Životna priča saigrača Karlika Džonsa: Izbegao kao beba, roditelji radili tri posla, on postao humanitarac
Vreme čitanja: 5min | sub. 01.08.26. | 09:50
"Prvo što želim da ljudi shvate jeste da niko ne bira da postane izbeglica. Niko se jednog jutra ne probudi i odluči da napusti svoj dom i sve što poznaje"
Izgradio je Venjen Gebrijel ime u evropskoj i svetskoj košarci. Vižljasti centar bio je deo NBA karavana u kojem je odigrao 150 utakmica, dok je u Evroligi branio boje velikana poput Panatinaikosa i Makabija. Ove sezone će saigrač Karlika Džonsa u reprezentaciji Južnog Sudana braniti boje Bešiktaša, koji sa klupe predvodi Dušan Alimpijević, a malo ko zna šta je Gebrije sve proživeo sa svojih 29 godina.
Momak rođen u Kartumu dao je opširan intervju za španski AS u kojem je govorio o izbeglištvu, kao beba je sa porodicom bio primoran da napusti Sudan zbog rata, odricanju svojih roditelja, ali i o humanitarnom radu.
"Uvek je emotivno vratiti se, jer je ovde počela priča moje porodice. Svaki put kada se vratim osećam se da sam kod kuće i otkrivam nove stvari koje krije Južni Sudan. Dolazio sam ovde prvi put sa majkom i sestrom, a drugi put sa ocem i starijim bratom. Ovo iskustvo mnogo znači mojoj porodici. Često razmišljam o svemu kroz šta su moji roditelji morali da prođu i kakvu žrtvu da podnesu, kao i to koliko su morali da imaju hrabrosti kako bi započeli život u drugoj zemlji. Život sa njima dao mi je da mogu duboko da razumem kroz kakav su težak put morali da prođu, da bi mi (porodica) bili ovde. Kad vidim izbeglice, znam da su to ljudi koji prolaze kroz neverovatno teške okolnosti, ali uprkos tome, trude se da izgrade dom, pošalju decu u školu i naprave budućnost za sebe", počeo je emotivno centar Južnog Sudana, zvanično najmlađe priznate države na svetu.
Izabrane vesti
Njegova porodica je zbog ratnih dešavanja bila primorana na dalek put, a krenula je trbuhom za kruhom i nekim boljim životom, te sreću pronašla u Americi.
"Odrastao sam gledajući koliko su moji roditelji naporno radili. Bili su primorani da rade dva ili tri posla istovremeno, a cenili su sigurnost i mogućnosti koje smo uspeli da pronađemo. Mnogo mi znači što mogu da dođem ovde i pomažem ljudima. Ne radi se samo o tome da vratim deo onoga što sam dobio, već o činjenici da mogu da saslušam i razumem kroz šta ljudi danas prolaze i sa čime se suočavaju".
Nastavio je Gebrijel da priča o iskustvima iz izbegličkog kampa u koji se sada vratio da pruži pomoć onima kojima je potrebna.
"U izbegličkom kampu Doro upoznao sam osmogodišnji devojčicu koja je pobegla iz Južnog Sudana. Ona i njena majka su putovale kroz Etiopiju pre nego što su konačno stigle do Južnog Sudana. Nakon svega kroz šta je prošla, još uvek se nadala. Rekla mi je da želi da ide u školu i postane lekar. To me je odmah navelo da razmišljam kako mogu da stvorim određene mogućnosti za mlade ljude, poput nje. Upoznao sam i majku koja je bila razdvojena od muža i dece. Rekla mi je da jedva može da jede i spava, jer ne zna da li su joj deca bezbedna, da li imaju hranu i odeću. Kao neko ko zna koliko moja majka brine o svojoj deci, čak i danas, taj razgovor me je duboko pogodio. To je nešto što nikad neću zaboraviti".
Član Bešiktaša prošao je put od izbeglice, do NBA igrača, pa sve do stabilnog NBA centra.
"Ponekad je teško sve shvatiti u potpunosti, jer me je košarka odvela na mesta o kojima nisam mogao ni da razmišljam. Međutim, uvek razmišljam o svojim roditeljima i na primer koji su mi dali. Morali su da počnu od nule u drugoj zemlji, a ja sam odrastao videvši njihovu hrabrost, sposobnost da se žrtvuju i to što su cenili svaku priliku koja nam se ukazala. Sve to me drži na zemlji. Znam da je moje putovanje bilo moguće, jer je moja porodica pronašla sigurno utočište i zato što mi je omogućeno da studiram, bavim se sportom i sanjam o svojoj budućnosti".
Pričao je Gebrijel i o tome šta za njega znači definicija uspeha.
"Kada sam bio mlađi, uspeh je značio dostizanje elitnog nivoa košarke. Želeo sam da stignem do NBA lige, da se takmičim sa najboljima i da dokažem da tamo pripadam. Danas uspeh za mene znači nešto mnogo veće. Još uvek želim da idem u košarci što dalje mogu, ali takođe želim da iskoristim sve što mi je ovaj sport pružio, kako bih pozitivno uticao na što više ljudi. Za mene uspeh predstavlja otvaranje vrata drugima, pružanje vidljivosti onima koji su često zaboravljeni i pomoć mladima da shvate da trenutne okolnosti ne moraju da određuju njihovu budućnost".
Nekadašnji centar Panatinaikosa istakao je ulogu sporta kao nešto što mladima može da ponudi izlaz iz teške situacije.
"Sport može doneti radost, disciplinu i stabilnost u životu mlade osobe. Uči vas da se trud isplati, ali i kako da radite sa drugima i budete deo tima. Košarka mi je omogućila da podelim trenutke sreće sa ljudima iz različitih sredina. Video sam kako može da ujedini porodice i zajednice. Zbog toga mi je bilo jako važno da otvorim košarkaški teren u izbegličkom kampu. Hiljade ljudi je došlo na dan otvaranja, a toliko dece je želelo da učestvuje u projektu i organizovanju aktivnosti. Neće svi koji igraju na tom terenu postati profesionalci, ali samopouzdanje, prijateljstva i osećaj pripadnosti koji mogu da izgrade na tom terenu ostaće im urezan doživotno".
Za kraj, imao je Južnosudanac snažnu poruku za one koji ne mogu da shvate težinu izbeglištva.
"Prvo što želim da ljudi shvate jeste da niko ne bira da postane izbeglica. Niko se jednog jutra ne probudi i odluči da napusti svoj dom i sve što poznaje. Takođe, želim da shvate snagu i odlučnost onih koji su bili primorani da beže. Upoznao sam ljudi koji su prošli kroz iskustva koja bi slomila svakog, ali su i dalje držali nadu i pravili snove za budućnost. Izbeglice se ne mogu definisati po onome što im se dogodilo, jer oni imaju snove, talente i ambicije. Ako im se pruži sigurnost i prava prilika, mogu ponovo izgraditi život i postići izuzetne stvari", rekao je Gebrijel.
Kompletan intervju centra Bešiktaša možete pročitati na sajtu španskog AS-a.