Zvezda kakva treba da bude i tri stavke koje podižu moral

Ništa u životu ne može da se promeni preko noći, a posebno ne složeni sistemi kakav je Crvena zvezda. Možda bi neko rekao da je od momenta kada je Milan Tomić zvanično napustio Mali Kalemegdan prošlo dosta vremena, ali u realnosti ovo je tek deseti dan otkako je komande u svoje ruke preuzeo Andrija Gavrilović.

Za tih deset dana Zvezda je preko svojih leđa preturila četiri utakmice! Prvo se, onako ranjena i pod uticajem najnovijeg raspleta u stručnom štabu merila s timom od 42.000.000 evra, pa čekala Megu i odmah sledeće jutro otputovala u Istanbul na novi megdan i to protiv aktuelnog evropskog vicešampiona. U svemu tome poklopilo se da je ova sedmica prva sa duplim evroligaškim programom, što znači da je tim već u sredu rano krenuo nazad za Beograd da bi u roku od 24 časa spremio meč protiv Himkija. Istog onog koji je namučio CSKA u gradskom derbiju, rutinski dobio Bajern u Minhenu, a pre tri dana zgazio Panatinaikos i potvrdio dobru formu. U svemu tome ostala je “šačica“ vremena za konkretan rad kroz treninge i planirano gašenje požara. Možda zato izgleda da je Tomićevo povlačenje s vodeće pozicije “davna prošlost“, ali nije. 

Neće vam to nikada priznati, ali u govoru tela košarkaša Crvene zvezde osetila se doza razočaranja što tribine nisu bile ispunjene do poslednjeg mesta. Što je deo navijača počeo da diže ruke posle uvodnih 1-4, igre koja, istina, nije obećavala mnogo i loše kliničke slike - bez glave i repa. Ali, šampion Jadranske lige je video ko su iskreni prijatelji i za njihovu dušu, ali i svoj gušt, priredili košarkašku kliniku u Noći veštica. Uz 90 poena, 11 pogodaka za tri poena, izvrsne role Boriše Simanića, Bilija Berona, Stratosa Perperoglua i Džejmsa Gista, ali još neke detalje koji drastično podižu moral na Malom Kalemegdanu pred gostovanje Ciboni za vikend i duel s Realom u Areni naredne sedmice. 

ODNOS ASISTENCIJA I IZGUBLJENIH LOPTI

Verovatno i srž Zvezdine veličanstvene pobede u četvrtak uveče! Ako ste pratili izjave Andrije Gavrilovića uoči meča, znate da je rekao da razloge loših igara treba tražiti u “košarkaškim elementima, pre svega u odnosu izgubljenih lopti“. I pre okršaja s Himkijem, ali i posle istog, Crvena zvezda je bila na vrhu liste po parametru “prodatih“ lopti. Sada je na proseku od 15,33, što je ukupno 92 za dosadašnjih šest kola. Iz runde u rundu taj broj je progresivno rastao. U Atini 13, protiv Fenera 14, u Tel Avivu 19, pa protiv Barselone 21, da bi se onda dogodio blagi pad na 16 izgubljenih lopti u Istanbulu. I onda dolazimo do jučerašnjeg meča. Možda Himki nije sinonim odbrambenog tima, ali tu su Devin Buker i Janis Tima koji su među boljim “kradljivcima“ u Evroligi. 

Zvezda je protivniku dozvolila samo pet ukradenih lopti, a broj izgubljenih poseda svela na jednocifrenu brojku (9)! To je apsolutni rekord ove sezone, jer čak ni protiv Primorske na otvaranju regionalnog takmičenja nije bilo tako snažne kontrole svake akcije. Lopta je letela od dlanova do dlanova i neretko se moglo videti da se posed izvrti nekoliko puta među svim igračima, sve dok se ne pronađe dobro rešenje za realizaciju. Igrači Zvezde počeli su da se uče strpljenju koje je izuzetno važno u kontrolisanoj igri.

Srazmerno tendenciji pada izgubljenih poseda, Zvezda je istovremeno drastično podigla lestvicu u polju asistencija i prikupila čak 23 završna dodavanja za 90 poena, gde je 15 došlo s linije penala. Do Himkija najviše ih je bilo protiv Fenera i Barse - po 16. U ostalim mečevima daleko manje...

Ma koliko njegove dosadašnje role bile diskutabilne, Lorenzo Braun je ovog puta radio bolje jer je video saigrače s mnogo više energije i elana, željne da pretrče rivala i iskoriste svaki milimetar slobodnog prostora za egzekuciju. Najzaslužniji je za eksploziju Bilija Berona jer ga je četiri puta odlično spajao s košem, mada i Boriša Simanić može da ga časti pićem jer mu je ostavio nekoliko solidnih pozicija za šut.

Crvena zvezda može da igra košarku s pravim pristupom i taktičkom postavkom. Iluzorno je pričati da je ovo Zvezdin vrhunac jer isti treba da se traži u aprilu, maju i junu, ali odličan je pokazatelj da nije do tima, već do loše postavljenog sistema i da prostora za napredak ima...

KONCENTRACIJA

Ako je nešto definisalo Zvezdinu krizu to je nedostatak koncentracije. Uvodni minuti u Tel Avivu i Istanbulu to najbolje potvrđuju. Iz potpune dekoncentracije dešavale su se neverovatne stvari - da Lorenzo Braun u preslikanim situacijima promašuje dva zakucavanja, da se zaborave osnovni defanzivni postulati, iskakanja na bloku ili strani pomoći ne dogode ili s velikim zakašnjenjem, da se dogodi potpuno odsustvo anticipacije u čuvanju defanzivnog skoka, ili gube posedi kao na neobaveznom basketu. Sve to polazi iz nedostatka koncentracije. 

Zvezda je protiv Makabija i Efesa morala da juri visoku dvocifrenu razliku i u oba navrata je minus topila. Prvi put zbog “makabijevskog“ pada u igri, drugi put zato što je Efes završio meč pre nego što je zaista bilo gotovo. Oba gostovanja su, opet, završena porazima. Moglo je lako da se dogodi da Zvezda upiše jedan ili dva ogromna brejka, ali stvari ne treba požurivati. Možda se ne bi dogodio Himki koji u biti ima mogućnost da više podigne ekipu nego što bi to bili eventualni trijumfi nad Makabijem ili Efesom. Ne zato što su te pobede manje vredne, već zato što je protiv Himkija spakovana Crvena zvezda kakvu na duže staze žele da gledaju svi. 

Crveno-beli su izdržali sve nalete gostiju iz Podmoskovlja. Čak i kada je Dairis Bertans pogodio ono slobodno bacanje na otvaranju treće četvrtine i smanjio minus na pet poena (50:45), Zvezdini igrači nisu gubili ritam, već su dodavali gas zahvaljujući Beronu i dobrim napadačkim rešenjima ubrizgavali anesteziju koja je umrtvila inače brzu i ponekad rasejanu igru tima Rimasa Kurtinaitisa. Tako su onesposobili rivala i onemogućili mu da pokaže svoje adute i napravi problem. Ako neko poznaje njegov rad onda je to Andrija Gavrilović, pošto su zajedno upravo u Himkiju i ovo je bila idealna šansa da učenik pobedi učitelja. Zvezda je naučila iz grešaka protiv Panatinaikosa, Makabija, Efesa i Barselone, podigla lestvicu za dva stepenika više i napravila ozbiljan pomak!

OBRISI TOMIĆEVE IDEJE U GAVRILOVIĆEVOJ IZVEDBI

Crvena zvezda je sinoć bila (gotovo) sve ono što se od nje očekuje. Deo iz zagrade odnosi se na pojedine defanzivne reakcije, jer su Entoni Gil i Aleksej Šved koristili uspavanost odbrane da stignu do lakih poena, što je stavka na kojoj će morati još dosta da se radi. Ali, evidentan je pomak u igri i to može da raduje sve na Malom Kalemegdanu! Zvezda je bila agresivna u oba polja, lomila protivnika u tranziciji, lopta je dobro putovala, osetilo se da igrači žele da poginu na terenu jedan za drugog i konačno se budi taj energetski kapacitet kojim Zvezda nesumnjivo raspolaže. Samim tim jača se i hemija. 

Obrisi ideje koju je prvobitno imao Milan Tomić vidi se u izvedbi njegovog dojučerašnjeg asistenta. Uz određene korekcije. Pre svega kroz znatno veći prostor za Ognjena Dobrića i Borišu Simanića, za koga Gavrilović “jako želi da još napreduje“, do toga kako je prepoznao momenat da vrati Ognjena Kuzmića u sastav i Majklu Odžu stavi do znanja da nije nedodirljiv. 

Andrija Gavrilović radi svoj prvi samostalni posao i zaista je dugačak put do cilja gde će se videti da li je on zaista trener za Crvenu zvezdu (čitaj: pokazaće rezultati na kraju sezone), ali čovek koji je dugi niz godina radio u Italiji, bio učenik Serđa Skariola i osvajao važne trofeje u Himkiju radi ono što njegov prethodnik nije. Valjda je i cilj Tomićevog odlaska bio da se kroz svojevrsnu šok terapiju ekipa podigne i dokaže svima, a pogotovo sebi da poseduje veliki defanzivni i napadački potencijal koji samo treba složiti kroz odgovarajuće petorke, zbog čega je dosta mešao karte, i precizan taktički pristup.

Još protiv Barselone osetila se promena nabolje, ali to je bilo dovoljno za samo dve četvrtine dobre košarke. U Efesovoj kući je sve stalo u onih 320 sekundi posle čega se došlo do jasne konstatacije da je Zvezdi potrebno mnogo više. Sinoć su crveno-beli odigrali tri strašne i jednu slabu deonice, što je za rezultat imalo čak 27 poena viška i svega 56 primljenih koševa protiv do tada najefikasnijeg tima Evrope. Posle toga se desio i pad kao opomena da je dug put pred Zvezdom do potpunog ozdravljenja. 

Gavrilović je neko ko je do stupanja na novu funkciju dobijao isključivo pohvale. Za posvećenost, sistematizaciju rada, pedantnost i ozbiljnost. U Zvezdi i Himkiju je znao da napravi velike stvari za treninge i mini-cikluse, ali jedno je biti trener u teoriji i voditi ekipu u praksi. Dosad je bio dobar, a oko Zvezde se nadaju da će biti još bolji!

Što reče Boriša Simanić, već će se nedelju u Zagrebu videti da li je Himki bio samo dobar dan ili prekretnica sezone...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport