Beli čovek ne ume da skače, ali dominira: Nekada Bird, Stokton, Volton, pa Novicki i Neš, a danas Jokić

Ušao je na mala vrata u NBA. Sa 41. mesta na draftu 2014. godine odabrao ga je tim koji nikada nije osvojio titulu i čiji najbolji igrač je u tom trenutku bio Taj Loson. Kada je obelodanjeno da su se Denver Nagetsi odlučili za Nikolu Jokića, tokom prenosa Drafta išla je reklama za Tako Bel. Nije imao telo za najjaču konkurenciju na svetu, o Somborcu te noći niko sem srpskih medija nije govorio. Danas o njemu priča ceo svet.

Zvanično je odbranio zvanje najkorisnijeg igrača NBA lige. Samo 12 velikana je pre njega to uspelo da izvede: Bil Rasel, Vilt Čemberlen, Karim Abdul Džabar, Mozes Meloun, Leri Bird, Irvin Medžik Džonson, Majkl Džordan, Tim Dankan, Stiv Neš, Lebron Džejms, Stef Kari i Janisa Adetokunbo. Uz njih je još Bob Petit u više navrata osvajao MVP priznanja, ali nije uspeo da ih veže. Probrano društvo. Kada se malo bolje pogleda, uglavnom su ligom harali afroamerički košarkaši. Belci možda ne umeju da skaču, ali itekako znaju da igraju i ostavili su dubok trag. Da li je naše gore list najbolji među njima?

Kada je Jokić prošle godine pometlao konkurenciju u MVP trci, mnogi su verovatno pomislili da je odigrao sezonu karijere. Da je zasluženo odneo priznanje, ali da tako nešto više neće ponoviti. Prosečan PER rejting (statistički parametar koji objedinjuje većinu drugih i daje najbolju sliku o pre svega ofanzivnom doprinosu igarča) bio mu je 31,28 - u tom trenutku 10. najbolji u istoriji. Bilo je priča po američkim medijima da je on "jedan od najgorih MVP igrača". Trudili su se pojedini da umanje njegov uspeh, a onda je svojevremeno najkorisniji igrač Jadranske lige pomerio sve granice.

S obzirom da je PER rejting nešto slično indeksu korisnosti u evropskoj košarci, mnogi bi na prvu pomislili da čelo večne liste drže Čemberlen, Džordan ili Džejms... Ispred njih stao je 27-godišnji Srbin. U sezoni na izmaku tokom ligaškog dela njegov prosečan PER bio je 32,85. Najveći u istoriji. Od kako se košarka profesionalno igra preko bare, u samo 29 navrata su igrači uspevali da na nivou jedne takmičarske godine ostvare rejting preko 30. Tako nešto pošlo je za rukom Jokiću (dva puta) i još trinaestorici košarkaša. Beležio je 27,1 poena, 13,8 skokova i 7,9 asistencija, što je takođe nezabeležen učinak.

IGRAČI SA NAJVEĆIM PROSEČNIM PER REJTINGOM U NBA

2022 Nikola Jokić (2) 74 32.85

1962 Vilt Čemberlen (3) 80 32.08

2022 Janis Adetokunbo (3) 67 32.05

2020 Janis Adetokunbo (3) 63 31.86

1963 Vilt Čemberlen (3) 80 31.82

1988 Majkl Džordan (4) 82 31.71

2009 Lebron Džejms (4) 81 31.67

1991 Majkl Džordan (4) 82 31.63

1964 Vilt Čemberlen (3) 80 31.63

2013 Lebron Džejms (4) 76 31.59

2016 Stef Kari (1) 79 31.46

2021 Nikola Jokić (2) 72 31.28

1990 Majkl Džordan (4) 82 31.18

2022 Džoel Embid (2) 68 31.16

1989 Majkl Džordan (4) 81 31.14

2010 Lebron Džejms (4) 76 31.10

2019 Janis Adetokunbo (3) 72 30.89

2015 Entoni Dejvis (2) 68 30.81

2012 Lebron Džejms (4) 62 30.74

1994 Dejvid Robinson (1) 80 30.66

2000 Šekil O Nil (3) 79 30.65

2017 Rasel Vestbruk 81 30.63

2019 Džejms Harden (1) 78 30.57

1999 Šekil O Nil (3) 41 30.55

2009 Dvejn Vejd (1) 79 30.36

2003 Trejsi Mekgrejdi (1) 75 30.27

2021 Džoel Embid (2) 51 30.26

2019 Entoni Dejvis (2) 56 30.26

2001 Šekil O Nil (3) 74 30.23

NAPOMENA: godina, ime i prezime, broj odigranih utakmica, PER

Statistički je Nikola bio dominantan, ali i na parketu. Igrao je bez druga dva najbolja igrača u ekipi. Džamal Mari je propustio kompletnu sezonu, Majkl Porter se povredio u novembru i nije se više vraćao na teren. Povreda je usred sezone iz ekipe izbacila i bitnog igrača u rotaciji Pi Džej Dozira, o čijem značaju za igru Nagetsa je govorio i sam Jokić.

"Ljudi zaboravljaju da je povredu doživeo i Pi Džej. On je bio veliki deo našeg sistema. Krupan momak koji može da vodi loptu, pokrije više pozicija u odbrani, poznaje naš sistem", rekao je srpski centar posle eliminacije u prvoj rundi plej-ofa.

Nije imao podršku. Bio je okružen iskusnim igračima i veteranima čije karijere idu silaznom putanjom (Džef i Džamajkl Grin, Demarkus Kazins, Vil Barton), momcima koji još traže mesto pod NBA suncem (Bouns Hajland, Zik Nadži, Markus Hauard, Vlatko Čančar), košarkašima koji ne bi mogli dalje od klupe u najvećem broju NBA timova, "igračima uloge" (Ostin Rivers, Monte Moris, Brin Forbs, Devon Rid na dvosmernom ugovoru). Od Fakunda Kampaca ostala je senka, a najveću pomoć imao je u Aronu Gordonu koji je sa prosekom od 15 poena po meču statistički bio najlošiji drugi strelac svih ekipa NBA lige.

Uz sve to Jokić je omogućio Denveru da ostvari učinak 48-34 u ligaškom delu i sa šestog mesta na tabeli Zapada ga direktno odveo u plej-of. Bio je lider tima iz Kolorada u svim statističkim parametrima - poenima, skokovima, asistencijama, blokadama, ukradenim loptama, naravno i minutima provedenim na terenu. Radio je sve. Stavio čitav tim na leđa i odvukao ga u doigravanje.

Dakle, teško je reći da je iko mogao u MVP trci da mu parira. Najveći takmac bio mu je Džoel Embid iz Filadelfije kao najbolji strelac lige (30,6 poena po meču na 68 nastupa, šest manje od Jokića). Seventisiksersi su sa Kameruncem kao liderom ostvarili tek tri pobede više od Denvera, bili četvrti na Istoku, ali svima je jasno da je svojevremeno prvi pik na Draftu imao daleko veću pomoć. Do trejda za Džejmsa Hardena, uz sebe je imao Andrea Dramonda, Seta Karija, Denija Grina, Tajris Meksija, Matisa Tajbula i Tobajasa Herisa... A onda je tim iz Pensilvanije zamenio Dramonda i Karija za jednog od najboljih strelaca u istoriji lige - Bradonju. Rosteri Filadelfije i Denvera se ne mogu uporediti. Četa Doka Riversa je bila moćna i bez Bena Simonsa, a čini se da bi bila sasvim solidna i bez Embida, iako je bez dileme najbolji u Gradu bratske ljubavi i zasluženo na postolju iza srpskog košarkaša.

Embid čestitao Jokiću na MVP priznanju: Zaslužio je nagradu, nisam ljut (VIDEO)

Dakle, MVP nagrada je otišla u prave ruke, a nedostatak podrške ostavio je Nikolu još jednom bez šampionskog prstena. S ozbirom na ranije uspostavljenu konstataciju da najjačim takmičenjem u igri pod obručima dominiraju afroamerički košarkaši, teško je ne zapitati se - da li je Jokić jedan od najboljih belih igrača u NBA istoriji?

Najuspešniji svakako nije, iako je osvojio dve MVP nagrade što su pre njega izveli samo Leri Bird, Bob Petit i Stiv Neš. Potrebna mu je titula. S ozbirom da ima 27 godina, biće prilike da se i njom okiti. Kada pričamo o veštini, košarkaškom znanju, mogućnostima na terenu, uticaju na tim, pa i čitavu ligu čini se da je već sad u samom vrhu. Da li i na njemu?

Utisak je da tron još pripada Birdu. Trostrukom NBA šampionu koji je tri puta nosio MVP krunu i bio najzaslužniji za dva Leri O Brajen trofeja u vitrinama Bostona (MVP finala). Bio je prava senzacija. Nezaustavljiv. Igrao je sa takvom lakoćom, pa se često činilo da se ruga protivničkim odbranama koje više ne znaju šta da izmisle samo da ga poremete, ne i zaustave. Jer kao što smo napisali - to je bilo nemoguće.

Ipak, da li bi osvojio toliko titula da je uz sebe imao igrače statusa kakav imaju Jokićevi saborci? Da li bi da je umesto Nejta Tajnija Arčibalda imao Montea Morisa stavio toliko prstenje na ruku? Da su mu umesto Roberta Periša, Sedrika Maksvela, Kevina Mekhejla, Denija Ejndža, pa i Pita Maravića na početku i Bila Voltona pri kraju karijere podršku pružali Barton, Džef i Džamajkl Grin, Gordon, Kazins i Hajland? Osim Maksvela i Ejndža svi pomenuti Birdovi saigrači uvršteni su u Kuću slavnih.

Kroz istoriju od belih igrača pamtimo i čoveka sa logoa lige Džerija Vesta - šampiona iz 1972. godine, MVP-ja finala iz 1969, najboljeg strelca NBA iz 1970. i igrača koji je upisao 14 Ol star nastupa. Poput Birda - stanovnik Kuće slavnih.

Među igračima čiji učinak u ligi je ovekovečen u Springfildu je i nezaboravi Pit Maravić koji se i dan danas smatra jednim od najveštijih koje je košarkaški svet ikada video. Pistol Pita su povrede limitirale i prerano mu okončale karijeru, pa nije dodirnuo zvezde poput gore-navedenih. Pet puta je igrao na utakmicama svih zvezda, dva puta bio član idealne petorke, 1977. godine najefikasniji igrač lige. Nije uspeo da bude šampion i MVP, ali o tome kakav je trag ostavio najbolje govori da je Atlanta povukla iz upotrebe njegov dres sa brojem 44, dok u Juti i Nju Orleansu niko više neće nositi "sedmicu".

Veliki doprinos ligi dao je i Bil Volton. Legendarni centar čije ime je takođe zlatnim slovima ispisano u Kući slavnih dva puta je dolazio do trona sa Portlandom i Bostonom. Bio je i najkorisniji igrač finala 1977. godine, MVP lige godinu dana kasnije. Važio je i za vrhunskog defanzivca što potvrđuju dva uvrštanja u najbolje defanzivne petorke, a bio je i najbolji skakač i bloker lige pre 45 godina.

Iako nikada nije dodirnuo šampionski pehar, a da je sebe mogao da nazove šampionom, u najbolje bele igrače svih vremena s pravom se ubraja i Džon Stokton. Nosio je dresu Jute 19 godina, nije nikada bio MVP, najbolji strelac lige, ali je plenio svojom veštinom. Čak devet puta je podelio najviše dodavanja u NBA, dva puta bio najbolji kradljivac. Njegovo ime takođe stoji na "interfonu" Kuće slavnih. Imao je fantastičnog Karla Melouna uz sebe, ali preko puta "dinastije" Džonson, Bird, Tomas, Džordan, Olajdžuvon i Brajant - O Nil.

Džon Stokton i Derek Harper (©AFP)

Svim pomenutim gromadama standarde je postavio Petit. Igrao je za Milvoki i Sent Luis Hokse od 1954. i 1965. godine. Smatra se jednim od najboljih igrača svoje ere i svakako spada u centarsku elitu. Dominirao je pod obručima, dva puta bio MVP (1956, 1959), a prsten je na ruku stavio 1958. godine. Samo on i Kobi Brajant uspeli su u četiri navrata da budu najbolji igrači Ol star utakmica (11 nastupa).

Noviju eru NBA obeležio je Nemac. Dirk Novicki je iz rodnog Vircburga u NBA stigao sa poenima u rukama. Osvojio je titulu 2011. godine, kada je bio i najkorisniji igrač finala. Četiri godine pre toga imao je sa Dalasom najbolji skor u ligi, dobio MVP priznanje i stao u prvoj rundi plej-ofa. Ipak, osvajanje prstena pre 11 godina bio je pravi podvig. Igrao je Dirkenštajn fenomenalno tokom čitave sezone, posebno u doigravanju. Uz sebe je ipak imao Džejsona Kida, njegovog imenjaka Terija, Šona Meriona, Tajsona Čendlera (na vrhuncu), pa i Peđu Stojakovića koji je ubacio neke bitne šuteve i Karona Batlera u prvom delu takmičarske godine, s obzirom da se u januaru ozbiljno povredio. Dakle, Rik Karjlal je imao izuzetno iskusnu ekipi oko jednog od najboljih igrača u ligi i to je dovelo do rezultata.

Uz njega je ligom dominirao i Neš. Neuhvatljivi Kanađanin čije su lopte imale oči. Dva puta je poneo titulu "najvrednijeg", ali za razliku od Novickog nije bio šampion. Njegovi potezi ostavljali su bez daha, a uspevao je da bude jedan od najboljih iako nije imao adekvatne fizičke predispozicije. Imao je zato komjuter u glavi i izluđivao protivnike.

Dirk Novicki i Stiv Neš (©AFP)

Jasno je da Jokić velikanima svetske košarke već sada može da stane rame uz rame. To potvrđuju i reči pomenute legende Dalas Mavsa.

"Kompliment je porediti me sa njim. Voleo bih da sam bio tako vešt. Njegova dodavanja su nerealno dobra. Nažalost, ja sam uvek hteo da postižem poene, a ne da dodajem", rekao je svojevremeno Novicki, prema mnogima najbolji evropski košarkaš u NBA svih vremena.

Među bele igrače koji su su žarili i palili NBA terenima poslednjih par decenija možemo da ubrojimo i dvostrukog NBA šampiona Pau Gasola (Ruki godine i šest puta Ol star), najvećeg argentinskog košarkaš svih vremena Manua Đinobilija koji je sa San Antoniom osvojio četiri titule (Šesti igrač lige 2008. godine).

Malo je reći da su svi navedeni urezali svoje ime u anale NBA. Mnogi od njih menjali su kurs čitave lige, kao Jokić. Uticao je na brojne promene, vratio veru u centre kada se činilo da postaju "izumrla vrsta". Nije još stavio prsten, ali Džoker je tek na pola puta. Kada odsvira kraj videćemo da li je najbolji beli igrač svih vremena. Možda i nešto više, ko zna. Sada možemo da konstatujemo da je pri vrhu. Bez dileme.