao bi da ostavi veliki pečat u NBA ligi, ali samo pod određenim uslovima. Tačnije, u određenim organizacijama. Ako bi neki tim želeo da ga angažuje, morali bi da znaju šta to znači. Željko je trener koji zahteva mnogo, da pobeđuje uvek i osvaja titule. Bila bi velika greška da dođe u tim sa mladim igračima koji nemaju takmičarske ambicije. Mislim da je on zadovoljan u Partizanu, ali ako bi želeo i NBA izazov, potreban mu je pravi tim koji znam šta je Željku neophodno".

Trenutno nema srpskih trenera na glavnoj trenerskoj stolici NBA timova. Ali ima igrača.

"Imao sam brojne saigrače iz Srbije, takođe i velike protivnike. Izuzetno ih poštujem. O Željku sam već sve rekao. Što se NBA lige tiče, Nikola Jokić je neko ko se izdvaja, ne samo kada je Srbija u pitanju, već kompletna liga. Ne postoji igrač kao što je on. Fascinantan je. Uživanje je gledati ga".

Bogatu igračku karijeru, Batist je okončao 2014. godine i odmah uplovio u trenerske vode. Počeo je da radi u NBA ligi, prvo u Klivlendu, potom u Bruklinu, Šarlotu, Orlandu. Od letos je glavni u Vašingtonu za razvoj igrača.

"Teže mi je sada kao treneru. Kada sam bio igrač samo sam razmišljao kako da ja budem spreman za utakmicu. Kao trener moraš da brineš o čitavom timu. Obradović je imao ključnu ulogu u mojoj odluci da postanem trener. Jednostavno, hteo sam da imam njegovu radnu etiku, koristim dobar deo njegove filozofije. Ako bih ostvario samo mali deo njegove karijere bio bih prezadovoljan. Opet, ne mislim tu na trofeje, već na činjenicu koliko je uticao na igrače. Tokom ovih godina kada sam bio u NBA nailazio na igrače koje je on trenirao. Odmah krenemo da prepričavamo anegdote. Stvorio je bratstvo košarkaša, što je najveći uspeh koju može da ostvari jedan trener", završava Batist.