Efes Pilsen - Stvarno najbolji

Nije više ovo period kada Panatinaikos, CSKA ili Real osvajaju titule Evrolige, ovo je era Efesa. Turski klub ispisao je nove stranice istorije u Evroligi kada je u subotu uveče u Beogradu osvojio titulu, tačnije odbranio je i tako ušao u probrano društvo. Poslednji koji ju je odbranio u Evroligi je Olimpijakos koji je osvajao Evropu 2012. i 2013. godine. Pre toga klub koji je uspevao da odbrani titulu je Jugoplastika koja je tri godine u nizu osvajala trofej. Verovatno bi i Efes mogao da se pohvali ovakvim uspehom da pandemija nije prekinula sezonu 2020. godine. Ipak, popularni Pivari se sada slade jer niko im u ovom momentu nije ni blizu u Evropi jer niko nema ono što ima klub iz Turske - najbolji bekovski tandem na starom kontinentu. Vasilija Micića i Šejna Larkina.

Mnogi će reći da je ključna godina u istoriji kluba 2018. kada su Micić i Larkin stigli. Vasa je došao posle solidne epizode u dresu Žalgirisa kod Šarunasa Jasikevičijusa, dok je brzonogi Larkin potpisao pošto nije uspeo da se nametne u NBA ligi. Tačnije u Bostonu. Pre toga je solidno igrao u Baskoniji. Dovodeni su obojica da budu primarne opcije na bekovskim pozicijama, ali ono što su postali Vasa i Šejn, malo ko je očekivao. Posebno kada je Vasa u pitanju. Srpski internacionalac je nebrojano puta bio otpisivan, bio je skrajnut u Crvenoj zvezdi, igrao je u Banvitu sklonjen sa velike scene Evrope, a onda eksplozija u Efesu do neslućenih granica. Do pozicije najboljeg igrača Evrope.

Zanimljivo da su baš dva Fajnal fora u Beogradu bila ključna za Vasu. Onaj iz 2018. je bio u dresu Žalgirisa koji je izgubio u polufinalu, a sada ovaj je završio kao šampion i MVP.

"Iskreno, kada sam pre četiri godine igrao Fajnal for ovde mislio sam da će mi biti poslednji. Pošto živim spontano i nikad nemam planove za dalje, čak ni kako ću da slavim večeras. Možda ću da preplivam reku, možda odem kući, stvarno ne znam. Onaj F4 (2018) bio je jako važan za mene, jer sam tada shvatio šta je sve potrebno da bih postao šampion, koliko rada i odricanja. Otišao sam iz Žalgirisa i došao ovde, bez obzira na to što je Efes bio poslednji na tabeli osetio sam da je to pravi potez za mene, da je ekipa sjajna. Svi igrači koji su došli bili su kao savršeni deo mozaika“, poručio je Micić.

Obećanje igračima Efesa: Pevaću im svašta večeras, možda preplivam reku...

Koliko god su pomenuti košarkaši promenili istoriju kluba, mora da se pomene još jedno ime - Ergin Ataman. Kontroverzni Turčin maestralno predvodi ekipu sa klupe. Vratio se po treći put na klupu Efesa 2017. godine i od tada je izrastao u jednog od najboljih trenera u Evropi. Nešto što je ranije bilo nezamislivo jer je bio u centru pažnje isključivo zbog zapaljivih izjava.

Danas, sa izjavama nije prestao, ali one dobijaju na težini kada iza njih na koferencijama ima šampionsku titulu.

"Znate moje samopouzdanje. Moj tim je za mene NBA tim. Ove sezone nismo igrali kao NBA tim, ali jesmo prethodne sezone. Svi znaju da smo dominirali i kada je sezona bila otkazana", rekao je Ataman posle utakmice sa Realom.

Ataman: Nikoga se ne bojimo, Micić će nastaviti da osvaja, želim evropsku krunu sa Turskom

Pre njih Efes jeste bio stabilan Evroligaš, ali nikada šampionskog kalibra. Dovoljno je da se samo pogleda sezona 2017/18 kada su bili poslednji sa svega sedam pobeda i 23 poraza. Od te sezone Efes gospodari Evropom.

Istorija kluba je vrlo zanimljiva i usko je povezana sa poznatim turskim pivom Efes. Naime, sve počinje 1976. godine kada je Efes Pilsen preuzeo mesto od drugoligaša Kadikojspora koji je tada ugašen zbog vrlo loše finansijske situacije. Pare nisu bile problem za novi klub jer je glavni sponzor bila uspešna pivara. Već u drugoj sezoni su osvojili drugu ligu i došli u elitu odakle nisu izlazili.

Prvi veći uspeh u evropskim takmičenjima imali su u sezoni 1992/93. kada su stigli do finala Saporta kupa, da bi u sezoni 1995/96. osvojili Kup Radivoja Koraća i tako postali prvi turski tim koji je osvojio neko evropsko takmičenje. U Evroligi su prve veće uspehe pravili početkom 21. veka kada su dve godine u nizu dolazili do završnog turnira, ali su uvek gubili u polufinalima.

Dugo ih je pratio glas da troše enormne pare, ali da uspesi nikada nisu bili srazmerni uloženom. Bitna godina u istoriji kluba je 2011. kada klub ponovo menja ime. Iz Efes Pilsen u Anadolu Efes zbog novog zakona u Turskoj koji je zabranio da se reklamiraju alkoholni proizvodi u sportu.