Asvelova boljka “la confrérie des copains“: Na prezime dobiješ licencu Evrolige, a trener čuva posao

Sada već decenijama, praktično od prelaza između dva milenijuma, srpska klupska košarka žudi za čuvenom “A“ licencom Evrolige, kao potvrdom da se u međunarodnim okvirima zaista poštuje toliko pominjana teza da živimo u zemlji košarke.

Ni Partizan, ni Crvena zvezda i dalje ne uspevaju da dođu do sigurnosti koju daje višegodišnja propusnica za elitno takmičenje. Beogradski večiti godinama na sve legitimne načine pokušavaju da iznesu čvrste argumente nekadašnjem rukovodstvu na čelu sa Đordijem Bertomeuom, pa i sadašnjoj upravi Evrolige da eventualna dodela licence ne bi bila samo rezultat starih zasluga, već da su spremni da isprate elitne standarde i ponude mnogo više od atmosfere o kojoj se priča širom planete. Uprkos trudu, svojevrsnu košarkašku akreditaciju dobijali su i zatim uspeli da izgube rimska Lotomatika, poljski Aseko Prokom, Montepaski iz Sijene i Unikaha iz Malage.

Razlozi i kriterijumi za dodelu višegodišnjih ugovora uvek su tema za diskusiju, no svaka organizacija zadržava pravo da odredi pravila kojim otvara vrata najvišeg staleža u evropskoj košarci. Istom trenutno pripada dvanaest klubova, dok je moskovski CSKA treću godinu zaredom pod suspenzijom zbog rata u Ukrajini.

Vremenom su se sistem i format Evrolige menjali, ali je nukleus najvećeg evropskog takmičenja manje-više ostao isti. Liga je u međuvremenu krenula u smeru gotovo potpunog “zatvaranja“ takmičenja, a dva poslednja kluba kojima je dodeljena desetogodišnja licenca su minhenski Bajern i Asvel iz Vilerbana.

Slučaj francuskog kluba ovih dana otvara priču o apsurdu koju daje komoditet posedovanja licence. Zvanično najuspešnija košarkaška organizacija u Francuskoj - mada Limož ima evropski trofej -, sa izuzetnom podlogom za nadogradnju i mogući rast u evropskim okvirima, postala je ovih dana predmet analiza i rasprava na temu da li kvalitetom ekipe, igrama i načinom rada uopšte pripada Evroligi?

Posle dva rezultatska debakla na otvaranju sezone, od Crvene zvezde u Beogradu i Partizan Mozzart Beta u Astrobalu – Parni valjak ostvario najubedljiviju pobedu (88:62) na gostovanjima u Evroligi gledajući period od 2000. godine – Asvel je zakucan za dno tabele. I mogao bi da probudi dubiozu tokom narednih mesec dana iliti šest kola u kojima je gost Efesu, Fenerbahčeu, Žalgirisu, Monaku i Albi, dok samo Virtus dolazi u Francusku.

Tamošnja štampa bavi se potanko Asvelovim rezultatima, a jedno od najčešćih pitanja je – da li je vreme da Ti Džej Parker ode? Trenutno stanje u Asvelu moglo bi donekle da se podvede kao problem nepotizma. Nije tajna da je Ti Džej mlađi brat Tonija Parkera. U košarkaškim krugovima vlada mišljenje da živa legenda francuske košarke i nekadašnji as San Antonija nije spreman da svom bratu uruči otkaz, uprkos pritiscima klupskog Borda direktora.

Francuzi čak imaju i izraz za ono kroz šta Asvel trenutno prolazi – “la confrérie des copains“. Najgrublje prevedeno, bratstvo prijatelja. Pjerik Pupe, jedan od pomoćnika u stručnom štabu, je Ti Džejev drugar iz detinjstva. Čak je i potpis Edvina Džeksona povezan sa ovom tematikom. Naime, nekadašnji francuski reprezentativac jedan je od boljih prijatelja Tonija Parkera. Zajedno su letovali na Sardiniji, gde su bili na jahti kada su navodno potpisali ugovor. Džekson je u Asvel došao iz španskog trećeligaša Menorke. Doveden je sa epitetom iskusnog strelca, iako je godinama u padu forme, a poslednji dodir sa evroligaškom košarkom imao je takođe u Asvelu tokom sezone 2019/20. U periodu između dva angažmana u Vilerbanu igrao je najviše za Estudijantes, zatim kratko za Nanter i pomenutu Menorku.

Poznavaoci košarkaških prilika u Francuskoj, ipak, kroz neformalne priče tvrde da dosta toga polazi od trenera. Ti Džej Parker svoju dosadašnju trenersku i mali deo igračke karijere proveo u Asvelu. Od 2013. godine bio je pomoćnik do januara 2018, kada je nakratko postao vršilac dužnosti. Posle toga je ponovo bio član stručnog štaba Asvela, sada kod Zvezdana Mitrovića. Od juna 2020. promovisan je u prvog stratega.

Svoje trenerske kredite Ti Džej je skupio osvajanjem nacionalnih titula 2021. i 2022, kao i Kupa Francuske 2022. godine. Ipak, njegov uspeh se u dobroj meri i gleda kroz Tonijevo prisustvo na vrhu kluba. Ono što je stekao kao trener počeo je da “krcka“ odlascima dva velika talenta francuske košarke – Viktora Vembanjame i Zakarija Risašera. Iako su obojica otišli u potrazi za minutima i iskustvom, postoje nepotvrđene naznake da su napustili Asvel nezadovoljni radom sa trenerom. Vembi je kao tada najveći prospekt francuske i verovatno evropske košarke skupio 13 utakmica i nije se snašao u eliti, baš kao ni nešto mlađi Risašer koji je za dve godine upisao 21 meč.

Asvel je ovog leta bio prilično aktivan na tržištu, sa idejom da napravi konkurentniji tim za Evroligu, dostojan i povratka na tron Francuske o čemu su javno govorili ljudi iz uprave. Otišli su Amin Nua, Džona Metjuz, Retin Obasohan, Antoan Dio, Aleks Tajs, Di Bost... Sačuvano je francusko jezgro, pa su Nando de Kolo, Žofri Lovernj, Šarl Kaudi i Jusufa Fal – rođen u Dakaru, ima francuske papire – dobili domaća pojačanja u Edvinu Džeksonu, Timotiju Luvavuu i Borisu Dalou. Majk Skot je potpisan kao veliko pojačanje zajedno sa Parisom Lijem, a za širu rotaciju dovedeni su Frenk Džekson, Džon Egbunu, Mbaje Endijaje i Noam Jakov.

Na papiru je Asvel skup iskusnih individualca sa nekoliko zanimljivih talentovanih košarkaša, ali na delu se sve više čini da ovo nije tim evroligaškog kalibra. Pred dolazak u Beograd pretrpljen je poraz od malo poznatog povratnika u najviši rang francuske košarke Sen Kentena, pre toga Monaka u prvenstvu, dok je između Crvene zvezde i Partizan Mozzart Beta ubedljivo nadigran Nansi. Nedovoljno za klub koji je nominalno u takmičarsku 2023/24 ušao sa značajno većim budžetom nego lani. Naravno, prošle su samo dve utakmice u Evroligi, odnosno tek je početak sezone i sve lako može da se okrene na vodenicu Asvela, ali prvi utisak nimalo nije dobar.

Nedavno je u javnost isplivala informacija da Asvel na raspolaganju ima nešto više od 21.000.000 evra, što je daleko više od prošlogodišnjih 15.000.000. Tu se dolazi do još jednog detalja koji je pomalo prošao ispod radara. Naime, Asvel je u avgustu potpisao sponzorski ugovor sa digitalnom platformom Skweek, koja je direktno povezana sa najvećim rivalom – Monakom. Skweek je striming servis, čedo grupacije Fedkom, čiji je osnivač ujedno i vlasnik košarkaškog kluba Monako Aleksej Fedorjačev. Fedkom je takođe jedan od glavnih sponzora Monaka.

Ti Džej Parker (©AFP)

I pored ozbiljnog uvećanja budžeta, Ti Džej Parker je posle debakla od Crvene zvezde na pitanje o dolasku ekipe u Beograd na dan utakmice govorio o tome da bi “ekipa došla dan ranije, da ima novca“.

Da se u poslovanju negde izgubila ispravna nit govori i detalj s početka godine. Asvel se našao usred skandala pošto je otkriveno da su Nando de Kolo i Žofri Lovernj deo plate dobijali kroz komercijalne kanale, čime se zaobišlo plaćanje visokih poreza, iako je takav vid isplate zarada u Francuskoj zabranjen zakonom. Zbog toga je klub novčano kažnjen sa 100.000 evra i oduzimanjem dve pobede u prvenstvu. Kasnije je Monako svrgnuo Asvel sa trona i zagospodario Francuskom.

Gledajući isključivo teren, čini se kao da je Asvel nazadovao u odnosu na prošlogodišnji sastav. Francuski velikan nije ostvario pobedu u Evroligi u proteklih petnaest utakmica, odnosno od januara ove godine kada je pobeđena Olimpija u Milanu (79:73). Ekipi nedostaje čvrstine, intenziteta, pa i individualni kvalitet, iako se u sezonu ušlo sa ambicijom da se napadne plasman u četvrtfinale. Po tome šta su Parkerovi igrači pokazali u ove dve utakmice, ovo nije tim za Evroligu. Ali, ko zna, možda se sve u narednom periodu promeni...

Vraćajući se na to kakvu podlogu Asvel ima da dalje raste kao klub, krajem novembra trebalo bi da se preseli u novu dvoranu kapaciteta 16.000 mesta, što je tri puta više od mogućnosti Astrobala. Još krajem novembra 2019. Asvel je postao deo Lionove porodice, pošto je fudbalski klub postao manjinski vlasnik sa iskeširanih oko 3.400.000 evra za nešto više od 20 odsto deonica. Tada je dogovoreno da Lion finansira Asvel sa 2.500.000 evra godišnje u narednih pet godina, uz učešće u izgradnji dvorane.

Povrh svega, Toni Parker je godinama bio i jeste najveći Asvelov adut, zbog toga je svima laknulo kada je odlučio da ipak odustane od prodaje svog udela. Suštinski, (najviše) zahvaljujući osvajaču četiri NBA titule, te isto toliko reprezentativna odličja, klub je postao vlasnik desetogodišnje licence - mada ne treba zaboraviti bogatu istoriju u domaćim okvirima - dok Ti Džej i dalje čuva posao. Koji zaslužuje sve manje, gledajući uticaj na rezultate i napredak tima.

Asvel kao da se ulenjio otkako je ušao u probrano evroligaško društvo, a kada bi postojala jasna strategija razvoja mogao bi da postane jedna od najozbiljnijih košarkaških organizacija u Evropi...