Zek Ledej kod Čime Monekea: Partizan ti uđe pod kožu, kao da ti ga intravenozno ubrizgaju u krv

Generacija koja je vratila osmeh na lica navijača Partizan Mozzart Beta. I nek je uzela samo jedan trofej u ABA ligi, Kevin Panter, Zek Ledej, Matijas Lesor, Dante Egzum i ostali, učinili su da Arena bude ispunjena do poslednjeg mesta. A šta je Partizan učinio za njih? O tome u podkastru Čime Moneka govori baš Ledej, ne prvi put, ali uvek jednako živopisno.

Jer pre toga igrao je jednu godinu u Izraelu, pa po jednu u Olimpijakosu, Žalgirisu, milanskoj Olimpiji.. U Beogradu cele tri. Zašto?

“Ljudi koji me poznaju celog života znaju ko sam i da sam uvek bio ovakav, autentičan. I stignem tamo, a tamo Matijas, Dante, Panter... Svi su bili to što jesu. Nismo bili stoici. Sve je išlo nekim slobodnim tokom. Utakmice u Beogradu su me podsetile na dane u srednjoj školi u Dalasu, ta buka. Kao da si u rovu. Okruženje je bilo porodično. Imali smo grobare, navijače,trener... Mnogo sam naučio za te tri godine. Bili smo zajedno u mnogim ratovima“, rekao je Ledej.

Moneke se tad prisetio i Lesorovog gostovanja i njegove izjave da tačno zna kad se zaljubio u Partizan. I to posle poraza. Onog najtežeg. Od Crvene zvezde. Pa opet, navijači su ostali da podrže crno-bele.

“Da, tamo je drugačije. Svuda si ti profesionalac. Ali tamo ti uđu pod kožu, kao da ti Partizan intravenozno ubrizgaju u krv. Nije da samo dolaziš svaki dan da odradiš posao. Zaista smo bili zajedno. Duge noći. Više smo bili jedni sa drugima nego sa porodicama. Kada smo izgubili od Zvezde u prvoj sezoni, mislim da je i Matijas mislio na Kup utakmicu, a navijači nas tako podržali.... Posle toga hoćeš da uradiš sve što možeš da predstaviš taj dres s ponosom, da budeš tu za brata pored sebe. A ljudi samo dolivaju ljubav. Bili smo kao čopor. Želeli smo da igramo što jače. Da vidimo dokle možemo da dobacimo. Nikad neću to zaboraviti“.

Život ipak ima drugačije planove. Beograd je prošlost, Ledej je ponovo u Milanu. S kojim cijem?

“Za mene je glavna stvar želja da osvojim Evroligu. Zato se budim, zato idem u teretanu, zato i leti treniram, zato žrtvuješ vreme sa porodicom, to vreme neće da ti se vrati. Svi smo mi uložili toliko vremena u košarku, zato kad sve završim, želim da se osvrnem i kažem: Hej, čoveče, ovo je bilo iskustvo“.