Branko Maksimović iz Kuvajta: Ulazak Dubaija u Evroligu podigao bi ceo region

”Ima neko odozgo ko nas stavlja pred razne situacije i izazove, mi onda biramo puteve”.

Ovom rečenicom srpski košarkaški stručnjak Branko Maksimović završio je javljanje za Mozzart Sport iz Kuvajta, a baš zbog okolnosti koje prate karijeru 48-godišnjeg Beograđanina poslednjih godina, upotrebljena je kao uvod u intervju.

Maksimović je za kratko vreme prošao put od trenera Lokomotive Kubanj u Evrokupu do šefa stručnog štaba u košarkaški ne tako atraktivnoj zemlji. Ali, kao neko ko se ne plaši izazova, prihvatio se velikog posla sa idejom da u Kuvajtu podigne kvalitet igre na viši nivo i ostavi trag, pre nego što ga put odvede na sledeću destinaciju...

Zemlja na obali Persijskog zaliva možda nema veliku košarkašku i sportsku tradiciju, ali ume da privuče ne samo stručnjake, već i sportiste sa svih krajeva planete. Bez obzira što podaci na sajtu lige nisu sinhronizovani sa sadašnjim trenutkom, u Kuvajtu svoje dane provode neka dobro poznata imena poput Vladimira Štimca, Džejkoba Pulena, Latavijusa Vilijamsa, kroz tamošnje klubove prošli su i Aljoša Mitrović, Elmedin Kikanović, Slaven Čupković, Aleksandar Marelja, Kalin Lukas, Salah Mežri, Ajzea Sajks... A, kako je Maksimovića put naveo baš u malu zemlju koja se graniči sa Saudijskom Arabijom i Irakom?

“Bila je takva situacija, da nije bilo dobrih ponuda u Evropi. Rusija se bila zatvorila, a želeo sam da ostanem tamo, pošto su njihovi treneri uglavnom preuzeli klubove. Bile su dve opcije, da čekam ili da idem u Kinu, što je bilo vrlo, vrlo zanimljivo“, priča Maksimović za Mozzart Sport i dodaje:

“Onda se pojavljuje opcija za Kuvajt, Al Kadisija izlazi sa jako dobrom finansijskom ponudom. Klub ima tradiciju, mada u malo lošem nizu poslednjih nekoliko godina. Zanimljiva priča, dosta naših ljudi je radilo već u Kuvajtu, između ostalih Jovan Beader sa kojim sam sarađivao u Kubanju. On mi je dao važne informacije, ljudi iz kluba su bili ozbiljni. Dogovorili smo se dosta brzo i eto“.

Rekli ste da vam je Kina bila zanimljiva, zašto ste je zaobišli?

“Jedini problem sa Kinom bio je što sam morao da prođem karantin od 21 dana u mestu gde sletim, plus još sedam dana kada sletim na domaći aerodrom tamo. Zbog toga sam odlučio da preskočim Kinu, ali ostala mi je i dalje kao opcija za narednu destinaciju u karijeri. Kina ima dosta košarkaškog potencijala i generalno ceo Istok rapidno napreduje. Japan, Južna Koreja, Kina... Sve bolji igrači. Tajvan je ove godine potpisao dosta kvalitetnih igrača za veliki novac“.

A Kuvajt?

“Iskreno, voleo bih da se obistini priča sa Dubaijem u Evroligi. Imaju jaku finansijsku i infrastrukturnu podlogu, imaju šta da ponude. Dobro bi bilo da se proširi tržište“.

SA DUBAIJEM I RUSKIM KLUBOVIMA EVROLIGA BI ZNAČAJNO PROŠIRILA TRŽIŠTE

Hajde nakratko da skrenemo sa teme, pošto ste svojim prethodnim odgovorom dali uvertiru za priču oko mogućeg ulaska Dubaija u Evroligu. Da li se možda tamo priča nešto više?

“Nemam informacije, ali verujem da postoji obostrani interes, Dubaija i Evrolige. Dubai bi ulaskom u Evroligu dobio odličnu sportsku promociju, mogli bi fenomenalno da sve to isprate sa čarterima i dvoranama. Ne treba zaboraviti da su se tamo već igrale dve utakmice NBA... Nije to daleko od Evrope, nije nepremostiva udaljenost. Od Istanbula je tri sata leta. Kada imaš čarter lako je logistički da se završi. Dubai može da ima jak budžet, da napravi dobru ekipu lagano“.

Opet, nije lako biti novajlija u evroligaškom društvu, bez obzira kakvu ekipu sastavite...

“U redu, trebalo bi im nekoliko godina da shvate kako stvari funkcionišu, ali bili bi osveženje za takmičenje“.

Kako vam se čini Evroliga ove sezone?

“Izuzetno zanimljiva, pogotovo jer je veliki broj klubova izjednačen na tabeli i mnogo je više konkurenata za četvrtfinale. Vidi se da su klubovi dobro radili i ulagali tokom leta. Na konto priče oko Dubaija, sada bi bilo kada bismo sve to podigli na još viši nivo. Po meni, bio bi super potez da Dubai uđe u Evroligu i da se u dogledno vreme vrate ruski klubovi“.

Ove godine nema CSKA, Zenita i Uniksa, već stižu najave da neće igrati ni naredne. Koliko nedostaje ceo taj region Evroligi?

“Mnogo“, bez dileme je naš sagovornik i nastavlja:

“Dovoljno je setiti da su sva tri ruska kluba prošle sezone bili među osam najboljih do suspenzije. Sa Dubaijem i ruskim klubovima Evroliga bi imala veliku bazu ozbiljnih klubova, sa ozbiljnim budžetima. Prošle godine, koliko znam, Uniks, CSKA i Zenit su zbirno imali 85.000.000 evra u budžetu. To nedostaje Evroligi, jer sa tim novcem dovodiš ozbiljne igrače iz NBA, otvaraš tržište, praviš zanimljiviju ligu, teraš druge da se pojačavaju i ulažu više...“.

Verujete li da bi klima između Evrolige i ruskih klubova mogla da se promeni nabolje u narednom periodu, da dođe do preokreta u razmišljanju?

“Ne bih iskreno da ulazim u detalje, ali verujem da je sve lako moguće okrenuti, u roku od sedam dana. Uz evroligaše, Lokomotiva je Evrokupu davala ozbiljan kvalitet. Sve su to bile jake ekipe, sa velikim igračima i trenerima. Košarci nedostaje Rusija. Imate i klubove koji su igrali u Fibinim takmičenjima, Nižnji je bio baš dobar dugo... Uvek sam za to da ruski klubovi igraju evropska takmičenja. Kada će i da li će to da se desi, ostaje na višim instancama“.

ARAPIMA JE KOŠARKA KAO LJUBAV, REKREACIJA, RITUAL, TREBA IH MALO IZBACITI IZ ZONE KOMFORA

Vratimo se na Kuvajt. Kakav vam je dosadašnji utisak?

“Kada sam došao ovde, bilo je arapsko prvenstvo, igrale su ekipe iz Egipta, Libana, Bahreina, Katara, Kuvajta, Irana... Svaka ekipa ima po dva-tri ozbiljna stranca, od kojih su mnogi igrali jaka evropska takmičenja, od VTB lige, preko Evrolige i Evrokupa, do španske ACB. Klub Kuvajt koji je poslednjih godina mnogo dominantan ovde ima Džejkoba Pulena, Markusa Hanta koji je bio u Kini prošle godine, doveli su Kadija Lalejna koji je bio u Burgosu. Dakle, ozbiljni igrači. U redu, domaći nisu tog kvaliteta, ali ima mnogo zanimljivih, talentovanih košarkaša. Ove godine se pogodilo da je posle dugo vremena dosta srpskih stručnjaka u Kuvajtu, dosta je zanimljivo. Dobro je takmičenje, kvalitetno, dobri stranci...“.

Kakav je sistem takmičenja?

“Ima 11 klubova, igra se 10 kola i posle toga se nastavlja Superliga, igra se i Kup... Zanimljivo je“.

To znači da ima perspektive za dalji napredak?

“Košarka u ovom regionu može da ide napred. Gledajte, kada bi Dubai ušao u Evroligu, svima ostalima bi se podigli apetiti jer bi i oni želeli da budu blizu tom nivou. Oni igraju FIBA Azija kup, sada se igra regionalno GCC takmičenje, uvek ima dešavanja“.

Verovatno su stranci dobro plaćeni kada se odlučuju da karijere nastave u Kuvajtu?

“Da, dobar novac oni dobijaju ovde. Nije to nivo Evrolige ili Evrokupa, ali nije uopšte za potcenjivanje“.

A, šta je sa domaćim igračima?

“Njima je košarka kao ljubav, rekreacija, ritual. Kažem kako ih treba malo izbaciti iz zone komfora... Pre treninga, na primer, dolaze pola sata ranije, pa sede i druže se svi, pa im Onda kažem kako beže od žena zapravo (smeh). Košarka i treninzi su im socijalni život. Nisu oni profesionalci, oni svi rade negde, policija, vojska, vatrogasci, razne državne službe ili ministarstva, a onda im košarka dođe kao rekreacija. Oni dobijaju neke stipendije, ali nisu profesionalci“, priča Maksimović i dodaje:

“S druge strane su veliki takmičari. Kada ih staviš u tako neke situacije vidiš kod njih želju da pobede, pa se nerviraju... Ponavljam se, ali meni je mnogo značilo to što sam pre dolaska u Kuvajt imao mogućnost da čujem iskustva drugih kolega, da me oni upute kako stvari funkcionišu ovde. Uspeo sam da nađem modus, da ih dignem i nateram da idu preko granica“.

ŠTIMCU SAM REKAO DA IGRA JOŠ PET GODINA

Vladimir Štimac je kod vas i dominantan je u okvirima kompletne lige...

“Sticajem okolnosti njemu se nije ostvario angažman u Kini. Onda smo se čuli i rekao mi je da bi hteo da dođe ovde i pomogne mi. Bukvalno sam ga ukrao drugima. Vlada je profesionalac, sa njim nikada nije problem što se tiče treninga. Nebitno da li je u pitanju trening dva puta dnevno ili teretana, tehnika... On je na sve to navikao. Njega košarka i dalje pali, zato sam mu rekao da igra još pet godina, dokle god ga drži. Napravio je odličnu karijeru, zaradio je novac koji će negde uložiti, sada može da igra za sebe. Nije više pitanje novca, nego zbog sebe. Ako može mene da trpi kako ga maltretiram sat i po vremena, onda treba da ostane i igra još pet godina. Imamo dobru saradnju, pričamo na srpskom, ostali ništa ne razumeju, ali nam prolazi“.

Rekli ste da ima dosta naših trenera u Kuvajtu?

“Da, baš dosta. U Kuvajt klubu su našI mladI trenerI, Dušan Stojkov i Nenad Mandić. Oni rade sa mlađim kategorijama i ubedljivo su prvi. Dragan Vaščanin je u Al Kureinu, Ivan Jeremić i Vanja Guša su u Kazmi, Dejan Tomić je dugo po ovom regionu, već 20 godina, on vodi Al Arabik. Aljoša Mitrović je bio u Kureinu, kao i Aleksandar Marelja, Elmedin Kikanović je igrao u Kuvajtu...“

Znači, tamo se poštuje naš košarkaški region?

“Apsolutno. Gledajte, oni vole često da dođu kod nas i prave kampove. Kada sam došao u Kadisiju igrači su mi rekli da su sedam-osam puta bili u Srbiji. Izmere se sa KLS ekipama, dobro treniraju... Dosta košarkaša sa prostora nekadašnje Jugoslavije je igralo u Kuvajtu, tako je i sa stručnjacima. Ima dosta trenera i u odbojci, rukometu, fudbalu, tenisu... Dobra ekipa kvalitetnih ljudi je ovde, sa kojima se družimo mi iz košarke, pijemo kafe, idemo na ručkove... U mom klubu je rukometni trener iz Srbije, bio je jedan vaterpolista... Možemo da porazgovaramo na našem jeziku. Ljudi ovde cene kvalitetan rad“.

Kakvi su generalno uslovi za život u Kuvajtu? Slušali smo mnogo o kulturi, običajima, zakonima i ostalim pojedinostima uoči Mundijala u Kataru...

“Kvalitetni. Uslovi za smeštaj su odlični, ima mesta da se kvalitetno pojede... Alkohola nema nigde, to je po njihovoj veri i zakonu tako propisano. Kvalitet hrane, restorani, namirnice u marketima – to je sve jako kvalitetno. Ovde ne može da prođe ništa što nije kvalitet. Ima libanskih, iranskih, italijanskih, francuskih, ruskih restorana, ozbiljni su šoping molovi. Ovde je najveći šoping mol u regionu koji ima tri prstena, a samo jedan je dužine pet i po kilometara. U hotelima su izuzetni spa centri gde možeš da odeš sa suprugom najnormalnije i kupaju se svi normalno. Teretane su, na primer, samo za muškarce i samo za žene, tu nema mešanja“.

Verovatno dobar deo slobodnog vremena provedete u šoping molovima zbog vrućina?

“Ma da. Kada sam dolazio u Kuvajt bilo je 56 stepeni. Napolju tada nemaš šta da radiš, ideš po molovima i tu provodiš neko vreme uz druženje, kafu, ručak... Sada je temperatura super, pošto je otprilike neko doba proleće ili jesen. Družim se najviše sa našim ljudima, imamo već ustaljen ritam kad i šta radimo. Osim ljudi iz sporta, ovde živi i mnogo naših iz sveta biznisa. Družim se sa Aleksom Krunićem koji je ovde došao iz Londona da im pomogne da podignu berzu na viši nivo. Kuvajt ima ogroman potencijal, kupili su mnogo zemlje po Turskoj, veliki su investitori, dosta ulažu po Evropi... Drugačije je ovde, zanimljivo, meni ne smetaju njihove restrikcije i poštujem ih. Ima sve što ti treba“.

Što se tiče uslova za trening i koliko se ljudi interesuju za košarku?

“Nije posećenost velika. Doći će ljudi koji vole da gledaju i to je to. Svaki klub ima svoju halu, one su uglavnom slične. Na raspolaganju su ti po ceo dan, bez ograničenja, svi rekviziti su dostupni... Verujem da i tu mogu da napreduju dosta“.

O LOKOMOTIVI, VEČITIMA, EVROLIGI...

Vratimo se malo na period u Lokomotivi. Preuzeli ste ekipu Jevgenija Pašutina u čijem ste stručnom štabu bili, taman ste počeli da gradite dobru priču, a onda je počeo rat u Ukrajini i otišli ste...

“Vrlo je jednostavno... Po meni i mnogim ljudima tamo, mi smo uradili dobar posao tamo. Gazda je smatrao da je neuspeh što smo ispali od CSKA i to je razlog zašto nismo ostali. Mi smo imali ugovor do kraja sezone, polufinalnu seriju sa CSKA smo igrali dobro, iako bez nekih stranaca. Na nesreću smo izgubili tu prvu utakmicu serije, na promašena slobodna bacanja, inače je sve moglo da bude drugačije“.

Sa ove distance, kakav ste utisak poneli sa sobom po rastanka sa klubom?

“Dobro iskustvo... Žao mi je što nismo mogli da nastavimo Evrokup, jer smo imali dobru ekipu na okupu. Darijus Tompson je sada u Baskoniji, Džonatan Motli u Fenerbahčeu, Erik Mekalum, Stenton Kid koji je sada u Japanu, plus mladi Rusi koji sada stasavaju... Mogli smo da budemo iznenađenje u Evrokupu i napadnemo...“, zastao je na trenutak Maksimović, pa dodao:

“Šta da se radi, desilo se to što se desilo. Bilo je nekih ideja da mi utakmice igramo u Beogradu, ali je to stopirano od strane ljudi iz Evrope... To mi ostaje najveća žal, jer smo imali super ekipu i rezultate. Bili smo u dobrom ritmu, onda dođe sve ovo što se dešava u Ukrajini i sve stane“.

Koliko vam je bilo teško da nastavite dalje posle tog prekida?

“Pa, nastavili smo dalje sa VTB ligom, imali neke pobede sa velikom razlikom, bilo je baš dobro. Stvarno verujem da smo radili super posao, to su rekli i ljudi oko nas. Neki, opet, smatraju da nismo bili dobri i eto, to je realnost“.

Tompson i Motli sada imaju bitne uloge u Baskoniji i Feneru, koliko vas raduje što su posle rada i sa vama napravili tako dobre transfere?

“Prvenstveno, svi su oni kvalitetni ljudi. Tompson i Motli su mladi igrači sa mnogo potencijala. Motliju je to bila prva sezona u Evropi, pokazao je da ima ogroman potencijal. To je video i Itudis. Protiv CSKA je imao jednu baš brutalnu partiju, mislim da je baš ta utakmica bila tas na vagi da ga Itudis odvede u Istanbul. Tompson je veoma zanimljiv igrač. Išao je postepeno, došao je iz Italije u Evrokup da bude nosilac igre, stabilan momak, okružen porodicom. Bilo je, naravno, i loših izdanja, ali je sve to normalno. Tražili su se obojica... Dobri su bili za saradnju, uvek spremni da slušaju, da im se pomogne. Baš dobri igrači za saradnju“.

Da li i koliko stižete da ispratite Evroligu?

“Pošto sam nabavio sistem u kojem imam preko 1.400 kanala, onda mogu da pratim sve globalno. Gledao sam Letnju ligu, NBA ligu, 30 američkih kanala... Tu su naša i hrvatska Arena Sport... Šta god da ima, pratim. Gledam i utakmice FIBA Lige šampiona, Evrolige i Evrokupa da ne pričam, takođe imam nalog na Evroliga TV... Sve gledam. Evroliga je ove godine toliko izjednačena, bukvalno ko bude vezao četiri-pet pobeda može da ode visoko u odnosu na konkurenciju. Takmičarski je jako zanimljiva. Neki klubovi zbog povreda su dole, neki koje niko nije očekivao su gore. Baskonija, na primer, igra dosta dobro i eto je pri vrhu tabele. Dosta je iznenađenja“.

Šta kažete za dosadašnje rezultate Crvene zvezde i Partizan Mozzart Beta?

“Dosta su dobri. Partizan je, čini mi se, četiri utakmice izgubio na loptu. Sa te četiri utakmice bi bila skroz drugačija situacija. Ali, sve se to vrati. Zvezda, otkako je Duško došao, izgleda dosta dobro. Kvalitetni igrači, kao i potpisi novih, izgledaju na terenu moćno kao ekipa. Imaju preozbiljno samopouzdanje koje su dobili. Milina je gledati i jedne i druge. Ljudi ne shvataju, a pričam svima... U Pioniru i Areni nestaju velike ekipe i igrači. To je neverovatan plus koji imaju Zvezda i Partizan. Jako je teško igrati kada zagrmi u obe dvorane, ozbiljno navijanje ljudi koji razumeju košarku i podržavaju klub. Sada oba kluba imaju veliki kvalitet i propraćeni su dosta. Milina je bila gledati prvi evroligaški derbi. Prava utakmica da neko pobedi šutem na kraju. To je košarka. U toj situaciji često volim da kažem da neko pobedi, a neko nauči. Nema poraženih. Jer, kada vratiš sada film, da Panter nije šutnuo onu loptu ranije, ko zna šta bi bilo. A opet, šta da je ubacio...“

Povukao je paralelu Branko Maksimović sa nekim događajima u kojima je on bio akter kao trener...

“Sećam se baš utakmice protiv Partizana, gde sam nacrtao specijal na kraju gde ostaje Stenton Kid sam, ubaci trojku i svi su bili oduševljeni kako je to bila dobra ideja. A, da vam kažem – da je promašio, bila bi najgora ideja. Ovako je pogodio i sve super. Imao sam protiv CSKA +4 na dva minuta do kraja i dva slobodna bacanja. I oba penala promašimo, a onda posle skoka Milutinova Paunić pravi faul na Švedu na šutu za tri poena, gde Aleksej pogađa trojku i dodatno slobodno bacanje... I onda, umesto da budeš na +6, ti si u pet sekundi na 0:0. To je košarka, ali treba naučiti iz takvih lekcija“.

Da li vas vuče da se vratite u regionalnu košarku?

“Naravno. Moj ciljevi su ABA, VTB gde sam ostavio dobar utisak. Imao sam i ove godine dve ponude iz VTB koje nisu bile ni finansijski, ni projektom dobre pa sam ih odbio. Čekam, videćemo šta će da se desi. Još imam i motiva, nisam ni toliko mator, mogu da jurim nešto više od ovoga“.