Oproštaj od Kobija Brajanta: Majkl Džordan držao govor i plakao, mnoge poznate ličnosti ispratile legendu

U kutlnom Stejpls Centru u Los Anđelesu, večeras je održana komemoracija povodom smrti Kobija Brajanta i njegove ćerke Đijane koji su sa još šest osoba izgubili život u helikopterskoj nesreći 26. januara.

Skoro mesec dana posle tragedije, od Kobija i Điđi su se na komemoraciji oprostili porodica, prijatelji, sportisti, poznate ličnosti iz američkog šoubiznisa… Današnji datum 24.2. je izabran kao simbolika jer je Kobi u drugom delu karijere nosio broj 24 na dresu, a Điđi je broj dva.

Ceremoniji kojoj je prisustvovalo preko 20.000 ljudi je otvorila pevačica i Kobijeva prijateljica Bijons. U publici su sedeli Majkl Džordan, Šakil O Nil, Medžik Džonson, Bil Rasel, Karim Abdul Džabar, Pol Pirs, Pau Gasol, Stef Kari, Stiv Neš, Dvejn Vejd, Rasel Vestbruk i mnoga druga poznata imena.  

Komemoraciju je otvorila Kobijeva majka, posle nje su pričali zabavljač Džimi Kimel, Kobijeva supruga Vanesa, košarkašice iz WNBA Dijana Taurasi i Sabrina Jonesku, koledž trener Luiđi Aurijema, a emotivan govor je održao Brajantov dugogodišnji menadžer i prijatelj, aktuelni direktor Lejkersa, Rob Pelinka .
“Svet poznaje Kobija kao košarkašku legendu, ali ja sam bio blagoslovlen što sam ga 20 godina znao mnogo više od toga. Bio sam na jutarnjoj misi dana kada je Kobi preminuo. Osetio sam da je telefon zavibrirao kada je stigla SMS poruka. Prvo sam hteo da je ignorišem jer sam bio u crkvi, ali sam dobio potrebu da pogledam poruku i video sam da je Kobijeva. Pitao me je da li znam nekog menadžera u bejzbolu koji bi mogao pomoći ćerki njegovog prijatelja. Odgovorio sam mu da sam video jednog na nedavnoj utakmici Lejkersa. On je rekao da devojka želi da sam zaradi za školarinu i pričao mi je komplimente o njenoj radnoj etici i volji za pobeđivanjem. Nekoliko minuta kasnije, Kobijeva duša sa sedam ostalih otišla je u nebo. Devojka kojoj je hteo da pomogne je bila ćerka Džona Altobelija, bejzbol trenera koji je bio u helikopteru sa svojom ćerkom. Njegovo poslednje delo je bilo herojsko. Hteo je da iskoristi svoj uticaj kako bi oblikovao budućnost mlade devojke”, ispričao je Pelinka.

Najveći košarkaš u istoriji Majkl Džordan je izašao na binu i počeo govor koji je završio u suzama.
“Kobi i ja smo bili veoma bliski prijatelji, on mi je bio poput mlađeg brata. Svi su želeli da pričaju o poređenju nas dvojice, a ja sam samo hteo da pričam o Kobiju. Svi imamo mlađu braću i sestre. Oni uvek uzimaju vaše stvari, cipele, sve... Ali, njihovo divljenje vama, pretvori se u ljubav. Stalno zapitkuju jer žele da znaju svaki detalj o životu koji ih očekuje. Kobi me je zvao i slao poruke u sred noći i ujutru. Želeo je da priča o potezima sa košarkaških terena. Prvo je to bila agonija za mene, ali se onda pretvorilo u strast. Ovaj klinac je bio strastven, ne možete da znate koliko. A, ako imate toliko strasti i volite nešto toliko, ići ćete do ekstrema da pokušate da dobijete ili sladoled, hamburger ili bilo šta. Kobi Brajant je za mene bio inspiracija i čovek koji je igrao onako kako je želeo. A želeo je da bude najbolji što može. I od trenutka kad sam ga upoznao, želeo sam da budem najbolji stariji brat. Da bih uradio to, morao sam da istrpim svo mučenje, pozive u kasne sate i glupa pitanja. On je samo pokušavao da bude bolja osoba i bolji košarkaš. Pričali smo o biznisu i o porodici. O svemu. A on je samo želeo da postane bolja osoba”.

Uspeo je Džordan i da nasmeje Stejpls centar, prisetivši se fotografije koja ga je "proganjala" proteklih godina kada se rasplakao na ulasku u košarkašku Kuću slavnih ta njegova slika je postala poznati “mim” na internetu.
“Uhvatio si me… Sada ću morati da trpim još šala na moj račun. Rekao sam ženi da neću plakati jer ne želim da gledam to naredne tri, četiri godine. Eto, kako Kobi Brajant utiče na mene. Siguran sam da Vanesa i njegovi prijatelji misle isto. Znao je kako da dopre do tebe i da lično utiče na tebe, čak iako je samo dosadan. Uvek je mogao da izmami ono najbolje iz mene”.

Setio se i poruke koju je dobio od Kobija usred noći.
“Pre nekoliko meseci mi je poslao poruku da želi da nauči ćerku neke poteze. Ne znam na čemu sam radio u tom trenutku, pitao me je šta sam ja radio kada sam želeo da učim nove poteze. Pitao sam ga koliko Điđi ima godina, a kada mi je odgovorio "12", rekao sam mu da sam sa 12 godina samo želeo da igram bejzbol. I to je bilo u dva sata ujutru. Mogli smo da pričamo o svemu vezano za život. Retka je pojava da sa nekom osobom imate takve razgovore. Voleo sam njegov stav da igra protiv najboljih kako bi unapredio svoju igru. Apsolutno sam voleo taj stav. Divio sam mu se jer se takva strast retko viđa. Inspirisan sam onim što je uradio i što je podelio sa Vanesom i decom. Imam ćerku koja ima 30 godina, nedavno sam postao deda i imam dva blizanca. Jedva čekam da doćem kući i da ih zagrlim”.

Vanesi i ćerkama je poručio:
“Supruga i ja ćemo vas držati blisko našim srcima i uvek ćemo biti uz vas. Posle košarke, Kobi je pokazao i kreativnu stranu za koju nisam znao da poseduje. U penziji je delovao srećno, našao je nove strasti. Još važnije, bio je odličan otac i suprug koji se posvetio porodici. Nikada nije ostavio ništa na parketu i mislim da bi to želeo da i mi uradimo. Niko od nas ne zna koliko vremena mu je ostalo i zato moramo da uživamo u momentu i u društvu onih koje volimo. Kada je Kobi Brajant umro, umro je i delić mene. Kada pogledam sve vas, vidim da je i delić svih vas video. On je verovatno bio najbolji košarkaš kojeg sam gledao. Bio je veliki igrač, sjajan otac i muž i vrhunski takmičar. Počivaj u miru moj mali brate”.

Nakon njega se od Kobija oprostio i Šakil O Nil i posle tri sata je ceremonija završena.

(FOTO: AFP, Reuters)