Bucko iz Sombora je bio manje bitan od reklame za brzu hranu, sada mu se klanja košarkaška planeta

Teško da će košarka u skorije vreme dobiti priču nalik onoj koju piše Nikola Jokić. Jedinstvenu u svakom pogledu, uz rasplet kakav verovatno niko nije mogao ni da sanja pre ravno devet godina. Od draftovanja tokom reklame za lanac restorana brze hrane Tako Bel, do NBA šampiona! Takav put jednog košarkaša se ne pamti...

Nikola Jokić je odavno nadmašio kompletnu draft generaciju 2014. godine i nesumnjivo postao možda i ulov veka, shodno poziciji sa koje je uzet! Izuzetna je retkost da uopšte neko ko je izabran sa mesta iz poslednje trećine drafta izraste u Ol star kalibar, a do pojave centra iz Sombora nije mogao da se zamisli MVP sa tako niske pozicije. Da bismo ovu rečenicu stavili u pravi kontekst, Janis Adetokunbo i Stiv Neš bili su najniže draftovani kasniji osvajači MVP priznanja.

Ukratko, Nikola Jokić je tokom bezmalo decenije otkako ga je Denver uzeo sa 41. pozicije prošao put od potpunog autsajdera, do apsolutno najboljeg košarkaša na planeti! Još je neverovatniji Jokićev uspeh ako se setimo šta se dešavalo u trenutku kada ga je Denver uzeo. Svi dobro znaju priču o reklami za Tako Bel, odnosno kada je urednik programa na ESPN odlučio da pusti reklame baš u mometu kada je zamenik NBA komesara Mark Tejtum pročitao ime i prezime momka za koga tada u SAD niko nije čuo.

Dok je na kajronu bilo ispisano "Nikola Jokić (PF) Serbia", u pozadini je predstavljen sočni kesarito. Danas mnogima smeta, čak smatraju i da je uvredljivo to što tada niko nije obratio pažnju na igrača koji je izabran, ali realnost je potpuno drugačija. Reklama je bila puštena u trenutku kada se dobar deo auditorijuma već odjavio, pošto je prošao vrhunac najveće lutrije.

Danas mnogi u šali govore da je Nikola Jokić proslavio tada svež proizvod Tako Bela. Bio je toliko dugo popularan, da je iz ponude izbačen tek u aprilu ove godine! Dok je kesarito prošlost, Nikola Jokić je sadašnjost i budućnost NBA lige. Setimo se, dok je njegovo ime ostalo u senci reklame za brzu hranu, on je prespavao kompletnu noć drafta.

"Iskreno, spavao sam. Brat me je pozvao, on je započeo žurku i otvorio šampanjac. Bio je u Njujorku u vreme kada je bio draft. Dok mi je on pričao da sam izabran, rekao sam mu samo: "Brate, pusti me, spavam". U tom momentu nisam mogao ni da zamislim koliko je to velika stvar, najviše zato što nikada nisam očekivao da ću doći u NBA", izjavio je svojevremeno Nikola Jokić.

Potpuno je logično tada bilo Jokićevo razmišljanje. Njegov agent Miško Ražnatović nedavno se verovatno hiljaditi put u razgovoru sa novinarima podsetio kako je pronašao Nikolu, čitajući impozantne statističke podatke u novinama, zbog čega je svom saradniku rekao da mu se ne javlja bez potpisanog ugovora o zastupanju. Nikola Jokić bio je i još je jedini igrač kojeg je Miško Ražnatović potpisao na neviđeno. A, kada ga je dobio, tek je usledio mukotrpni rad da bi se promenile sve njegove navike i postane neko ko može da uđe u sistem seniorske košarke. Setimo se, jeo je burek i pio po dva litra Koka Kole svaki dan, nije mogao da uradi ni jedan sklek…

“Jeste on bio nezgrapan, malo trapav, punačak ili stručno rečeno - telesna kompozicija mu nije bila za košarku, čak ni za njegov uzrast, po odnosu mišića i masti na tu veličinu tela, visinu i gabarite. Naprotiv, bila je jako loša. Opet, njega ne karakteriše hardver, nego softver“, pričao je dr Marko Ćosić za Mozzart Sport 2021. godine i otkrio:

“Nikola je vrlo brzo prošao put od nekoga ko stvarno ne može da prati treninge prvog tima, jer smo radili specifično gde se koristi miks takmičarskih i specifičnih vežbi, do toga da potpuno normalno može da radi sa starijima od sebe. U prvom trenutku je moja procena bila da radimo mesec i kusur zajedno, ali on je već posle tri nedelje ili nepunih mesec bio spreman da se priključi. E, onda ga je čekao težak rad, proces učenja, ali je bio ravnopravan član. Sistem je omogućio Nikoli da bude shvaćen i sagledan u celosti, odnosno da mu se ponudi ono što mu je tada bilo potrebno“.

Čak i kada je izabran sa 41. pozicije, Nikola Jokić nije otišao odmah u NBA ligu. Sačekao je još godinu dana, postao MVP ABA lige, pa onda povukao najveći korak u karijeri...

"Za njega je sve ovo što mu se desilo bilo kao iskustvo u kojem je pre svega bio zahvalan što mu je neko dao šansu. Izabran je tokom reklame za Tako Bel, možda ga je baš to poguralo napred", izjavio je njegov trener Majkl Meloun.

Zanimljiv ugao Jokićevog izbora tokom te reklame dao je Rendi Foj, koji je u to vreme nosio dres Denvera. Priča ide ovako - on je sedeo u svom domu u Nju Džersiju i čekao je da vidi koga će Denver da uzme…

"Gledam u televizor i nemam pojma koga smo izabrali", priznao je Foj rekavši da nije obratio pažnju na kajron i da je putem društvenih mreža morao da se informiše ko će u Nagetse.

Tadašnji bek Denvera bio je Jokićev saigrač tokom sezone 2015/16, da bi se nedugo zatim penzionisao. Kaže da nije mogao da pretpostavi da će Jokić dostići zvezdane visine.

"Znao sam da je dobar, ali baš da je ovoliko dobar - nisam. Neću da budem jedan od onih koji će sada da pričaju kako sam osetio njegovu veličinu od prvog dana jer nisam. Ali, osetio sam da će postati član startne petorke i da je pred njim duga NBA karijera. Iskreno, treba skinuti kapu Nikoli. Nije atleta, ali je neverovatan radnik i tako skroman čovek, što ga je i dovelo do ove pozicije", kaže Foj i priseća se:

"Nije bio tako 'ispoliran' kada je dolazio, ali se videlo da ima izuzetnu košarkašku inteligenciju. Kao jedan od starijih igrača u timu, zadatak mi je bio da vodim računa o mlađima i da budem uz njih. Bili smo bliski, radili mnogo, šalili se. Sećam se da je imitirao stalno moje pokrete, dva driblinga i šut".

Možda i najluđe od svega je to što je Nikola Jokić posle svih ovih godina ostao veran sebi, što nije dozvolio da ga slava ponese, ni da ga teške reči ponize. Kendrik Perkins, Nik Rajt i Stiven Smit najveći su Jokićevi kritičari i neretko čak tendenciozno gaze po svemu što je srpski as uradio, nazivajući ga nedostojnim MVP titule i igračem koji "pumpa statistiku", ali to njega nije dotaklo. Svaku njihovu reč brisao je kao prašinu sa rukava... Čak ga nije pogodilo ni to kada ga je Lebron Džejms na poslednjem Ol staru birao poslednji. Štaviše, izgledalo je kao da je Jokiću neprijatno što je deo tog ludila bez nekog cilja...

Postao je najniže draftovani MVP, izrastao u dvostrukog uzastopnog najkorisnijeg igrača lige što je pošlo od ruke samo izabranom soju velikana, na pravdi Boga oteta mu je treća vezana nagrada koja je otišla u ruke Džoela Embida. I mnogi su se tada hvatali za glasove novinara koji su ubedljivo pogurali Kamerunca ka nagradi za koju je napravio celu kampanju. Možda je baš sve to poguralo Nikolu Jokića da počisti sve pred sobom i zasedne na NBA tron.

Oduvek su ga gledali kao autsajdera, a zapravo je postao najbolji na svetu. I ma koliko drugi pokušavali da ospore njegov talenat, kvalitet, istrajnost, želju, inteligenciju i sve što ga čini ikonom Denver Nagetsa, on ne dozvoljava da ga bilo šta poremeti. Ostao je skroman, povučen, tih momak iz Sombora kakav je oduvek bio. Doduše, sada više ne jede burek i ne pije koka-kolu, kao što reče njegov otac, sada radi sve ono što nije u mladosti... Eto, da ne bude da je sve ostalo isto.

Kada se podvuče crta, Nikola Jokić je primer kako se postaje šampion uprkos svim preprekama i dokaz da svako može da postigne velike stvari u životu ako se tome dovoljno posveti. Nikola može da zahvali svojim roditeljima, pre svega braći, porodici, onda i svima u Megi i Denveru koji su radili sa njim svih ovih godina kako bi postao unikat u košarkaškom svetu.

Jer, zaista to i jeste...