Život Mike Murinena u oblacima

Boravak Mike Murinena u redovima Partizan Mozzart Beta se ne odvija prema očekivanjima. Za četiri meseca koliko je deo crno-belog tima, odigrao je samo 14 utakmica i postigao ukupno tek 34 poena. Ima prosek od 4,1 poena u ABA ligi i 0,2 poena u Evroligi što je razočaravajuća statistika za najboljeg mladog igrača prošlog Evropskog prvenstva i momka koji je označen kao NBA prospekt. Dok je ekipu vodio Željko Obradović, pojavljivao se mestimično u prvih 12, da bi ga Đoan Penjaroja definitivno otpisao rečima "da nije spreman da igra za evroligaški tim i da samo razmišlja o povratku u Ameriku".

Čini se da je upravo to ono što koči mladog Finca. To što je glavom na drugom mestu. Ne u sadašnjosti. Još gore - ni u realnosti. Trenutno je u oblacima, sanjari o nekom bleštavijem, većem, bogatijem, spektakularnijem svetu. Istina je da on postoji, nije fatamorgana, ali je za njega kao svet snova. I definitivno je kontraproduktivno da u ovom trenutku (toliko) misli o njemu.

To je u neku ruku toliko karakteristično njegovoj generaciji (Z). Da živi u virtuelnom svetu "hajlajtova", "trendova", "reelsa" i "čelendža". Da želi sve odmah i sad, pa tako zanemari proces. Time možda i zaboravi na zahvalnost trenutka u kojem se nalazi.

A nalazi se u jednom evroligaškom timu slavne istorije koji uvek pretenduje na trofeje. Na mestu gde je košarka više od igre i gde su stasavali mnogi koji su se baš dotakli tog "sveta snova" o kojem toliko razmišlja. Donedavno je čak i imao priliku da uči od najtrofejnijeg evropskog trenera. Nema baš svaki mladi igrač takvu privilegiju, ali on dosada nije pokazao da je voljan da zasluži mesto u timu radom.

Sigurno da stanje u kojem se nalazi nije potpuno njegova krivica. Ima i do toga što se ljudi u Humskoj nisu toliko bavili igračima ove sezone (i zato je ekipa u situaciji u kojoj je). Međutim, najveća krivica ide na njegovu dušu. Kao i u slučaju Džabarija Parkera.