Zvezda nije imala boljeg centra još od Majka Cirbesa
Vreme čitanja: 5min | čet. 17.10.24. | 07:57
Džoel Bolomboj na startu ove takmičarske godine pokazuje da sve ono što je činio u prošloj nije slučajnost, već posledica ozbiljnog kvaliteta. Još od Nemca iz sezone 2015/16, crveno-beli nisu imali toliko dominantnu figuru u reketu
Prošle sezone je Džoel Bolomboj po svim standardima bio otkrovenje Zvezdine sezone, a na samom početku nove je dao razloge da ta etiketa ne ostane za stalno i do kraja prilepljena za njegovo ime, već da ono u istoriji tima sa Malog Kalemegdana stane do imena najboljih centara koji su nosili crveno-beli dres u modernoj eri. Amerikanac sa ruskim papirima je u dosadašnjem toku aktuelne takmičarske godine pokazao da je spreman da ponovi partije od lani, bude oslonac timu i ponovo jedna od najvećih snaga kakvu srpski i regionalni šampion u reketu nije imao još od prve pojave Majka Cirbesa.
U dominantnoj predstavi u Istanbulu protiv Fenerbahčea na oba kraja parketa koju je okončao sa dabl-dabl učinkom (18 poena, 11 skokova), momak rođen u Donjecku je predstavljao jedan od glavnih utisaka trećeg trijumfa sastava Janisa Sferopulosa. Do kolena je nadigrao kolege na drugoj strani u vidu Bobana Marjanovića, Šertača Šanlija i Kema Birča, imao autoritativno otvaranje susreta kada je ubacio devet od prvih 15 poena beogradskog tima, da bi jednako upečatljiv utisak ostavio i ispod svog koša, kao i u defanzivnim zadacima.
Izabrane vesti
Zapravo, sve ono što je radio prošle sezone, nastavio je da čini i na startu ove. I time stavio do znanja nevernim tomama da sve to nije bila slučajnost i kratkotrajni bljesak, već posledica ozbiljnog kvaliteta koji je u dosadašnjem toku karijere, uglavnom čučao u njemu i tek na mahove izranjavao u punom sjaju. Jer, tek dolaskom u Beograd, Bolomboj je dobio ono što zaslužuje. Ulogu prvog centra, značajnu i redovnu minutažu, kao i prostor da se razmaše. A, to nije imao ni u dresu moskovskog CSKA ni u Olimpijakosu, a kamoli ne u NBA ligi gde je i započeo profesionalnu karijeru pre devet godina.
"Ovo mi je deveta godina profesionalno, sedma u Evroligi - sećam se kad sam prvi put došao u Evroligu iz NBA, nisam znao šta da očekujem, malo sam igrao pet minuta, pa 15... Uspeo sam da izgradim karijeru i pronađem kuću u Zvezdi. Duga je sezona, drago mi je da smo i ja i tim odigrali dobro, ali sigurno možemo još da napredujemo. Imamo jako visok plafon. Svi isto razmišljamo. Od stručnog štaba do nas. Naporno radimo, ljudi to ne vide. Svi žele da pobeđuju. Imamo stvarno dobar tim i u svaku utakmicu ulazimo sa sjajnim planom i mislim da se kod nas sve svodi na odbranu. Imamo igrače koji mogu da daju poene, tako da je sve na tome kako igramo odbranu", rekao je Bolomboj posle trijumfa nad Fenerom u kojem je prešao granicu od 1.000 postignutih poena u elitnom takmičenju.
Gde god je Bolomboj pre Zvezde nastupao, bio je druga opcija. Epizodista sa pretežno odbrambenim zadacima na dnevnom redu. U senci Kajla Hajnsa, Otela Hantera, Nikole Milutinova ili Mustafe Fala. Sa tom idejom je i došao prošlog leta u redove crveno-belih na poziv tadašnjeg trenera Duška Ivanovića. Majk Tobi je viđen kao neko ko će biti primarna opcija na "petici", dok je Bolomboj sa Lukom Mitrovićem trebao da deli ulogu drugog centra.
Od te zamisli vrlo brzo nije bilo ništa. Tobi se nije snašao, dok je Bolomboj krenuo od starta silovito i sa željom za dokazivanje. U prvom evroligaškom večitom derbiju je Partizanu spakovao 16 poena, fantastičan je bio i protiv Fenera, Makabija, Baskonije...uporedo se iskazivao i u ABA ligi i tako do kraja sezone postao jedan od najjačih aduta na putu ka tripl-kruni. Ujedno je i ostvario statistički najbolju sezonu u karijeri pošto je po prvi put imao dvocifreni košgeterski učinak (10,2 poena). I tako apsolutno zasluženo već na polusezoni bio prvi kojem je klub ponudio produžetak saradnje.
A, ne može se reći da mnogi na njegov dolazak nisu gledali sa podozrenjem i pitali se da li će imati snage i kvaliteta da na istom nivou odigra i drugu sezonu.
Ovakvu stabilnost i sigurnost u reketu, crveno-beli nisu imali još od sezone 2015/16. Kada su između ostalog prvi i jedini put igrali plej-of. I tada je bilo mnogo sumnjičavosti u Majka Cirbesa, koji je započinjao drugu sezonu u Zvezdi, međutim on je pod vođstvom Dejana Radonjića potpuno eksplodirao, postao strah i trepet za sve protivničke igrače, sezonu okončao sa prosekom od 16,3 poena (posle Kvinsija Milera najbolji strelac ekipe) i 6,1 uhvaćenih lopti te tako sebi obezbedio vrlo unosan transfer u Makabi iz Tel Aviva. To što tamo nije ponovio iste partije i što u drugom, a pogotovo trećem mandatu u Zvezdi nije bio ni senka istog igrača, druga je priča. Ipak, u godini nakon što je Boban Marjanović kao član idealne petorke Evrolige otišao u NBA i ostavio za sobom prazninu u reketu, Cirbes je bio vodeća snaga tima u istorijskoj evroligaškoj kampanji.
Snaga kakvu Zvezda posle njega više nikada nije dobila. Jeste tu bilo korektnih rešenja, nekih koji su na momente naslućivali da bi mogli da budu bitni faktori, međutim nikad više crveno-beli nisu crpeli toliku energiju, korist i konstantnost unutar reketa. Sve dosada. Sve do dolaska Bolomboja.
Pamti se borbenost Vladimira Štimca, upornost Alena Omića, sirova snaga Majkla Odža, MVP performans Lendrija Noka u finalu jadranskog šampionata, inteligencija Luke Mitrovića, kao i bez premca čvrstina koju je Ognjen Kuzmić imao pre teške povrede i još teže nesreće. Međutim, sve to ipak nije bilo dovoljno za iskorak u Evropi.
Možda taj iskorak dođe sa Džoelom Bolombojem u glavnoj ulozi.
EVROLIGA 4. kolo
Četvrtak
19.30 (4,10) Alba (17,00) Fenerbahče (1,30)
20.05 (2,65) Makabi (16,00) Partizan Mozzart Bet (1,60)
20.30 (1,60) Olimpija Milano (16,00) Žalgiris (2,65)
20.45 (1,80) Real Madrid (15,00) Panatinaikos (2,25)
20.45 (1,45) Bajern (16,00) Pariz (3,20)
Petak
19.00 Monako - Virtus
19.30 (2,10) Efes (15,00) Olimpijakos (1,90)
20.00 (1,95) Crvena zvezda (15,00) Barselona (2,05)
20.30 (2,10) Asvel (15,00) Baskonija (1,90)