Zaigrajmo, kao da je 2021.

Bez najboljeg igrača Filipa Petruševa, bez najboljeg igrača dok srpski reprezentativac nije došao - Džoela Bolomboja i bez iskusnog Miloša Teodosića, nije postojao problem za Crvenu zvezdu da demolira Olimpijakos u verovatno najboljoj utakmici ove sezone. Ubacili su 101 poen Bajernu, imali nekoliko impresivnih pobeda na gostovanjima poput one protiv Fenerbahčea, ali ova utakmica je remek-delo grčkog trenera Janisa Sferopulosa, koji je brzinski ponovo zapušio usta svima koji sumnjaju u njegovu trenersku ideju.

Od 87 poena crveno-belih, 69 su postigli domaći igrači. Nemanja Nedović ubacio je 18, Nikola Kalinić 16, Luka Mitrović i Dejan Davidovac po 12, Ognjen Dobrić sedam i Uroš Plavšić četiri poena. Ovakav prizor u statističkom zapisniku uvek utopli srca navijača Crvene zvezde koji se kunu u svoje vojnike i junake. U petak uveče u Beogradskoj areni, svi oni su to i bili.

Hteo je Sferopulos da iznenadi Barcokasa i počne sa Brankom Lazićem, što je trajalo pet minuta, ali je rezultiralo makar jednom ukradenom loptom. Kapiten je za toliko vremena makar pokazao da "bez starca nema udarca" i od njega je i toliko bilo dosta.

Nemanja Nedović se vratio na parket i zatrpao koš Olimpijakosa u prvom poluvremenu. Bio je najbolji strelac crveno-belih na ovom meču, vratio se iz povrede kao spasilac poena koji su tačno nedostajali u izostanku Petruševa. Za ono što je uradio Olimpijakosu dobio je ovacije i aplauze, dok je na parketu proveo samo 19 minuta. I da se napomene i ne promakne dobra odbrana Nedovića, koji se lepio uz Vildozu i Furnijea i sprečio da dolaze poeni preko njega. A to je stvar koja mu se kroz karijeru najviše zamera. I u tome je blistao eksplozivni bek, nije se libio da uđe u čvrste duele i pre svega utiče da francuski as ostane potpuno nezapažen.

Nikola Kalinić je posle italijanske turneje, gde su crveno-beli izgubili od Olimpije i pobedili Virtus, žargonski rečeno "pljunuo u šake" i preuzeo odgovornost. Pogodio je svih pet šuteva za dva poena, ubacio dve trojke i promašio onu jednu sa osam i po metara kada su mu u poslednjoj sekundi uvalili vruć krompir i na sve to nije izveo nijedno slobodno bacanje. Organizovao je napade, rešavao sa niskog posta, asistirao (3 asistencije na meču), pogađao bitne i teške šuteve, igrao fantastičnu odbranu... Ma sve je radio popularni Kalinari. Bila je ovo doktorska utakmica za njega, jer je riljao teren čitavih 30 minuta. Više od njega odigrao je samo Kodi Miler-Mekintajer, koji je tačno minut i po bio više od njega na parketu.

Treba pohvaliti i Uroša Plavšića. Imao je zadatak treći centar ekipe da igra protiv jedne od najboljih petica u evropskoj košarci Nikole Milutinova. Mnogi su mišljenja da je malokrvan i neodlučan, što je totalna opozicija od onoga što je radio prošle sezone u Megi, kada je bio "lud", jak, skočan i pun samopouzdanja. Kada je protivničke centre po ABA ligi unosio u koš i bez straha svakom pokazao šta ume. Velika scena je malo uzela danak, ali na ovoj utakmici je pokazao da i dalje postoji ta vatra u njemu. Nije ništa posebno odigrao jer je ubacio četiri poena na 2/6 iz igre, da se pogrešno ne protumači, ali imao je momenat kada je hteo, kada je gledao ka košu, kada se nije okretao da vidi kako da se izbavi iz kandži tako strašne i mračne Evrolige. Doduše, jednom je trebalo da se okrene i izbaci loptu, posle čega je izašao i nije se vraćao, ali to je taj momenat. Posle je pokazivao palčeve na gore kada je Mekisik bacio loptu direktno njemu u ruke i pokazao tog starog Plavšića.

A posle svih navedenih, dolazi se do trojice koji su obeležili ovu utakmicu. A to su oni koji su osvajali titule, koji su punili trofejni kabinet crveno-belih godinama. Luka Mitrović je nastavio sa partijama sa italijanske turneje i za nešto manje od 15 minuta iskoristio to što Olimpijakos nema rezervnu peticu, pa je razbio njihovu nisku petorku. Sa koševima uz faul, okretanjem nižih igrača u reketu, pravio je razliku i odigrao tačno onako kako se zamišljalo.

Ali, pravi junaci su dvojac koji nema rok trajanja. Srpski reprezentativci, za koje su mnogi ove sezone pomislili da od njihovog posla nema ništa, ponovo su pokazali ko su i šta su. Kada je došlo vreme da Olimpijakos odustane kompletno od Nikole Milutinova u petorci i sa dvocifrene razlike se vrati sa niskom petorkom bez centra, Sferopulos je stavio prst na čelo. Do tada je sa Lukom Mitrovićem rešavao tu petorku, ali je onda promenio razmišljanje i na parket poslao Dejana Davidovca. Odluka je bila da popularni Deda bude ta 'lažna' petica i najviši u petorci i srpski reprezentativac je pokazao sav raskoš i umeće.

Uvek je podsećao na nekog igrača iz osamdesetih godina, posebno iz NBA lige. Igra u svom ritmu, u svom stilu, bez opterećivanja, bez fizikalija, bez napetosti... Samo suva košarka, znanje, mozak i "skil", kako vole da kažu Amerikanci. To će sve dobro zapamtiti crveno-beli iz Pireja jer im je Davidovac održao čas kako gospodariti niskim postom protiv nižih igrača, kako pogoditi otvorenu trojku kada je najbitnije, kako ići na bacanja kada vas čuva niži igrač u reketu, kako zatvoriti reket u odbrani. U principu, kako odigrati perfektnu utakmicu bez promašaja i podsetiti na dane kada je bio strah i trepet pre svega u regionalnoj košarci.

Njegov partner u zločinu tokom svih godina dominacije crveno-belih i osvajanja titula nije poenterski bio dobar, nije ni statistika baš da puca vatromet, ali očni test je prava stvar u košarci. Ko je gledao utakmice, video je sve. Dobrić se bacao u aut po lopte, razbijao se od prvi red publike, grizao svaku loptu i bio na svakoj liniji dodavanja. Kao kada je bio golobradi mladić, da se ne naljuti nije baš ni sada star sa 29 godine, ostavio je svaki delić energije na parketu. Protiv Bajerna je bio nagrađen skandiranjem imena, a sada posle Olimpijakosa može da bude nagrađen staromodnim skidanjem kape.

Sve je podsetilo na 2021. godinu i finalnu seriju protiv podgoričke Budućnosti, kada je pomenuti dvojac preslišao crnogorsku ekipu. Sada su preslišali Olimpijakos. I kako je Sferopulos postavio sve ovo za njih, izgleda da su tek počeli...