Zdrava konkurencija diže kvalitet: Ilić pokazao Simonoviću da svaki minut mora da se zaradi

Pobeda je u tefteru, kvalitet igre nije toliko važan za prvu utakmicu sezone, pogotovo jer se na prvu vidi da u Crvenoj zvezdi postoji veliki prostor za napredak. Ima, naravno, o čemu da razmišlja Duško Ivanović. Kraće vreme za pripreme i pogotovo reprezentativne obaveze ograničile su prostor za uigravanje ekipe, zato su dva ključna detalja - vreme i strpljenje.

O samoj tematici reprezentativnog angažmana tako blizu početka klupske sezone bilo je mnogo polemike i suštinski postoje dve škole mišljenja. Jedna po kojoj igrač iz nacionalne selekcije, pogotovo kada pređe u novi klub, nema dovoljno prostora da se upozna sa sistemom trenera, saigračima i ambijentom pre nego što počnu takmičarske obaveze. Druga, opet, kaže da kroz reprezentaciju stekneš optimalnu formu jer već igraš za nešto bitno, što ti daje određenu prednost u odnosu na ostale koji su nivo dizali kroz pripremne mečeve. Obe teze imaju dve strane medalje. U Crvenoj zvezdi bi iste plastično mogle da se analiziraju kroz primere Dalibora Ilića i Marka Simonovića.

Duško Ivanović je u pauzi između dve sezone značajno promenio sastav, što takođe ima veliki uticaj na pomenutu koheziju ekipe i element uigranosti. Dalibor Ilić je posle ne toliko zapažene debitantske sezone ostao na Malom Kalemegdanu rešen da radi punom parom od prvog dana kako ne bi proveo još jednu godinu u drugom planu. Bio je na raspolaganju šefu struke od početka. Marko Simonović je doveden kao veliko pojačanje sa NBA potencijalom, ali je opremu zadužio nešto kasnije pošto je predstavljao Crnu Goru u Manili sa kojom je izborio istorijsko jedanaesto mesto i kvalifikacije za Olimpijske igre.

U trenutku neizvesnosti oko statusa Nemanje Bjelice, oko čega Ivanović nije rekao ništa konkretno na konferenciji za novinare posle trijumfa nad Igokeom (81:63), dvojica mladih krilnih centara najveća su konkurencija jedan drugom. Crvena zvezda na svakoj poziciji ima širinu, a kod Ilića i Simonovića stvorilo se zdravo rivalstvo koje bi obojici trebalo da podigne apetite, motivaciju i naposletku kvalitet.

Iliću je pripala “prva runda“ pošto je protiv svog nekadašnjeg kluba imao jedno od svojih najboljih izdanja otkako je zadužio opremu vicešampiona Jadranske lige. Dobio je skoro 22 minuta, u kojim je spakovao 11 poena, šest skokova, te po jednu ukradenu loptu i blokadu. Bio je konstantna pretnja po Igokein koš i uz Miloša Teodosića najčešće fauliran košarkaš Crvene zvezde sa po pet iznuđenih prekršaja. Iz tog razloga je momak iz Višegrada izveo osam slobodnih bacanja i bio precizan sedam puta, dok je iz tri ofanzivna skoka direktno izvukao šest poena.

Pakleni oktobar za večite - 19 utakmica i dva derbija kao šlag na torti

Ivanović posle trijumfalnog starta: Teodosić povezao linije, nismo još dobar tim

Više od puke statistike ostaje utisak da se nekadašnji kapiten juniorske reprezentacije Srbije i osvajač evropskog zlata u Letoniji 2018. bespoštedno borio za svaki posed, skok i loptu... Iskoristio je momenat da zagrize i pokaže svoju vrednost kako bi dobio još značajniju ulogu u narednom periodu. Suštinski, pokazao je Simonoviću da će svaki minut na parketu morati da se plati litrima znoja na treninzima i da ništa nije unapred zapisano.

Ilić je solidan utisak ostavio i tokom kontrolnih utakmica. Vreme je dobijao i kao "trojka", što će reći da je spreman maksimalno da se stavi u službu ekipe. Svestan je i on da su ovo trenuci kada se “kupuje“ šefovo poverenje jer, ako je prva godina protekla u aklimatizaciji na veliki iskorak u karijeri, odnosno na evroligaški nivo košarke, sada je samo na njemu da pokaže da pripada ovom društvu.

Marko Simonović je u Laktašima odigrao nešto više od osam minuta i za to vreme ubacio dva poena uz jedan skok. Ivanović još čeka da crnogorski reprezentativac dostigne željeni nivo kako bi ga bacio u vatru i treba razumeti situaciju u kojoj se nekadašnji košarkaš Mege nalazi. Stigao je na pripreme u danima pred start nove sezone, tokom dve godine u NBA ligi nije dobio značajniju minutažu pošto je skupio tek 16 utakmica i poslednji klupski meč odigrao je protiv Detroita 9. aprila. Kalio se kroz Razvojnu ligu gde je igrao odličnu košarku, ali nije pravo merilo realnih kvaliteta.

Da ima nešto više od potencijala ili talenta videlo se kroz igre u reprezentaciji Crne Gore na nedavnom Mundobasketu gdeje bio među boljim pojedincima sa 6,8 poena, 5,2 skoka i 1,2 asistencije. ABA ligu dobro poznaje iz vremena u Megi gde je zajedno sa Filipom Petruševim činio tandem tornjeva koji je dominirao takmičenjem. Uostalom, ne bi u Crvenoj zvezdi toliko insistirali na njegovom dovođenju...

Ilić i Simonović su sada na istom zadatku – da kroz dobar rad teraju jedan drugog da dižu lestvicu i tako podižu timski kvalitet Crvene zvezde. Pošto je sezona dugačka i iscrpljujuća, obojica će imati dovoljno prostora da se dokažu i podele minute, onda i da preuzmu svoj deo odgovornosti kada se bude igralo za trofeje. Prva utakmica u sezoni pokazala je da za svakog na platnom spisku Crvene zvezde ima mesta i da dugačka klupa otvara razne mogućnosti za taktičko kombinovanje.

Dvojica mladih lavova imaju sve što treba da jedan drugog guraju napred i drže potreban takmičarski tonus. Iskustvo će doći u hodu.