Životna priča novog centra Partizana - praunuk slavnog poglavice, pešačio 20 milja na trening i zašto je mama tražila diplomu (VIDEO)

Njegov dolazak navijači Partizana dugo su čekali. Nije doduše da je većina njih ranije znala za momka koji se zove Amida Brajma, ali centar iz Gane se prvi put kao potencijalno pojačanje crno-belih pominjao još pre dva meseca. U međuvremenu je klub uspeo da reguliše određena dugovanja iz prošlosti, pa je Brajma potpisao ugovor sa beogradskim klubom do kraja sezone u kojoj će Partizan pokušati da osvoji Superligu, devalvirano, ali za prestiž veoma važno takmičenje.

Od njega se očekuje da pojača ekipu pre svega u defanzivnom smislu pod košem i da iskoristi sve šanse koje mu se ukažu u napadačkim situacijama. U Beograd stiže sa sveže osvojenom titulom sa Ostin Sparsima u razvojnoj NBA ligi. Što, složićete se, i nije loša stavka u biografiji ni kod poznatijih košarkaša od ovog 24-godišnjaka. Koliko bi mogao u defanzivnom smislu da pomogne Partizana, pre svih Đorđu Gagiću, Novici Veličkoviću i Đoku Šaliću, svedoči podatak da je bio najbolji bloker Razvojne lige prošle sezone sa 2,6 blokade u proseku po utakmici.

Evo nekih...

 

Brajma je već u Ostinu imao određenun „kopču“ sa Partizanom, to je Petar Božić koji je bio u stručnom štabu Sparsa, a vrlo dobro je poznato šta je i koliko kao igrač postigao u crno-belom dresu. Važno je reći za Brajmu da je to momak koji je kao deo ekipe univerziteta Konektikat bio šampion NCAA lige, zanimljivo, u sadašnjem timu Partizana najbliži tome bio je Najdžel Vilijams Gos koji je prošle sezone izgubio finalni duel sa Gonzagom. Bilo kako, trebalo bi da bude ozbiljno pojačanje u završnici sezone, ali osim dobrih defanzivnih košarkaških karakteristika, novog centra crno-belih odlikuje i zanimljiva životna priča.

Brajma je košarkom počeo da se bavi kada ga je, dok je išao u školu, na ulici u Akri, glavnom gradu Gane, zaustavio čovek i pitao da li bi voleo da trenira košarku umesto fudbala.
„Došao je na prvi trening već sutradan sa drugarom“, objasnio je Nana Bafi, pomenuti stranac koji je 2010. zaustavio tada 16-godišnjeg dugajliju. „Došao je peške, prešao oko 20 milja do terena na kojem sam radio. Na kraju sam mu rekao dođi i sutra. Dao sam mu nešto novca za autobus, ali je on navikao da pešači. Video sam da ovaj klinac ima vatru u sebi“.

Već sa 16 godina Brajma je doneo važnu životnu odluku koja mu je odredila dalje korake. A ti koraci od mnogo milja su mu izgleda u krvi s obzirom da je njegov pradeda, Alhadži Brajma vodio pravu seobu plemena Joriba iz Ilorina u Nigeriji do Akre, taj put bio je dugačak skoro 500 milja. O njegovom pradedi, koji je kasnije postao i vođa muslimanske zajednice u Akri, napisana je i knjiga, a zanimljivo, prababa mu je emigrirala iz Brazila, kada je tamo ukinuto ropstvo, u Ganu.

No, vratimo se košarci. Imao je od koga mali Amida da povuče i gene za ovaj sport, jedan od ujaka bio je košarkaš, Laval Peregrino Brajma i čak je svojevremeno igrao sa Hakimom Olajdžuvonom za reprezentaciju Nigerije.
„Stalno me je terao da igram košarku, ali sam počeo da je treniram znatno kasnije“.

Tu se opet vraćamo na čoveka koji ga je sreo i zaustavio na ulici u Akri.
„Bio sam šokiran kad mi je rekao da trenira fudbal. Pomislio sam - ovaj je visok, mora da igra košarku“, objasnio je Brajmin mentor, Nana Bafi koji je i sam igrao svojevremeno na američkom koledžu, zatim postao trener.

Ni Amida, ni njegovi roditelji u prvom trenutku nisu verovali Bafiju, ali je vremenom uspeo da ih slomi, pa se Amida otisnuo preko Atlantika.

Kad su ovakve situacije u pitanju, bilo je logično da na Brajmu u Americi gledaju kao nebrušeni dijamant i nešto što bi moglo da se oblikuje rukom kvalitetnog trenera.
„Videli smo ga i bili oduševljeni potencijalom koji je taj klinac pokazao. Bio je sirov, ali je imao velike mogućnosti“, tako ga je u jednom intervjuu opisao trener Huan Ernandez iz srednje škole Arčbišop Kerol u Majamiju.

 

Odmah je pokazao da ima sjajne radne navike, pošto je do škole morao da putuje autobusom, vozom, pa još jednim autobusom. Šta je to za momka koji je u Gani pešačio onolike milje. A da se nije te 2010. godine zaustavio na ulici i porazgovarao sa čovekom kojem je delovao interesantno, Brajma bi verovatno bio jedan u nizu „propalih fudbalskih talenata“ u Gani, zemlji u kojoj sa 16 godina već moraš da sazriš i baviš se stvarima o kojima vršnjaci u Evropi i SAD ne moraju ni da razmišljaju.

Nije se odrekao ni fudbalskih „korena“. Kažu da je često umeo da svrati na treninge ekipe univerziteta Konektikat. Tadašnji kapiten Kvame Avuah jednom je rekao da je bilo prilično smešno gledati čoveka 208 centimetara kako igra fudbal.
„Mislio je da može da igra na bilo kojoj poziciji u timu. Trudio se da pravi trikove sa loptom, prilično je bio smešan. U stvari, veoma dobro se snalazio u fudbalu", opisao je Avuah.

Ko zna, možda ne bi bilo neočekivano ni da Brajmu uskoro vidimo i na tribinama stadiona u Humskoj na nekoj od utakmica fudbalskog kluba.

Inače, Brajma je jedan od retkih košarkaša u današnje vreme koji je odradio sve četiri godine na nekom univerzitetu. Razlog - majka.
„Njegovi roditelji su mi na kraju ukazali poverenje i znam koliko je majci bilo važno da u kuću donese univerzitetsku diplomu“, objasnio je mentor Bafi.

Amida Brajma je momak koji je u svakom smislu prevalio dug put od ulica i neuglednih fudbalskih terena Akre do američke koledž košarke, razvojne lige, a sada i dresa nekadašnjeg evropskog šampiona. A da li će sjajnu sezonu zaokružiti osvajanjem trofeja u Superligi, ostaje da sačekamo sredinu juna. Onda može i da se posveti svojoj drugoj ljubavi, fudbalu i gledanju utakmica Mundijala.

 

Ilustracija: Sarmagedon