Evrobasket se bliži, Španiju drma zlatna groznica: Talenat i trud su sastojci koji donose uspeh

Do početka Evobasketa ostalo je "ravno" mesec dana, a Španiju je već uhvatila zlatna groznica. Razlog nije seniorska selekcija koja je od 1999. godine, iz deset pokušaja samo jednom promašila pobedničko postolje na kontinentalnom šampionatu za seniore (Furija je bila četvrta na EP u Beogradu 2005), već mlađe kategorije. 

Španci su se sa četiri velika takmičenja - dva Evrobasketa U20 za košarkaše i košarkašice, dva Svetska prvenstva U17 u obe kategorije - vratili kao najbolja evropska ekipa, sa dva po dva zlata i srebra, pa je predsednik Košakaške federacije Španije (FEB) Horhe Garbahosa izjavio da je budućnost Španije u sigurnim rukama.

"Ključ uspeha je talenat i trud ove generacije. Kada se ta dva sastojka ujedine, obično donose uspeh. Ali morate da vodite računa i o radu igrača u klubovima. Postoje stotine fantastičnih nevidljivih trenera u Španiji kojima se mnogo duguje", kaže za El Pais Hoakin Prado, trener muške ekipe do 20 godina, priznajući da nacionalne selekcije ubiru i plodove rada klubova tokom godine. 

Ističe ulogu Federacije da prepoznaju taj talenat, sa sportskim menadžmentom koji analizira igrače već od 12 godina.  

"Mnogi od njih su prošli sve nacionalne selekcije i poznaju se veoma dobro. Selekcija U20 je poslednja stanica pre seniorske i naš posao je da uđu u nju što spremniji". 

Trijumf Pradovog tima, sa uspehom ženske ekipe do 20 godina, potvrdio je dominaciju Španije, koja je sakupila 26 medalja u ovom uzrastu (11 zlatnih), čak deset više drugoplasirane Francuske (16 medalja, četiri zlata).  

"Ako imaju fizički sreće, svi oni će postati profesionalni igrači i sigurno će nekoliko njih kasnije biti košarkaška elita", predviđaPrado članovima svog tima koje predvodi

Huan Nunjez, MVP turnira i novopečeni član preliminarnog spiska seniorske reprezentacije za Evrobasket.

Ali osim pravilnog razvoja talenata, El Pais kosntatuje, da su u evoluciji španskoj košarci pomogle migracije i demografske promene.

"Profil španskog košarkaša je veoma talentovan i kreativan, ali fizički nije nadmoćan", opisuje Kristina Kantero, trener ženske ekipe do 17 godina koja je osvojila srebro na Svetskom prvenstvu. "Sada, uz svu multikulturalnost, mnogo smo porasli i u tom pogledu. Možemo da imamo crne igrače koji su Španci, što nas fizički izjednačava sa najmoćnijim timovima na svetu".

Kantero je u timu imala Avu Fam, najmlađu igračicu koja je za Valensiju debitovala sa 15 godina, pet meseci i 15 dana, čiji su roditelji iz Senegala, a koja je bila u idealanoj petorci šampionata, sa saigračicom Ijanom Martin. 

"Poslednjih deset godina ovaj profil igrača nije postojao u Španiji. Ako tome dodate i talenat igrača drugih košarkašica, imamo veoma kompletan tim. Možemo da se takmičimo sa najboljima, kao što smo uradili. Još ima ekipe koje nas prevazilaze, ali smo mnogo napredovali sa ovakvom igračicom". 

Španiju video samo na gostovanjima, ali Lorenzo Braun je Skariolov plejmejker za Evrobasket

Do svetskog srebra stigla je i muška selekcija Španije do 17 godina. Iako ekipa Havija Zamore nije uspela da pokvari besprekoran niz Amerikanaca (šest tiula u nizu, skor 44-0), Španci su zadovoljni prvim finalom u istoriji. 

"Jesu nas fizički deklasirali u drugom poluvremenu, ali takmičili smo se prsa u prsa bez uobičajene aure defetizma kada suočite se sa njima", kaže Zamora koji utiče na igrače da ne zapostavljaju rad na sebi. "Pitanje obuke je od suštinskog značaja i moraju se obezbediti uslovi momcima. Sigurno možemo korak napred, ali ovaj uspeh dobro govori o zrelosti igrača i njihovih okolina". 

Traži da se ne diže euforija, kako bi njegovi učenici mogli da nastave sa usavršavanjem. 

"Budimo strpljivi. Ovi dečaci moraju da se razvijaju sportski i nastave sa učenjem. To je jedan od najvažnijih ključeva uspeha".

Uprkos tome što su stali na korak do trona, ističe da je srebro najveća nagrada koju trener može da traži.

"Posle više od deset godina rada u nacionalnim timovima, mislim da je to bilo najposebnije iskustvo moje karijere. Magija igranja kod kuće (SP u Malagi), sa punom dvoranom u finalu bila je veoma posebna", dodaje Zamora. 

Pored tehničkih, organizacionih i demografskih, postojala je i emocionalna komponenta, ističe Ruben Burgos trener evropskih šampionki do 20 godina. 

"Ono što sam primetio je iluzija koju su sve igračice imale. Mnogo me je podsetilo na vreme kada sam ja bio igrač i deo selekcija mlađih kategorija. Dva leta bez međunarodnih turnira zbog pandemije su još više ujedinila igračice koje su na Evrobasketu videle poslednju priliku da se bore zajedno sa svojim drugaricama. Njihov entuzijazam i posvećenost je bio maksimalan. Formirale su spektakularnu grupu i nastoje da razviju talenat", objašnjava Burgos. 

Do kraja leta Španci će pokušati da se domognu još četiri medalje, na kontinentalnim šampionatima za igrače i igračice do 16 i 18 godina...