Zvezdin lider i riznica kojoj se ne vidi dno

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Niša)

Prođe još jedan Kup Radivoja Koraća u Nišu. Na kraju, ništa novo. Crvena zvezda na postolju, Branko Lazić sa Žućkovom levicom u rukama - osmi put. Crveno-beli su samo dva Kupa osvojili bez igrača sa drugim najvećim brojem nastupa u takmičenju. Finale u Čairu bio mu je 37. meč, a više u istoriji tima sa Malog Kalemegdana ima samo Predrag Bogosavljev (38). S ozbirom da su za Branka "godine samo broj", kako i sam reče na konferenciji za medije posle trijumfa nad Partizan Mozzart Betom u završnoj bici, ne treba se začuditi ako dogodine i taj rekord padne.

Osam "Levica" u Lazićevim vitrinama zauzima tek trećinu prostora. Jer košarkaš koji je 2011. obukao crveno-beli dres i još ga nije skinuo, osvojio je sa Zvezdom čak 23 trofeja. Odavno je rekorder kluba po tom pitanju, ali i neprikosnoven u srpskoj košarci. Šest puta je bio šampion ABA lige, osam puta na domaćem tronu, a 2018. je bio deo tima koji je trijumfovao na ABA Superkupu.

I da neko ne napravi grešku i pomisli da bi Crvena zvezda sve te titule i pehare osvajala i bez njega - ne bi. Naravno, nije bio sam u pohodima na srebrninu, ali je godinama unazad davao stabilnost odbrani tokom čitave sezone, a posebno u najvažnijim utakmicama. Radio posao kojeg se malo ko drugi hvatao, gotovo besprekorno. To se još jednom videlo i u finalu Mozzart Kupa Koraća u niškom Čairu. Branko je ponovo bio Zvezdin vođa. Pravi kapiten. Rovit je krenuo na jug iz prestonice, morila ga je povreda i propustio je utakmice sa Zadrom i Žalgirisom pred borbu za prvi trofej u sezoni. Presedeo je četvrfinale protiv FMP-a, odigrao nekoliko minuta u sudaru sa Čačkom 94. Videlo se i u polufinalu da nije u pravom ritmu, šut ga nije služio, a onda je na red došlo finale...

"Point God" i osmeh koji govori više od hiljadu reči

Ubacio je dve trojke čim je kročio na teren sredinom druge deonice. Veoma bitne. Omogućio je svojoj ekipi da održi priključak za rivalom. U nastavku, a pogotovu u drugom poluvremenu i kada se meč lomio, grizao je u odbrani. Ulazio je u žestoke duele i sa krupnijim igračima rivala i iz većine izašao kao pobednik. Zasijale su mu oči pred trofejem, zaigrao je frenetično u defanzivi kako samo on ume i odradio pregršt "prljavog posla". Dobrim delom uticao je i na loše izdanje kapitena crno-belih Kevina Pantera u trećoj i četvrtoj četvrtini. U poslednjem minutu je ukrao loptu Aleksi Avramoviću, iznudio dva penala i ostao miran, pa je sa crte praktično overio pobedu crveno-belih (81:74).

Statistika, kao po običaju, ne oslikava najbolje njegov doprinos, iako je ubacio važne šuteve. Radio je mnogo toga dobrog Lazić za Zvezdu u još jednom finalu i bio među najzaslužnijima što je žurka u Čairu bila crveno-bela. Kao pravi lider, uprkos fizičkim problemima, bez pravog treninga i ritma, pokazao je primerom kako se igra kada je trofej na talonu. Bez rezerve, bez nervoze, koncentrisano, požrtvovano za svaku loptu. Pa kud puklo, da puklo. I na kraju, još jedan trofej je završio u riznici Zvezdinog kapitena, kojoj se ne vidi dno.

"Videli ste kakav su doprinos dali u finalu. Pre meča su odradili samo jedan trening bez kontakta i takvi su izašli da igraju utakmicu. Videli ste da su je odigrali svim srcem", rekao je Janis Sferopulos o Milošu Teodosiću i Laziću posle osvojenog Mozzart Kupa Radivoja Koraća – nije bez razloga izdvojio njih dvojicu.

Branko Lazić je tokom više od decenije provedene na Malom Kalemegdanu postao sinonim za uspehe kluba. Igrač bez kojeg je teško zamisliti Crvenu zvezdu. Nepokolebljivi borac, koji je uvek u službi tima. Spreman da uradi šta god ekipi treba za pobedu. Da stavi pod ključ najboljeg protivničkog igrača? Može. Da pogodi trojku kada se lomi meč? Može. Da se žrvuje i izređa lične greške kako bi izbacio protivnika iz ritma? Bez problema. Takvog igrača, koji bespoštedno daje identitet timu već dugi niz godina, retko koja ekipa ima, a svakoj bi bio zlata vredan. U košarci je potrebno da imate makar poen više od protivnika za trijumf, a Brankov zadatak u Zvezdi je da se postara da rival postigne makar jedan manje.

Teško je setiti se Zvezdinog sastava, a da Lazić nije bio u njemu. Obeležio je najuspešniji period u istoriji kluba, iako nikada nije bio najbolji strelac, najatraktivniji igrač, neko ko kao magnet privlači sve reflektore. Radio je svoj posao i ostavio neizbrisiv trag. Teško da će iko ikada uspeti da ga stigne po broju trofeja i nastupa, a imaće još prilika da te rekorde dodatno podeblja i učvrsti svoje mesto u istoriji Crvene zvezde.