G. KelićZašto KK Partizan ne može da radi što i FK
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 11.08.25. | 08:19
Da ima više mladih domaćih igrača u svojim redovima
Fudbalska i košarkaška sekcija Partizana se trenutno (a i već nekoliko godina unazad) nalaze u potpuno različitim trenucima postojanja. Gde su između ostalog i bili u više navrata kroz istoriju. I baš zato sada, ma koliko to zvučalo neprirodno i neprikladno veličini i renomeu klupskog imena, traže drugačije stvari. Prvi finansijsku konsolidaciju, drugi rezultatsku dominaciju zbog čega ne mogu da se ponašaju i delaju na isti način. Ali, opet, i jedna i druga selekcija na potpuno drugačije načine donose određeno zadovoljstvo navijačkoj publici. Što nije bio slučaj već neko vreme.
Talas euforije koji je zapljusnuo KK povratkom Željka Obradovića na klupu tima pre četiri godine, stigao je do stadiona u Humskoj ulici. Međutim, ne zbog dolaska nekog velikog igračkog ili trenerskog imena, već zbog činjenice da klub konačno izgleda prema navijačkim zahtevima. Pa otud i ne čudi što dobija toliku podršku na tribinama, ali i van njih.
Izabrane vesti
Jer, u ovosezonskom fudbalskom timu crno-belih dominiraju njegova deca. I sveukupno mladi igrači uz tek par stranaca i iskusnijih saigrača koji su to kao ispomoć, a ne glavna snaga. Za razliku od košarkaškog sastava u kojem je dijametralno drugačija slika. Ali, sa razlogom.
Ma koliko to što trener Srđan Blagojević radi jeste hrabro i nesvakidašnje, mora se reći da je na to primoran. To jest da su ga okolnosti u kojima se nalazi klub naterale na to da u prvih 11 ima čak sedam ili osam momaka sa ne više od 21 godine. Da Uprava kluba na čelu sa Rasimom Ljajićem raspolaže većim finansijskim sredstvima, teško da bi se odlučila na ovako smelu strategiju. Jednostavno rečeno, FK Partizan izgleda ovako zato što mora. Pa zato i "ne mora" (mada je to obaveza kluba ma u kakvoj se situaciji nalazi) da juri trofeje. Već da afirmiše mlade talente kao prvi cilj.
KK Partizan tih obaveza nema, ali su uvek poželjne. On se izbavio iz dužničkog ropstva, prošao sve ovo što sada prolazi FK i sada "živi" jedan od najlepših trenutaka u klupskoj istoriji. Ma ko šta rekao, to je činjenica. Uspeo je da obezbedi dugo čekanu evroligašku licencu, klupske vitrine osvežio novim trofejima i ima mogućnosti da mu se u rosteru nalazi 11 legionara i tek pet domaćih asova. Međutim, baš zato je pod imperativom pobeđivanja. Kako na domaćoj tako i evropskoj sceni.
On nema izgovora za razliku od kolega iz fudbalskog kluba čiji bi plasman u grupnu fazu Lige konferencija bio istinski poduhvat. Kao i osvajanje bilo kog trofeja.
Zasigurno bi veliki deo navijača voleo da se slika iz FK-a preslika na KK, ali tako nešto nije realno. A ni izvodljivo. Prvo, zato što tako ne bi bili konkurentni. Drugo, zato što to i nisu u stanju da to urade. Nemaju, barem trenutno, kapacitet za tako nešto, zbog činjenice da najtalentovaniji klinci odlaze na američke koledže koji im nude i minute za igru i dobar novac. Što bi se reklo - idealan "dil". A, sa tim evropski klubovi, uključujući i Partizan, ne mogu da se takmiče.
Jeste da će neki odmah na prvu loptu da spomenu Duška Vujoševića i njegovo vreme dominacije sa domaćim i mladim igračima, međutim u pitanju su dva različita razdoblja u evropskoj košarci.
Jedini klub koji je u današnje doba u Evroligi forsirao promociju mladih igrača je berlinska Alba, pa je proteklih godina služila za nabijanje statistike. Na kraju i napustila takmičenje. KK Partizan je prema rečima predsednik Ostoje Mijailovića povećao budžet za 35 odsto za sledeću takmičarsku godinu. Ima resurse i želi da dovodi kvalitetne igrače kao što su Kevin Panter, Karlik Džons ili Džabari Parker. Želeo je i da vrati iskusne domaće asove, klupske legende, međutim u tome nije uspeo. Baš kao ni FK. Zasad.
Jeste da je lani došao do titule u Superligi Srbije sa timom koji su sačinjavali juniori i drugopozivci, što je veliki podvig, međutim treba isto tako reći da se nisu sastali sa najvećim rivalom, Crvenom zvezdom, kao i da su odigrali samo pet utakmica na putu do pehara. U sezoni koja broji preko 80 mečeva, igranje sa mladim igračima je ozbiljan rizik. Pogotovo kada se igraju utakmice na dva dana. Veliko je pitanje koliko će naporan ritam da izdrže Blagojevićeve bebe, još više ako kojim slučajem obezbede evropsku jesen pa budu igrali u ritmu sreda-subota.
Onda kada je imalo smisla da KK koristi današnju strategiju FK-a, on to nije činio. Onda kada je bio u kolapsu, rezultatskom i finansijskom, u vreme predsednikovanja Nikole Pekovića. Prodefilovalo je u tom periodu kroz Partizan mnogo igrača, mahom stranih, sumnjivog kvaliteta, pa i karaktera (čitaj: Samardo Semjuels), umesto da se prilika pruži rođenoj deci. Onoj koja je u tim vremenima gotovo bežala iz kluba. A, ne da se pretplaćuju košarkaši nedostojni Partizanovog kvaliteta, kako se radilo u eri Milorada Vučelića i Miloša Vazure u fudbalskom klubu, a sa čijim repovima se i dalje bore aktuelni čelnici. Kao što je to po dolasku u košarkaški klub 2017. godine činio Mijailović.
Možda ta deca ne bi donela trofeje, međutim isto nisu učinili ni ti koji su bili tada u klubu. Ali bi barem njihovo igranje imalo smisla. Kao što smisla ima ovo što forsira FK. Pa i sada KK iako je zbog toga često pogrdno nazivan "KK Kamerun".
.jpg.webp)
.jpg.webp)
