Ćaćo, Ljulj, Rudi i 109 godina košarkaške evolucije

Gabrijel Dek je mučio crno-bele u prvoj utakmici serije, u poslednje tri Valter Tavares je bio skoro pa jedina tema kada se pričalo o Realu, ali kada se lomilo Kraljevi su bili dovoljno mudri da stanu i zatraže savet od veća staraca. Serhio Rodrigez, Serhio Ljulj i Rudi Fernandez nisu ni morali da progovore. Samo su se pogledali, u sebi prelistali onih par stotina stranica iskustva što su sakupili puneći tu bogatu riznicu trofeja i još jednom nas sve podsetili zašto smo ih toliko – mrzeli.

Dobro, i poštovali, jer tu klasu moraš da ceniš, pa čak i kada izvadi prljav trik iz šešira kao Ljulj u onom drugom meču kada je poslovično mirnog Pantera doveo do tačke ključanja i verovatno potezom serije isključio najboljeg igrača Partizan Mozzart Beta iz dva beogradska duela i time rešio pitanje polufinaliste.

Iritantni? Apsolutno!

Ali i prokleto dobri košarkaši.

Taj isti Ljulj (35), često nevidljiv u ovih pet duela, toliko da smo se na trenutke zapitali da li je uopšte tu, u odsudnim trenucima majstorice pogodio je dve trojke, završio kontru i sa osam uzastopnih poena odveo Real na 97:88 u 38. minutu čime je serija i definitivno odlučena. A još jednom: on ju je uopšte i učinio neizvesnom onda kada je shvatio da umeće ovog puta možda neće biti dovoljno, pa se poslužio i lukavstvom, tako karakterističnim za španske asove.

Rudi Fernandez (38) je peti meč serije završio bez poena u statističkom listiću, ali je u poslednjoj četvrtini uhvatio dva krucijalna ofanzivna skoka, iako je tada igrao maltene sa jednom rukom. Ona slika doktora koji mu na klupi izvlači disclocirano rame dok Rudi grca u bolovima knjiški primer je svim mladim sportistima šta zaista znači kada se neko herojski bori za svoj tim. Ne govori se to tek tako i nije slučajno Džanan Musa rekao da je Rudi "i bez ubačenog poena bio najbolji igrač utakmice". Toliko o uticaju na ekipu. Na klupi - Rudi je grdosija.

I na kraju Ćačo Rodrigez (36), cele sezone epizodista zbog čega su sve glasnije bile i priče da bi trebalo da se pomiri sa tim da je bivši igrač, iako su španski mediji, tradicionalno naklonjeni šampionima, često kritikovali Čusa Matea zbog toga što iskusnom beku ne ukazuje više prilika. Ispostavilo se – u pravu su bili, jer Ćaćo je istinski šampion. U četvrtoj utakmici serije sa Partizan Mozzart Betom osam poena i sedam asistencija, sinoć – košarkaška katedra. Ukupno 19 poena, mnogo bitnije 13 u poslednjoj četvrtini. Na sve to i tri skoka i šest asistencija za indeks korisnosti 26 i Real u polufinalu Evrolige.

Zajedno su njih trojica u prvoj utakmici serije ubacili dva poena – Ljulj doduše tada nije ni igrao – u drugoj se “probudio“ Rudi Fernandez i postigao 16, svi skupa 22. U trećoj opet tanko – devet skupa, u četvrtoj još 13...

Međutim, u trenucima kada su drugima ruke počinjale da drhte, a koš se činio sve manjim, trio veterana sa svojih zbirno 109 godina počešao se po još malo pa sedim bradama, pogledao ispod oka, namignuo i mlađim kolegama poručio: okej, pustite sad čiče da reše.

I to mora da se poštuje.